KORPORATIVNE FINANSIJE – specijalisticke → I deo kolokvijuma

I NASTANAK KORPORACIJA I KORPORATIVNO UPRAVLJANJE
3. ODNOS FINANSIJSKE FUNKCIJE I KLJUCNIH POSLOVNIH FUNKCIJA

-  manje kreditno pozajmljivanje – manje rashode finansiranja i veci dobitak.
-  Proizvodna   funkcija   ce   lakse   obavljati   svoj   zadatak   ako   manje   vodi   racuna   o   visivi   cene   kostanja,
kvalitetu ucinka i duzini procesa proizvodnje proizvoda i o sinhronizaciji momenta proizvodnje i momenta
utroska proizvoda. Za finansijsku funkciju je od presudnog interesa da cena kostanja ucinka bude sto
niza, da proces proizvodnje bude sto kraci, da o sinhronizaciji proizvodnje i utroska poluproizvoda bude
potpuna,   jer   sve   to   dovodi   do   smanjenja   obima   imobilizacije   sredstava   u   procesu   proizvodnje,   sto
olaksava finansiranje, smanjenje rashoda finansiranja i povecava dobitak ne samo po osnovu nize cene
kostanja vec i po osnovu nizih rashoda finansiranja.
- Za finansijsku funkciju je bitno da se momenat prodaje proizvoda priblizi sto vise momentu zavrsetku
proizvodnje, da se momenat prodaje robe sto vise priblizi momentu nabavke robe, da se prodaja vrsi sa
sto kracim rokovima naplate potrazivanja od kupaca i da se prodaja vrsi onim kupcima ciji finansijski
polozaj obezbedjuje sigurnost naplate potrazivanja.

5. ZAKONSKA REGULATIVA ORGANIZOVANJA PRIVREDNIH SUBJEKATA

- Dobitak kao izvor uvecanja vrednosti ulozenog kapitala prisvaja se na osnovu privatne svojine
odredjenog vlasnika. Privatna svojina – kapital – dobitak → zasniva se poslovanje preduzeca.
Zadovoljava potrebe trzista i uvecanje vrednosti ulozenog kapitala.
- Vlasnik kapitala bira tip organizacionog oblika preduzeca za koji proceni i smatra da ce mu najuspesnije
omoguciti maksimizaciju dobiti.

5.1. Privredna drustva i zakonska regulative

- Privredno drustvo je pravno lice koje osnivaju pravna i/ili fizicka lica, radi obavljanja delatnosti u cilju
sticanja dobiti. Osnivacki akt ima formu ugovora o osnivanju ako ga osniva vise osnivaca ili formu odluke
o osnivanju ako ga osniva jedan osnivac.
- Forme privrednih drustva koja imaju karakter drustva lica su: OD (ortaci) i KD (komplementari i
komanditori)
- Forme privrednih drustva koja imaju karakter drustva kapitala su: AD (akcionari) i DOO
(drustva sa ogranicenom odgovornoscu)

5.1.1. Ortacko drustvo

Jeste privredno drustvo koje osnivaju dva ili vise fizickih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka radi obavljanja
odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom i vremenski najcesce traje tri do pet godina. Oni
su odgovorni svojom imovinom solidarno neograniceno. Ulog ortaka moze biti u novacu, stvarima,
pravima, radu, uslugama. Ortaci ulazu uloge jednake vrednosti.

5.1.2. Komandno drustvo

Jeste privredno drustvo koje osnivaju dva ili vise fizickih i/ili pravnih lica radi oderdjene delatnosti, pod
zajednickim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno odgovara za njegove obaveze – komplementar,
a najmanje jedno lice odgovara ograniceno do visine svog ugovorenog uloga – komanditor. Ulog
komanditora moze biti novcani, nenovcani i izvrni rad.

5.1.3. Drustvo sa ogranicenom odgovornoscu

Jeste privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i/ili fizickih lica u svojstvu clanova drustva radi
obavljasnja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom. Clanovi drustva odgovaraju samo
do visine svog uloga. Doo moze imati do 50 clanova.

5.1.4. Akcionarsko drustvo

Jeste   privredno   drustvo   koje   osniva   jedno   ili   vise   pravnih   i/ili   fizickih   lica   u   svojstvu   akcionara,   radi
obavljanja   odredjene   delatnosti   pod   zajednickim   poslovnim   imenom   cije   se   osnovni   kapital   stice
emitovanjem   akcija   na   trzistu   hartija   od   vrednosti.   Pravno/fizicko   lice   kupovinom   akcija   potaje   calan
akcionasrkog drustva ili akcionar, a posedovanjem akciaja stice pravo na dividend. Iznos naznacen na
akciji predstavlja njenu nominalnu vrednost, a vrednost na trzistu predtsvlja njenu trzisnu vrednost.
Doo moze biti zatvoreno (do 100 clanova) i otvoreno (ako za 1 g. predje 100 clanova). A ako doo predje u
1. g. preko 50 clanova prelazi u AD zatvorenog tipa.
- AD moze izdati obicne (redovne) i preferencijalne (povlascene) akcije.
- Iznos dividend kao prinosa na akcijski kapital srazmeran je ucescu uloga u ukupnom kapitalu drustva.
Dividenda se isplacuje po godisnjem obracunu rezultata poslovanja. Dividende se mogu placate u novcu i

u akcijama ili drugim hartijama od vrednosti AD ili akcija tog drustva u drugim drustvima, kao i u drugoj
imovini.
- Vlasnik akcija moze povuci svoj kapital plasiran u akcije preduzeca samo prodajom akcija na trizstu
hartija od vrednosti. Vlasnik ima pravo ucesca u upravljanju srazmerno ucescu svog uloga u ukupnom
kapitalu drustva.
- Organi upravljanja u akcionarskom drustvu su skupstina akcionara i upravni odbor. Skupstinu akcionara
sacinjavaju vlasnici ili njihovi predstavnici. Oni biraju clanove upravnog odbora, donose odluke o
razvojnim ciljevima. Zatvoreno ad ima direktora Ili upravni odbort. Otvoreno ad ima upravni odbor.

5.3. Organizacija privrednih subjekata u razvijenim privredama

Obavljanje privredjivacke aktivnosti preduzece ima za cilj uvecanje ulozenog kapitalaa sticanjem dobiti.
Udruzivanjem vise fizickih i/ili pravnih lica nastaju specificni oblici organizacionih sistema u trzisnoj
privredi –

kooperacije

(mogu piti private ili drzavne). Cilj je da se pomocu angazovanja pomocu novca

uveca vrednost kapitala, a prednosti su: koncentracija kapitala, eliminacija uzajamne konkurencije,
atraktivniji proizvodni program (dominantnost na trzistu), pozijija, podela rizika, poreske olaksice.
U zavisnosti od njihovog dominatnog cilja, dele se na: HORIZONTALNA (ista ili srodna); VERTIKALNA
(tehnoloski veza procesom) i KONGLOMERSKA (razlicita delatnost).
Ovi oblici sa koncentracijom kapitala (u sticanju dobiti) u grupacijama preduzeca mogu se povezati u
formi:

1. HOLDNIG DRUSTVA – je izraz koji označava privredno društvo koje kontroliše (u potpunosti, ili

znatnim delom) jedno ili više privrednih društava.

2. KONCERNA – nastaju udruživanjem većeg broja firmi ili preduzeća , obično iste privredne grane.
3. KARTELA – inteagrisana preduzeca zadrzavaju svoju formalnu samostalnost, eliminisu

medjusobnu konkurenciju, a na trzistu obezbedjuju poziciju, monopol i ekstra profit.

4. SINDIKATA – vece su jos cvrsce nego kod KARTELA, gde politika cena i trzista nastupaju

efikasnije.

5. TRUSTA – ovde se manja preduzeca potcinjavaju najvecim gde se stice monopol, a extra profit

se centralizuje u zajednicke fondove.

Postoje i povezivanje preduzeca u obliku poslovnih udruzenja: konzorcijumi, fransizing-a, poslovnih unija i
dr. radi unapredjenja svoje delatnosti.

6. PRAVNI I PRIVREDNI IDENTITETI KORPORACIJE
6.1. Oblici poslovnog organizovanja u svedskoj teoriji i praksi

- poznati su tri oblika poslovnog organizovanja:

1. POJEDINACNI

(inokosni) – je vlasnistvo jednog lica koje obicno ima do dva radnika. Njihovo ucesce u

drustvenom bruto proizvodu nije znacajno. Prednost im je sto je poslovna tajna podataka cuvana, a
nedostaci su ograniceni fondovi i neogranicena odgovornost vlasnika.

2. PARTNERSKI

(drustva lica) – nastaju ugovorom dva ili vise lica. Prednos i nedostaci su kao kod

inokosnih preduzeca, stim sto ovde moze doci i do mimoilazenja partnerstva. I nemogucnost pribavljanja
veceg isznosa kapitala, i nemogucnost u prerastanja u korporacije.

3. KORPORATIVNO

(drustva kapitala, najcesce AD)

6.2. Korporacija – prednosti i nedostaci

Korporacija je najrazvijeniji oblik kapitalistickog preduzeca. Prednosti u slucaju bankrotsvta korporacije –
vlasnik gubi samo ono sto je ulozio u kupovinu akcija.
Korporacija je drustveni kapital, koje do sredstva za osnivanje i poslovanje (glavnice) dolazi izdavanjem
akcija. Akcije se nalaze u rukama akcionara, kako se najcesce i osniva. Korporacije imaju na stotine
hiljada   pa   i   vise   akcionara.   U   samoj   osnovi   korporacije   nalazi   se   konflikt   izmedju   onih   koji   snose
(akcionari) rizik i onih koji tim rizikom upravljaju (menadzera). Korporacije se dele na private i javne.
- Osnovna karakteristika korporacije je ogranicena odgovornost vlasnika za nastale obaveze. U slucaju
bankrostva, vlasnici nisu odgovorni za izmirenje obaveza korporacije jer je ovaj poslovni oblik odvojen od
vlasnika. Javlja se u dva osnovna oblika: DOO i AD. Imovina i obaveze su odvojene od njihovoh vlasnika.
-  Prednosti:  ove   pravne   forme   su:   ogranicena   odgovornost,   neograniceni   vek   trajanja,   likvidnost   i
sposobnost pribavljanja veceg kapitala.
-  Nedostaci:  ogleda   se   u   dvostrukom   oporezivanju   (porez   na   dobit   +   porez   na   dividend),   slozena
procedura, odvojenost vlasnistva i upravljanja.

Prama kriterijuma u praksi se najcesce koristi kriterijum

namene

i izvora

angazovanog

kapitala. Ti

kriterijumi se nalaze u Bilansu Stanja kao osnovnom racunovodstvenom izvestaju.

Podele kapitala: fizicke (robne) i finansijske (novcane) odnosno sopstveni ili pozajmljeni capital.

2.1. Klasifikacija osnovnih ili stalnih sredstava

OS se prema angazovanom kapitalu se angazuju u:
1)

materijalnom

= robnom (oprema, zemljiste, sume, gradjevinski oblici, zasadi, osnovna sredstva za

rad, sredstav za rad u pripremi)

obliku prava

= ne materijalna ulaganja (izdaci za istrazivanje i razvoj, osnivacka ulaganja, patenti,

licence, koncesije, ostala prava, ne materijalna ulaganja)

novcana

= dugorocna ulaganja (ulaganja u povezana preduzeca, dugorocno ulozena sredstav u

banke, hartije od vrednosti, krediti dati za zemljiste u inostranstvu, i sva dugorocna ulozena sredstva).

2.2. Amortizacija osnovnih sredstava

Amortizacija OS predstavlja smanjenje vrednosti OS, usled trosnjea u veku trajanja. U ekonomskom
smislu amortizacija je novcani izraz trosenja OS u procesu reprodukcije. Svako OS ima svoj vek!

2.2.2. Metode obracuna amortizacije

Osnovica za obracun amortizacije je nabavna vrednost os. Godisnji iznos amortizacije, a u
knjigovodstvenom ispravku vrednosti os ili otpis. Prilikom obracuna amortizacije mogu se koristiti dve
osnovne metode: Vremeneska ili Metoda funkcionalne amortizacije.

2.2.5.Osnovna sredstav koja zakonski podlezu amortizaciji

Obaveze obracuna amortizacije podlezu: nematerijalna ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema
ukljucujuci i sredstav koja se koriste na osnovu ugovora o finansijskom lizingu.

Amortizaciji podlezu: postrojenja i oprema; prevozna sredstva; patenti, licence; gradjevinski objekti,
ulaganje u razvoj.

Amortizaciji ne podlezu: nematerijalna ulaganja u pripremi, zemlja, goodwill, sume, stado,
nekretnine,…

S obracunom amortizacije otpocinjemo tek kada su sredstva spremna za upotrebu tj. kada se pocnu
koristiti u proizvodnji.

3. FINANSIJSKO UPRAVLJANJE OSNOVNOM IMOVINOM
3.1. Upravljanje osnovnim sredstvima u materijalnom obliku – u obliku stvari

Pored pravilnog, adekvatnog obracuna amortizacije, upravljanje OS obuhvata:
1.

Ubrzanje aktiviranja osnovnih sredstava

– veoma je bitno da se ciklus ulaganja u OS sto je moguce

vise skrati, jer dok su u procesu za aktiviranje ona ne doprinose ostvarivanje finansijskog rezultata,
vec izazivaju povecanje troskova.

Favorizovanje ulaganja u osnovna sredstva koja direktno ucestvuju u procesu proizvodnje na racun
osnovnih sredstava koja stvaraju uslove za proizvodnju

–

rec je o politici da se ulaganja u

gradjevinske objekte svede na minimum, jel to manje negativno utice i na finansijsku stabilnost i na
buduci finansijski rezultat. A to se moze postici adaptacijom postojecig gradjevinskih objekata.

Udaljenje stepena iskoriscenja kapaciteta od tacke neutralnog dobitka

– investiranje u opremu,

visegodisnje zasade i osnovno stado gtreba da bude takvo da se bez obzira na visinu investicije
dobije najveca proizvodna moc.

Ubrzanje mobilizacije osnovnih sredstava

– postize se realnim odredjivanjem korisnog veka i

obracuna amortizacije po degresivnoj i po funkcionalnoj metodi.

Prodaja nepotrebnih osnovnih sredstava

– ako bilo koje osnovno sredstvo ispadne iz funkcije i uz to

nema izgleda da ce u dogledno vreme biti vraceno u funkciju, treba ga prodati jer ce to delovati
pozitivno na finansijsku stabilnost. Prodajom OS ostvaruje se ili kapitalna dobit ili kapitalni gubitak.

3.2. Upravljanje nematerijalnim ulaganjima – osnovnim sredstvima u obliku prava

Nematerijalna ulaganja su:

Osnivacko ulaganje

Ulaganje u istrazivanje i razvoj

Ulaganje u probnu proizvodnju

Koncesije, patenti, licence i slicna prava

Ulaganje iznad kjigovodtsvene vrednosti – GOODWILL

dugorocni zakup

Preduzeca su cesto sklona da precenjuju troskove nematerijalnog ulaganja da bi dobitak bio visi, a kako
se ova ulaganja putem amortizacije alociraju na rashode, dobitak bude nizi.
GOODWILL→ je razlika između vrednosti nekog preduzeca na tržištu deonica u određenom vremenu i
njene računovodstveno utvrđene neto imovine. To je premija koju kupac nekog preduzeća mora platiti
iznad neto imovine preduzeća zbog njegove reputacije na tržištu, marke, stručnosti menadžmenta i
zaposlenih.

Goodwill je razlika izmedju prodajne i knjigovodstvene vrednosti preduzeca.

3.3. Upravljanje dugorocnim finansijskim plasmanima – osnovnim sredstvima u obliku novca

Dugorocni finansijski plasmani obuhvataju:

ucesca u kapitalu pravnih lica

dugorocne date kredite

kupljene dugorocne hartije od vrednosti

otkupljene sopstvene akcije

Nastankom   dugorocnih   finansijskih   plasmana   deluje   se   negativno   na   finansijsku   stabilnost   jer   se
povecava stalna imovina, a njihovom imobilizacijom dejsvo na finansijsku stabilnost je obrnuto, jer se
smanjuje stalna imovina.
Preduzece   daje   dugorocni   robni   kredit   kada   na   krace   vreme   nemoze   da   proda   te   proizvode
(masinogradnje i brodogradnje).
Dugorocne hartije od vrednosti u principu, preduzece kupuje radi zarade koja se ostvaruje njihovom
prodajom.
Rizik naplate dugorocnih finansijskih plasma uslovljen je bonitetom korisnika. Pre davanja dugorocnog
plasmana   kredita   obavezno   je   proveriti   kreditni   bonitet   preduzeca.   Takodje   rizik   se   moze   smanjiti
stavljanjem pod hipoteku nekretninu duznika ili pribavljanje garancije od banke.

5. OBRTNA SREDSTVA – POJAVNI OBLIK ULAGANJA KAPITALA

Drugi deo poslovnih sredstava preduzeca predstavljaju obrtna sredstva.

5.1. Klasifikacija obrtnih sredstava

Klasifikacija obrtnih sredstava se vris prema njihovim pojavnim oblicima:



Materijalni oblik
-

Predmeti rada (osnovni i pomocni materijal)

Nedovrsena proizvodnja i poluproizvodi

Gotovi proizvodi

Roba

Odredjena sredstva za rad male vrednosti



Nematerijalni obli – prava
-

Avansi

Potrazivanja od kupca

Depozit i kaucije

Ostala kratkorocana potrazivanja



Novcani oblik
-

Novac na ziro racunu banke i blagajne

Deviz na deviznom racunu

Kratkorocne hartije od vrednosti (menic i cekovi)

Kratkorocna finansijska ulaganja

Prema reprodukciji obrtna sredstva mogu biti: pocetni robni oblik (zalihe materijala), prelazni tehnoloski
oblik (nedovrsena proizvodnja), zavrsni oblik (zalihe gotovih proizvoda) i ponovno novcani oblik – po
realizaciji proizvoda.
Ciklus angazovanja produzava se vremenom potrazivanja od kupaca za izsporucenu, a ne naplacenu
robu.

6. FINANSIJSKO UPRAVLJANJE OBRTNOM IMOVINOM
6.1. Velicina i strupktura obrtnih sredstava

6.3.3. Uporedjivanje ostalim zalihama

Pored zaliha materijala u korporaciji postoje jos i sledece zalihe: Poluproizvoda; Nedovrsene proizvodnje;
Proizvoda i Robe.
Sa finansijske tacke gledista idealno bi bilo da preduzece nema zalihe do momenta njihovog utroska
(materijala i poluproizvoda) odnosno do momenta prodaje. Manje zalihe=manji troskovi skladistenja.
Upravnjanje zalihama poluproivoda i nedovrsene proizvodnje je komleksan i ima za cilj da se zadrzavanje
poluproizvoda u skladistu svede na minimum, a obim stalnih zaliha ce biti nizi sto poboljsava finansijsku
stabilnost.
Kada je kapacitet proizvodnje poluproizvoda uskladjen sa kapacitetima proizvodnje gotovih proizvoda,
zalihe poluproizvoda ce teziti 0. A i u takvim okolnostima javlja se minimalna zaliha poluproizvoda koja
obezbedjuje da se ne zaustavi proces proizvodnje gotovog proizvoda.
Zalihe nedovrsenih proizvoda su troskovi nedovrsene proizvodnje. One su oblik nelikvidnih sredstava.
Obim zaliha nedovrsene proizvodnje zavise od: stepena iskorisscenja optimalnog kapaciteta; duzine
ciklusa proizvodnje i visine troskova proizvodnje.
Optimalne zalihe nedovrsene proizvodnje (

ZP-opt

) utvrdjuju se za svaki proizvod:

Gp*T

ZP-opt=

365

Gp - godisnja vrednost zavrsene proizvodnje na nivou planskog kapaciteta
T – standardni broj dana trajanja tehnoloskog procesa
365 – broj dana u godini
Svako prekoracenje stvarnih zaliha nedovrsene proizvodnje iznad optimuma izaziva dodatne troskove
finansiranja i obrnuto.
Upravljanje zalihama gotovih proizvoda takodje bitno doprinose optimiziranju obrtnih sredstava. Zalihama
gotovih proizvoda su nelikvidan oblik sredstava i negativno uticu na likvidnost finansijskih rezultata. Cilj je
da se zalihe gotovih proizvoda odrze na nivou optimuma tj, onaj koji izaziva najmannje troskove drzanja.
Optimalne zalihe gotovih proizvoda (

ZG-opt

)

          Gp*T
ZG-opt=  365
Gp- vrednost godisnje prodaje po ceni kostanja
T- prosecan broj dana koji protekne od momenta prijema gotovog proizvoda iz proizvodnje u skladiste do
momenta otpreme kupcu
365 – broj dana u godini
Optimalni   broj   zaliha   utvrdjuje   se   za   svaki   proizvod   posebno,   jer   je   razlicit   prosecan   broj   dana
zadrzavanja u skladistu. Drzanja zaliha prouzrokuju troskove: troskove finansiranja, troskove osiguranja i
trsokove skladiscenja. I svi se troskovi smanjuju, smanjenjem broja dana u skladistu (T).
Obim prodaje zavisi od kapaciteta, a obim prodaje zavisi od: ponude i traznje; kvaliteta; prodajne cene i
uslova prodaje.

6.4. Upravljanje potrazivanjima od kupaca

Upravljanje potrazivanjima od kupaca zasniva se na:
1. kreditnom bonitetu – analizom polozaja kupca na osnovu nekoliko uzastopnih bilansa
2. kreditnim uslovima – kreditni standard-suzava broj kupaca i povecava broj prodaje.

Pri datoj proceni cene uslovi prodaje su:

1) kasa-skonto i diskontni period
2) kreditni period
3) smanjene rizika naplate

Kasa skonto

– predstavlja popust koji prodavac nudi kupcu ako plati svoju obavezu u diskontnom

periodu. Utvrđuje se u procentu od prodajne cene. Uvođenje kasa skonta u suštini ima iste efekte kao
i sniženje cena (pa se očekuje povećanje prodaje). Kasa skonto podrazumeva raniju naplatu (u
periodu koji je kraći od kreditnog perioda) pa se stoga povećava koeficijent obrta kupaca i smanjuje
se procenat nenaplaćenih potraživanja.

Diskontni period

– predstavlja period u kome kupci mogu da koriste ponuđeni kasa skonto od strane

preduzeća-prodavca.

Pozitivni efekti

koje diskontni period treba da izazove jesu: povećanje obima

prodaje, smanjenje prosečnog perioda naplate potraživanja i smanjenje gubitaka usled nenaplativih
potraživanja.

Negativni efekti

diskontonog perioda dolaze do izražaja ako dođe do produženja