FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

Sremska Kamenica

SEMINARSKI RAD

Tema: Korporativno upravljanje

Mentor

Student:

Prof. Dr. Marić Radenko

, 2014. god.

Korporativno upravljanje

Sadržaj

Uvod u korporativno upravljanje

1. Šta je korporativno upravljanje.......................................................................................1

1.1.

Kratak istorijat.....................................................................................................................

1.2. Korporativno upravljanje u međunarodnim okvirima.............................................2

2. Efekti korporativnog upravljanja na poslovanje društva................................................2
3. Okvir korporativnog upravljanja u Srbiji........................................................................3

3.1. Specifičnost korporativnog upravljanja u Srbiji......................................................3
3.2. Kodeksi korporativnog upravljanja i Scorecard korporativnog upravljanja............4

II. Opšta struktura upravljanja akcionarskim društvom

1. Šta je akcionarsko društvo........................................................................................5
2. Opšta struktura upravljanja akcionarskim društvom................................................7

III. Opšta akta društva

1. Osnivački akt društva.............................................................................................. 7
2. Statut društva i druga opšta akta..............................................................................8
3. Kodeksi korporativnog upravljanja društava...........................................................9
4. Etički kodeksi društva..............................................................................................9

IV. Odbor društva

1. Formiranje i nadležnost odbora društva................................................................10
2. Nadležnost odbora društva u vezi s poslovnom strategijom i strateškim

nadzorom i kontrolom, i u vezi sa pravima akcionara
...............................................................................................................................
10

3. Nadležnost odbora društva u vezi sa osnovnim kapitalom, izveštavanjem i

upravljanjem rizicima
...............................................................................................................................
12

4. Izbor i razrešenje članova odbora društva

...............................................................................................................................
12

5. Sastav odbora društva

...............................................................................................................................
13

6. Radne procedure odbora društva

...............................................................................................................................
14

7. Obaveze, odgovornosti, i naknade za članove odbora društva

...............................................................................................................................
15

V. Izvršni organi

1. Izvršni organi i njihove nadležnosti......................................................................16
2. Sastav izvršnih organa i izbor i razrešenje izvršnih direktora...............................16
3. Radne procedure izvršnih organa..........................................................................17
4. Naknade članovima izvršnih organa.....................................................................17

VI. Uvod u prava akcionara

1. Vrste akcija i prava koja proizvode.......................................................................17
2. Država kao akcionar i Centralni registar hartija od vrednosti...............................19
3. Zaštita prava akcionara, akcionarski sporazumi i obaveze akcionara...................19

Korporativno upravljanje

I. Uvod u korporativno upravljanje

1. Šta je korporativno upravljanje

Ne postoji jedinstvena definicija korporativnog upravljanja koja se može primeniti na

sve situacije i sve pravne sisteme. Razne definicije koje danas postoje u velikoj meri zavise od
institucije ili autora, kao i od zemlje i pravne tradicije.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja je 1999. godine

objavila svoje Principe korporativnog upravljanja, detaljnije definiše korporativno upravljanje
kao „

interna sredstva pomoću kojih se vode i kontrolišu akcionarska društva […], a koja

obuhvataju grupu odnosa između menadžmenta društva, njegovog odbora, njegovih
akcionara i drugih nosilaca interesa. Korporativno upravljanje obezbeđuje i strukturu kroz
koju se postavljaju ciljevi društva i utvrđuju sredstva za dostizanje tih ciljeva i praćenje
učinka. Dobro korporativno upravljanje treba da pruži odgovarajuću stimulaciju izvršnim
rukovodiocima i članovima odbora u društvu, kako bi sledili ciljeve koji su u interesu društva
i akcionara i omogućili efikasan nadzor, time podstičući društva da efikasnije koriste
resurse

“.
Bez obzira na pomenute različitosti, većina definicija ima nekoliko zajedničkih

elemenata koji se mogu rezimirati na sledeći način:



korporativno upravljanje je sistem odnosa definisan strukturama i procesima;



odnosi mogu da obuhvati strane s različitim i ponekad suprotnim interesima;



sve strane učestvuju u vođenju i kontroli društva;



sve se čini s ciljem da se kroz pravilno raspoređivanje prava i odgovornosti obezbedi
dugoročno održavanje i povećanje vrednosti akcionarskih uloga.

Praksa pokazuje da je ključni aspekt korporativnog upravljanja obezbeđenje priliva

spoljnog kapitala akcionarskim društvima. Korporativno upravljanje bavi se i pronalaženjem
načina da se nosioci interesa podstaknu na ulaganja u ljudski i fizički kapital konkretnog
društva koja su na socijalno efikasnom nivou. Konkurentnost i konačan uspeh jednog društva
rezultat   su   timskog   rada   koji   otelovljuje   doprinose   niza   dobavljača   resursa,   uključujući
investitore,   zaposlene,   poverioce   i   dobavljače.   Društva   treba   da   prepoznaju   i   prihvate
činjenicu   da   doprinosi   nosilaca   interesa   čine   vredan   resurs   za   izgradnju   njihove
konkurentnosti i profitabilnosti. Stoga je u interesu društava da podstiču korisnu saradnju s
nosiocima   interesa,   i   uspostave   okvir   upravljanja   koji   priznaje   ove   interese   i   prepoznaje
njihov doprinos dugoročnom uspehu društva.

Stepen u kojem nosioci interesa učestvuju u korporativnom upravljanju u velikoj meri

zavisi od nacionalnih zakona i prakse i stoga može varirati od zemlje do zemlje.

7.1.

Kratak istorijat

Sistemi korporativnog upravljanja evoluirali su tokom vekova, često kao reakcija na

propadanje   privrednih   društava   ili   krize   sistema.   Prvi   dobro   dokumentovan   neuspeh
upravljanja bio je South Sea Bubble u XVIII veku, koji je doveo do revolucije u privrednim
zakonima i praksama u Engleskoj. Slično tome, veliki deo zakona o hartijama od vrednosti u
SAD donet je nakon kraha berze 1929. godine. Na svaki od ovih krahova, često nastalih kao
rezultat   nekompetentnosti   ili   prevare,   brzo   se   reagovalo   novim   okvirima   upravljanja,   a
naročito   mnogim   nacionalnim   propisima   (kodeksima)   o   korporativnom   upravljanju   i
Sarbanes–Okslijevim zakonom.

Korporativno upravljanje

U Srbiji, finansijska kriza tokom devedesetih godina prošlog veka rezultirala je

korenitim poboljšanjem regulatornog okvira. Usvojeni su Zakona o privrednim društvima
2004. godine, zajedno sa usvajanjem Zakona o registraciji privrednih subjekata takođe 2004.
(sa izmenama 2005), Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata iz
2002.   godine,   te   novi   iz   2006.   Usvajanje   Kodeksa   korporativnog   upravljanja   Privredne
komore   Srbije   2005.   godine   svakako   se   mora   pozdraviti   kao   prekretnica   u   razvoju
korporativnog   upravljanja   u   Srbiji,   jer   se   njime   za   srpska   akcionarska   društva   i   druga
privredna društva koja su članovi ovog udruženja obezbeđuje prvi standard iz ove oblasti.
Pored   pomenutog   kodeksa,   jula   2008.   usvojen   je   i   Kodeks   korporativnog   upravljanja
Beogradske berze.

Razvoj regulatornog okvira korporativnog upravljanja u Srbiji nastavljen je i u drugoj

deceniji ovog veka kroz proces čiji je glavni cilj dalje usaglašavanje s regulativom EU, a
novine su sadržane u novim zakonima koji uređuju organizaciju i poslovanje privrednih
društava i tržište kapitala, usvojenim u maju 2011. godine.

7.2.

Korporativno upravljanje u međunarodnim okvirima

Principi OECD-a objavljeni su 1999. godine, a prerađeni 2004., kao okvir i referentne

smernice za uređenje pitanja korporativnog upravljanja. Razvijeni su tako da pruže savete o
dobrom upravljanju kroz uspostavljanje osnovnih principa. Ovi principi zasnivaju se na četiri
vrednosti:



Nepristrasnost –

štićenje prava akcionara i obezbeđivanje ravnopravnog tretmana svih

akcionara, uključujući manjinske, kao i one iz drugih zemalja.



Obaveza

– priznavanje prava nosilaca interesa utvrđena zakonom i podsticanje aktivne

saradnje između korporacija i nosilaca interesa u stvaranju bogatstva, radnih mesta i
održivosti finansijski zdravih društava.



Transparentnost

– odgovarajući nivo javnosti u poslovanju, te s tim u vezi potpuno,

istinito i blagovremeno objavljivanje informacija o svim bitnim pitanjima koja se tiču
akcionarskog društva, uključujući njegovo finansijsko stanje, uspešnost, vlasništvo i
strukturu upravljanja.



Odgovornost

– odnosi se na strateško usmeravanje akcionarskih društava, delotvorno

praćenje izvršnih organa od strane odbora društva i odgovornost odbora prema društvu
i akcionarima.

2. Efekti korporativnog upravljanja na poslovanje društva

Dobro korporativno upravljanje u prvom redu donosi, po pravilu, lakši i povoljniji

pristup novom kapitalu, što dugoročno vodi ka većoj konkurentnosti društva. Primena
najviših standarda upravljanja smanjuje mnoge rizike svojstvene ulaganju u društvo. Društva
kojima se dobro upravlja više doprinose nacionalnoj privredi i društvenoj zajednici.

Poboljšanje prakse upravljanja u društvu dovodi do poboljšanja sistema odgovornosti,

a time se smanjuje rizik da zaposleni u privrednom društvu izvrše prevaru ili da posluju u
sopstvenu korist. Odgovorno ponašanje, zajedno s delotvornim upravljanjem rizicima i
internim kontrolama, može da prepozna potencijalne probleme pre no što dođe do ozbiljnije
krize, što stvara povoljne uslove za održavanje dugoročnog razvoja akcionarskog društva.
Poštovanje standarda dobrog korporativnog upravljanja pomaže i u poboljšanju procesa
odlučivanja.

Korporativno upravljanje

Povezanost vlasništva i kontrole.

Većina akcionara koji kontrolišu društvo

istovremeno su i generalni direktori društva i članovi odbora pa su nadležni i za kontrolu
njegovog rada, a ona društva koja razdvajaju vlasništvo i kontrolu često to čine samo na
papiru, te stoga pate od slabih struktura odgovornosti i zloupotreba kroz transakcije s
povezanim licima i lošeg objavljivanja informacija.

Glomazne holding strukture.

Velike poslovne grupacije u formi holding društva

kontrolišu privredna društva u većini privrednih grana, dok male služe za legitimne svrhe,
složene poslovne strukture, postojanje uzajamnog kapital-učešća, piramidalne strukture i
druge aktivnosti koje dovode do netransparentnosti i lošeg konsolidovanja računovodstva.
Takve strukture često se koriste za eksproprijaciju i zaobilaženje prava pojedinačnih
akcionara.

Reorganizacija.

S druge strane, trenutno se mnoge od ovih holding struktura

reorganizuju iz različitih razloga. Neki akcionari koji kontrolišu društvo otkrili su kod sebe
želju da izgrađuju i vode regularne poslove – zasnovane na dobrom korporativnom
upravljanju – i tako ostave iza sebe vrednu zaostavštinu. Drugi pokušavaju da na regularan
način prenesu svoje poslove na sledeću generaciju ili da prodaju svoje udele spoljnim
investitorima.

Neiskusni i neodgovarajući korporativni organi.

Nedostatak iskustva u oblasti

korporativnog upravljanja velika je prepreka za razvoj privrede Srbije. Nažalost, jaki, budni i
nezavisni korporativni organi i dalje su retkost, a njihovi članovi često nemaju odgovarajuće
iskustvo i sposobnost za obavljanje ovih poslova. Jedan od najvećih izazova predstavlja i
uspostavljanje kvalitetnog sistema unutrašnjeg nadzora na svim nivoima poslovanja društva i
sagledavanje njegovog značaja za „ranu dijagnozu“ i otklanjanje potencijalnih opasnosti za
poslovanje društva.

3.2.

Kodeksi korporativnog upravljanja i Scorecard korporativnog

upravljanja

U Srbiji su na raspolaganju Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore

Srbije (Kodeks KU PKS) i Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze (Kodeks KU
BSE). Oba kodeksa sadrže pravila, preporuke i smernice zasnovane na domaćim zakonskim i
podzakonskim propisima koji regulišu pitanja korporativnog upravljanja i na
opšteprihvaćenim principima korporativnog upravljanja, uključujući i principe OECD-a.

Kodeks KU PKS obuhvata sledeće

tri kategorije pravila

Zakonska pravila

: Pravila koja se odnose na imperativne zakonske norme,

međusobno se dopunjuju, bliže pojašnjavaju ili drukčije formulišu imperativne
zakonske norme; zakonska pravila se u Kodeksu mogu prepoznati po upotrebi reči
„mora“, „ne sme“, „dužan je“, i sl.;

Preporuke ili tzv. primeni ili objasni pravila

: Javna akcionarska društva treba da ih

prihvate i po njima postupe, a ako to ne učine na način predviđen Kodeksom
moraju da objasne sva odstupanja od ovih pravila u izveštaju; „Primeni ili objasni“
pravila se u Kodeksu mogu prepoznati po upotrebi reči „treba“; i

Predlozi:

Ova pravila su po svojoj prirodi preporuke; neusklađenost s njima ne

iziskuje ni objavljivanje ni objašnjenje; ona se u Kodeksu mogu prepoznati po
upotrebi reči „može“, „trebalo bi“, i sl.

Dodatnu vrednost predstavljaju

odredbe

kojima se „korisnicima“ ovog Kodeksa bliže

ukazuje na poželjnu praksu korporativnog upravljanja i načine za efikasnije ostvarivanje
preporuka. Odredbe Kodeksa grupisane su u dva osnovna dela pod nazivom: