UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
Konsultativni centar Sremska Mitrovica

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

KORPORATIVNO UPRAVLJANJE

Mentor: Student:
Prof. Branislav Mašić

Branislava Popović
Indeks br. E119/2014

Sremska Mitrovica, maj 2015.

S a d r ž a j:

1. Uvod u korporativno upravljanje

1.1. Definisanje korporativnog upravljanja

1.2. Efekti korporativnog upravljanja na poslovanje društva
1.3.Troškovi korporativnog upravljanja
1.4. Okvir korporativnog upravljanja u Srbiji

2. Opšta struktura upravljanja akcionarskog društva

2.1. Pojam akcionarskog društva
2.2. Struktura upravljanja akcionarskog društva

3. Opšta akta društva

3.1. Osnivački akt društva
3.2. Statut društva i druga opšta akta
3.3. Objava akata i pravo pristupa aktima društva
3.4. Kodeks korporativnog upravljanja društva

4. Odbor društva

4.1. Formiranje i nadležnosti odbora društva
4.2. Izbor i razrešenje članova odbora društva
4.3. Sastav odbora društva
4.4. Komisije odbora društva
4.5. Radne procedure odbora društva
4.6. Obaveze i odgovornosti članova odbora društva

5. Izvršni organi

5.1. Izvršni organi i njihove nadležnosti
5.2. Sastav izvršnih organa
5.3. Izbor i razrešenje izvršnih direktora
5.4. Ocenjivanje učinka i naknade članovima izvršnih organa

6. Sekretar društva

6.1. Uloga sekretara društva
6.2. Nadležnost sekretara društva
6.3. Stručna udruženja sekretara društva

7. Uvod u prava akcionara

7.1. Opšte odredbe o pravima akcionara
7.2. Posebna prava akcionara
7.3. Država kao akcionar
7.4. Centralni registar
7.5. Zaštita prava akcionara i nihove obaveze

8. Skupština akcionara

8.1. Opšte odredbe
8.2. Priprema za skupštinu akcionara
8.3. Održavanje skupštine akcionara
8.4. Specifičnosti vanredne skupštine

9. Politika dividendi

1.2. EFEKTI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA NA POSLOVANJE DRUŠTVA

Društva kojima se dobro upravlja više doprinose nacionalnoj privredi i društvenoj

zajednici. Ona počivaju na zdravim temeljima i u stanju su da omoguće veću dobit
akcionarima i zaposlenima kao i da jačaju poverenje investitora u tržište kapitala.

Prednosti korporativnog upravljanja ogledaju se u tome što ono uz bolji nadzor i

odgovornost, poboljšano odlučivanje i bolju usklađenost i manje sukoba povećava
operativnu efikasnost i stimuliše učinak.

Sistem korporativnog upravljanja može da odredi stepen lakoće kojom društva

mogu da pristupe trržištima kapitala. Društva kojima se dobro upravlja pogodna su za
investitore, a ulivaju i veće poverenje kada je reč o sposobnosti da stvaraju prinose bez
kršenja prava akcionara.

Privredna društva koja su se opredelila za visoke standarde korporativnog

upravljanja obično su uspešna u smanjivanju troškova kada se zadužuju i obezbeđuju
finansiranje za poslovanje, te na taj način mogu da smanje cenu kapitala koju plaćaju.
Cena kapitala zavisi od nivoa rizika koji investitori pripisuju društvu: što je veći rizik to
je veća cena kapitala. Pri tom ovi rizici obuhvataju i rizik od kršenja prava investitora.
Stepen rizika i cene kapitala zavise i od ekonomske i političke situacije neke zemlje. U
Srbiji je naročito važno obratiti pažnju na zaštitu prava investitora jer im sudovi baš i ne
pružaju neku pomoć kada su im prava ugrožena.

Takođe, dobra praksa korporativnog upravljanja doprinosi boljoj reputaciji

društva. Ona društva koja poštuju prava akcionara i poverilaca i obezbeđuju finansijsku
transparentnost i odgovornost smatraju se zastupnicima interesa investitora. Takva
društva imaju veće poverenje javnosti i goodwill. Pored toga pozitivan imidž društva
često igra značajnu ulogu u proceni njegove vrednosti.

1.3. TROŠKOVI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA

Dobra praksa korporativnog upravljanja povlači za sobom realne troškove. Neki

od troškova obuhvataju angažovanje specijalizovanog osoblja kao što su sekretari
društva, interni revizori ili drugi stručnjaci iz oblasti upravljanja. I troškovi dodatnog
izveštavanja mogu biti visoki. Osim toga, uspostavljanje sistema dobrog korporativnog
upravljanja iziskuje znatno vreme rukovodilaca i članova organa upravljanja, naročito u
početnoj fazi. Ovo se lakše primenjuje u većim društvima koja raspolažu s više resursa.

1.4. OKVIR KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA U SRBIJI

Korporativni sektor Srbije karakterišu sledeće odlike:

Koncentrisano vlasništvo-

Mnoga srpska društva danas kontroliše jedan akcionar

s kontrolnim paketom akcija ili mala grupa akcionara. Ovakva struktura vlasništva često
dovodi do zloupotrebe prava manjinskih akcionara. Bitno je istaći da je u poslednjih
nekoliko godina došlo do razvoja berzanskog tržišta hartija od vrednosti.

Povezanost vlasništva i kontrole-

Većina akcionara koji kontrolišu društvo

istovremeno su i generalni direktori društva i članovi odbora pa su nadležni i za kontrolu
njegovog rada, a ona društva koja razdvajaju vlasništvo i kontrolu često to čine samo na
papiru.

Glomazne holding strukture

– Velike poslovne grupacije u formi holding društva

kontrolišu privredna društva u većini privrednih grana.

Reorganizacija

– Dolazi do reorganizacije mnogih holding struktura iz više

razloga

Neiskusni i neodgovarajući korporativni organi –

Nedostatak iskustva u oblasti

upravljanja velika je prepreka za razvoj privrede Srbije.

Pravni i regulativni okvir korporativnog upravljanja u Srbiji znatno je poboljšan

proteklih decenija. Ipak, prvi sveobuhvatni zakon za ova pitanja tj. Zakon o preduzećima
pojavio se tek krajem 1996. godine. Glavni zakoni i propisi koji utiču na korporativno
upravljanje u Srbiji su:



Zakon o privrednim društvima



Zakon o tržištu kapitala



Zakon o preuzimanju akcionarskih društava



Ostali zakoni (o porezima, stečaju itd.)



Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije



Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze



Pravila i procedure poslovanja Beogradske berze

Kao podrška razvoju i unapređenju prakse korporativnog uprvljanja privrednim

društvima   u   Srbiji   su   na   raspolaganju   Kodeks   korporativnog   upravljanja   Privredne
komore Srbije (Kodeks KU KPS) i Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze
(Kodeks  KU BSE).  Oba kodeksa  sadrže  pravila,  preporuke  i smernice  zasnovane na
domaćim   zakonskim   propisima   koji   regulišu   pitanja   korporativnog   upravljanja
uključujući i principe OECD-a.

Dejan D. Erić Isidora A. Beraha Sonja O. Đuričin Nataša Đ. Kecman Božana B. Jakišić, Finansiranje

malih i srednjih preduzeća, Privredna komora Srbije, Beograd 2012,

Zakon o privrednim društvima Republike Srbije



Međunarodne organizacije ( Forum za globalno korporativno upravljanje,
Međunarodna finansijska korporacija, Organizacija za ekonomsku saradnju i
razvoj, Svetska Banka)



Univerziteti ( Pravni fakultet univerziteta u Beogradu, Ekonomski fakultet
univerziteta u Beogradu)

2. OPŠTA STRUKTURA UPRAVLJANJA AKCIONARSKIM DRUŠTVOM

2.1. POJAM AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Zakon o privrednim društvima definiše akcionarsko društvo kao:



pravnu formu privrednog društva



čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije



koji ima jednog ili više akcionara fizičkih i/ili pravnih lica

Akcionarska društva su jedina pravna lica koja mogu da izdaju akcije i za svoje

obaveze prema poveriocima odgovaraju celokupnom imovinom. Jedini rizik akcionara je
eventualni gubitak vrednosti akcija koje imaju u tom društvu.

Akcionarska društva se dele na ona koja su po svojoj vlasničkoj strukturi

“privatnog” karaktera i onih čije su akcije ponuđene investicionoj javnosti. Pregled
važnijih pitanja koji se odnose na javna akcionarska društva obuhvaćen je posebnim
pravilima za ista.

Javna akcionarska društva imaju mnoge prednosti. To su.



pristup investitorima



slobodna prenosivost akcija



ograničenje rizika za akcionare



diversifikacija rizika
Nedostaci javnih akcionarskih društava; javna akcionarska društva iziskuju:



usklađenost s propisima o tržištu kapitala



složenu organizacionu strukturu



usklađenost s propisima o izveštavanju



postojanje akcionara koji su spremni da ulažu u društvo



profesionalno upravljanje

2.2. STRUKTURA UPRAVLJANJA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Zakon o privrednim društvima daje akcionarskim društvima mogućnost da upravljanje
organizuju izborom između:



jednodomnog sistema upravljanja (odbor direktora, neizvršni direktori, izvršni
direktori)



dvodomnog sistema upravljanja ( skupština akcionara, nadzorni odbor i izvršni
odbor)

Akcionarska društva su takođe u obavezi da formiraju pojedine organe i radna tela

koja su zajednička za oba sistema upravljanja. Odbor društva je obavezan da formira
komisiju za reviziju, a u organizaciji poslova unutrašnjeg nadzora mora imati najmanje
jedno lice koje je zaposleno u društvu i obavlja samo ove poslove. To lice mora da
ispunjava uslove propisane za internog revizora.

Organi i radna tela su:



Skupština akcionara



Odbor društva



Izvršni organi



Komisije odbora društva



Organi unutrašnjeg nadzora poslovanja



Spoljni nadzor



Sekretar društva

3. OPŠTA AKTA DRUŠTVA

3.1. OSNIVAČKI AKT DRUŠTVA

Osnivački akt je akt kojim se društvo osniva. On ima formu odluke o osnivanju

ako društvo osniva jedno lice, odnosno ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica.
Osnivači akcionarskog društva su obavezni da prilikom osnivanja društva potpišu
osnivački akt i svoje potpise overe u skaladu sa zakonom. Akt se upisuje u registraciju
privrednih subjekata. Osnivački akt akcionarskog društva sadrži:



podatke o osnivačima akcionarskog društva



podatke o poslovnom imenu i sedištu društva



pretežnu delatnost društva



ukupan iznos novčanog uloga odnosno novčanu vrednost i opis nenovčanog uloga
svakog od akcionara kao i rok uplate uloga



izjavu osnivača da osnivaju akcionarsko društvo i preuzimaju obavezu uplate,
odnosno unosa uloga po osnovu upisanih akcija

Osnivački akt je ništav u sledećim slučajevima:



ako nije sačinjen u propisanoj formi



ako je delatnost društva koja se navodi u osnivačkom aktu suprotna prinudnim
propisima ili javnom poretku



ako ne sadrži odredbe o poslovnom imenu društva, ulozima članov društva,
iznosu osnovnog kapitala ili pretežnoj delatnosti društva



ako su svi potpisnici u trenutku zaključenja osnivačkog akta bili pravno ili
poslovno nesposobni.

3.2. STATUT DRUŠTVA I DRUGA OPŠTA AKTA

Zakon o privrednim društvima



efikasnog odbora društva i izvršnih organa koji deluju u najboljem interesu društva i
njegovih akcionara



odgovarajućeg nivoa transparentnosti i javnosti u poslovanju društva

Zakonom  o  privrednim  društvima  iz  2011.  propisana  ja  obaveza  primene  kodeksa
korporativnog  upravljanja  za  javna  akcionarska  društva.  Ovo  proizilazi  iz  obaveze
društva  da  u  okviru  godišnjeg  izveštaja  o  poslovanju  sačini i izjavu o primeni kodeksa
korporativnog upravljanja koja mora da sadrži:



obaveštenje o kodeksu korporativnog upravljanja koje društvo primenjuje kao i mesto
na kojem je njegov tekst javno dostupan



sva bitna obaveštenja o praksama korporativnog upravljanja koje društvo sprovodi



odstupanja od pravila kodeksa korporativnog upravljanja i obrazloženje za ta
odstupanja

Društvima je ostavljena mogućnost da usvoje sopstveni kodeks korporativnog

upravljanja ili pak da se odluče za primenu nekog drugog kodeksa.

3.5. ETIČKI KODEKS DRUŠTVA

Etički kodeks (kodeks ponašanja) jeste osnovno uputstvo o ponašanju koje

propisuje dužnosti i odgovornosti članova organa upravljanja i zaposlenih društva prema
nosiocima interesa društva, uključujući, pored ostalih, kolege, kupce i klijente, poslovne
partnere, državu i društvo.

Motivacija društva da usvoji etički kodeks proizilazi iz okolnosti da on:



poboljšava reputaciju društva



poboljšava upravljanje rizikom i krizama



razvija korporativnu kulturu i stavlja korporativne vrednosti u prvi plan



unapređuje komunikaciju s nosiocima interesa



smanjuje opasnost od sudskih sporova

Etički kodeks društva treba da se fokusira na osnovne vrednosti, pa je pre

formulisanja etičkog kodeksa važno da društvo odredi i formuliše svoje vrednosti. Etički
kodeks treba da bude prilagođen korisnicima tj. da pruža praktične smernice izvršnim
rukovodiocima i zaposlenima društva o tome kako da rešavaju etičke probleme koji mogu
nastati u toku svakodnevnog poslovanja. Društvo može formirati i etičku komisiju odbora
društva, a etički kodeks treba da podleže stalnim izmenama, reviziji i inoviranju od strane
te komisije.

Privredna komora Srbije je 2005. godine usvojila kodeks Poslovne etike. Ovaj

kodeks je ustanovio najvažnije principe i pravila poslovne etike.

4.ODBOR DRUŠTVA

Kodeks poslovne etike, sl.glasnik Republike Srbije, br. 1/2006.

4.1. FORMIRANJE I NADLEŽNOSTI ODBORA DRUŠTVA

Za dobro korporativno upravljanje bitan je delotvoran, profesionalan i nezavisan

odbor društva koji deluje u najboljem interesu društva i njegovih akcionara. On utvrđuje
strategiju društva, štiti prava akcionara, nadzire izvršne organe i finansijske poslove
društva. Odbor društva je naziv za odbor direktora u jednodomnom sistemu upravljanja i
nadzorni odbor u dvodomnom sistemu upraavljanja.

Obaveza formiranja odbora društva zavisi od vrste organizacije upravljanja za

koju  se  društvo  opredelilo.  Odbor  društva  je  obavezan  organ  u  dvodomnom  sistemu
upravljanja,  dok  su  u  jednodomnom  sistemu  upravljanja  pored  skupštine  akcionara
obavezni  organi  upravljanja  jedan  ili  više  direktora.  Javno   akcionarsko   društvo   je
obavezno da ima odbor društva i u jednodomnom sistemu te obrazuje odbor direktora.

Uloga odbora društva je da usmerava, donosi strateške odluke i postavlja okvire

upravljanja, a ne da neposredno rukovodi društvom. Nadležnosti odbora uređene su
zakonom o privrednim društvima.

Odbor društva igra važnu ulogu kod utvrđivanja

poslovne strategije društva i u

strateškom

nadzoru i kontroli društva

. Odbor društva ima sledeće nadležnosti u ovoj

oblasti:



utvrđivanje poslovne strategije i poslovnih ciljeva



imenovanje direktora društva i utvrđivanje njihovih naknada



nadzor nad radom izvršnih direktora ( izveštavaju odbor društva o planiranoj
poslovnoj politici, o rentabilnosti poslovanja društva, o poslovanju, prihodima i
finansijskom stanju...)



formiranje komisija odbora društva (komisija za reviziju)



organizacija unutrašnjeg nadzora u društvu



imenovanje i smenjivanje sekretara društva



usvajanje normativnih i drugih internih akata

Nadležnosti odbora društva u vezi s pravima akcionara:



organizovanje skupštine akcionara – poslovi sazivanja sednice skupštine
akcionara, utvrđivanje predloga dnevnog reda i materijala za razmatranje i
odlučivanje



rešavanje korporativnih sukoba

Nadležnosti odbora društva u vezi sa osnovnim kapitalom

obuhvataju:



odlučivanju o izdavanju akcija u okvirima odobrenog kapitala, a po ovlašćenju
skupštine društva



odlučivanje o sticanju sopstvenih akcija u slučajevima utvrđenim zakonom



ovlašćenja vezana za utvrđivanje tržišne vrednosti akcija kao i formiranje
predloga emisione cene akcija narednih emisija

Nadležnosti odbora društva u vezi sa izveštavanjem i upravljanjem rizicima:



neizvršni član odbora društva ne može biti lice koje je zaposleno u društvu.

Statutom društva mogu se odrediti i drugi uslovi koje određeno lice mora ispuniti

da bi bilo član odbora društva.

U međunarodnoj praksi i domaćem pravu postoji više različitih kategorija članova

odbora društva, određenih na osnovu stepena uključenosti tih lica u poslove društva.
Kategorije članova odbora društva su:



kod odbora direktora u jednodomnom sistemu upravljanja – izvršni, neizvršni i
nezavisni direktori



kod nadzornog odbora u dvodomnom sistemu uprevljanja – neizvršni nezavisni
članovi.

Članovi odbora društva između sebe biraju predsednika, većinom glasova

prisutnih članova. U jednodomnom sistemu upravljanja predsednik odbora mora biti
jedan od neizvršnih direktora. Odbor društva može da razreši predsednika u bilo kom
momentu. Predsednik saziva i predsedava sednicama, predlaže dnevni red i odgovoran je
za vođenje zapisnika.

4.4. KOMISIJE ODBORA DRUŠTVA

Komisije odbora društva:



omogućavaju odboru društva da se bavi većim brojem složenih pitanja na
efikasniji način



omogućavaju odboru društva da razvija stručnost za poslove društva po posebnim
oblastima, a naročito za finansijsko izveštavanje, rizik i internu kontrolu



povećavaju objektivnost i nezavisnost mišljenja odbora društva.

Odbor društva formira komisije, određuje njihovu nadležnost, imenuje njihove

članove i pretvara njihove preporuke u dela. Komisije predstavljaju savetodavne i
pomoćne organe odbora društva. Društvo je obavezno ili može formirati sledeće komisije
odbora društva:



komisija za reviziju



komisija za imenovanja



komisija za naknade



komisija za strateško formiranje i finansije



etička komisija



komisija za rešavanje korporativnih sukoba.

Internation Finance Corporation (2009.), Korporativno upravljanje, prirucnik, Beograd 2009.

4.5. RADNE PROCEDURE ODBORA DRUŠTVA

Uloga odbora društva od ključnog je značaja za organizaciju efikasnih sednica

odbora društva. Njegove nadležnosti obuhvataju:



sazivanje i predsedavanje sednicama odbora društva



utvrđivanje predloga dnevnog reda sednica



staranje o vođenju zapisnika sa sednica odbora društva.

Sednice

odbora

dru

š tva

saziva predsednik, a potebni materijali i informacije,

zajedno sa obaveštenjem o sednici treba da se blagovremeno pošalju članovima odbora
društva u roku predviđenom statutom. Prva sednica odbora društva treba da se održi
najkasnije mesec dana po njegovom izboru.

Kvorum društva :



kvorum za održavanje sednica odbora društva predstavlja većina od ukupnog
broja članova odbora društva



sednice odbora se mogu održavati pisanim ili elektronskim putem, telefonom, pod
uslovom da se tome ne protivi ni jedan član društva



odsutni članovi odbora društva mogu glasati i pisanim putem, kada se za potrebe
kvoruma smatra da su prisustvovali sednici.

Statut i poslovnik u radu odbora društva mogu propisati i bliže vremenske okvire

za održavanje sednica odbora društva, uzimajući u obzir i zakonsku obavezu javnih
akcionarskih društava da imaju najmanje četiri sednice godišnje.

Članovi odbora društva mogu da učestvuju u radu i odlučivanju sednice:



kada su fizički prisutni na sednici



kada učestvuju preko konferencijske veze ili dr. sredstava komunikacije



putem pisanog izjašnjavanja.

Član odbora društva svoje pravo da učestvuje i odlučuje na sednici odbora društva ne
može preneti na neko drugo lice. Pored članova odbora društva sednicama ovog organa
mogu da prisustvuju i druga lica, npr. članovi komisija odbora, revizora društva i sl.

Odluke odbora društva donose se većinom glasova prisutnih članova, ako

statutom ili poslovnikom o radu odbora društva nije propisana veća većina.

Zapisnici sa sednica odbora društva moraju da sadrže:



mesto i vreme održavanja sednice



dnevni red



spisak prisutnih i odsutnih direktora



bitan sadržaj rasprave po svakom pitanju dnevnog reda



rezultaat glasanja i donete odluke



eventulna izdvojena mišljenja pojedinih direktora.

4.8. NAKNADE ZA ČLANOVE ODBORA DRUŠTVA

Članovi odbora dobijaju naknadu za svoj rad. Iznos naknade utvrđuje skupština

akcionara. Politika naknada za članove odbora treba da bude sastavni deo finansijskih
izveštaja koji se podnose skupštini. Prema ZPD-u, direktori odnosno članovi nadzornog
odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad, a mogu imati i pravo na stimulaciju putem
dodele akcija. Visina naknada i stimulacija može zavisiti i od poslovnih rezultata društva,
ali ne može biti određena kao učešće u dobiti.
Potrebna je posebna pažnja pri utvrđivanju naknade na bazi učinka, a naročito naknade na
bazi akcija. I konačno, iz praktičnih razloga, članovi odbora društva koji dobijaju
naknadu za svoje usluge treba da potpišu ugovor sa društvom.

5. IZVRŠNI ORGANI

5.1. IZVRŠNI ORGANI I NJIHOVE NADLEŽNOSTI

Uređenje pitanja izvršnih organa predstavlja još jednu oblast u kojoj se mogu

sagledati suštinske razlike između jednodomnog i dvodomnog sistema upravljanja.

Nadle

ž nosti

izvr

š nih

organa

u jednodomnom

sistemu

upravljanja

– Izvršni

direktori  u  jednodomnom  sistemu  upravljanja  vode  poslove  društva  i  predstavljaju
zakonske zastupnike društva. Ove poslove izvršni direktori obavljaju zajedno, a statutom
se  može  odrediti  i  da  samo  pojedini  direktori  zastupaju  društvo.  U  društvima  gde  je
imenovan  generalni  direktor  njegovi  poslovi  obuhvataju:  zastupanje  društva,
koordiniranje radom izvršnih direktora, organizovanje poslovanja društvva.

Nadle

ž nosti

izvr

š nog

organa

u dvodomnom

sistemu

upravljanja

– Nadležnosti

izvvršnog orana definisane su kroz pojedinačne nadležnosti izvršnih direktora i kroz
nadležnosti izvršnog odbora kao kolektivnog organa u čijem su oni sastavu. U društvima
koja imaju izvršni odbor, nadzorni odbor obavezno imenuje generalnog direktora u čije
nadležnosti osim zastupanja društva spadaju poslovi da: koordinira rad izvršnih direktora,
predlaže dnevni red i organizuje sednice izvršnog odbora i predsedava njima, organizuje
poslovanje društva.

Korporativni zakoni dozvoljavaju društvu da zaposli eksternog rukovodioca, a to

je obično ili privredna organizacija (organizacija za upravljanje) ili pak individualni
preduzetnik (rukovodilac).

5.2. SASTAV IZVRŠNIH ORGANA

Izvršni direktor prema ZPD-u može biti svako poslovno sposobno lice pod

uslovom:



da nije direktor ili član nadzornog odbora u više od pet društava



da nije osuđeno za krivično delo protiv privrede



da mu nije izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja
predstavlja pretežnu delatnost društva i to za vreme dok traje zabrana.

Članovi izvršnih organa mogu biti delotvorni samo ako imaju odgovarajuće

finansijske i ljudske resurse, kao i potrebna znanja, veštine, vreme i iskustvo za vršenje
svojih dužnosti.

5.3. IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH DIREKTORA

I RADNE PROCEDURE

U zavisnosti od organizacije upravljanja u društvu, izvršne direktore imenuje

skupština društva ( u jednodomnom sistemu upravljanja) ili nadzorni odbor (u
dvodomnom sistemu upravljanja). Oni se biraju na period utvrđen statutom društva, a on
ne može biti duži od četiri godine. Po isteku mandata, izvršni direktori mogu biti ponovo
birani.

Mandat izvršnog direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan. Ako

direktor u toku trajanja mandata prestane da ispunjava uslove za obavljanje funkcije
izvršnog direktora društva, smatra se da mu je prestao mandat danom prestanka
ispunjenosti tih uslova. Skupština, odnosno nadzorni odbor u društvima s dvodomnim
sistemom upravljanja može razrešiti izvršnog direktora i pre isteka mandata, bez
navođenja razloga.

Izvršni direktor može u svako doba dati pisanu ostavku koju upućuje preostalim

direktorima u društvima sa jednodomnim sistemom uprevljanja, odnosno nadzornom
odboru u društvima s dvodomnim sistemom uprevljanja.

ZPD poznaje mogućnost kooptacije novih direktora (izvršnih i neizvršnih) u

društvima s jednodomnim sistemom upravljanja ukoliko se broj direktora smanji ispod
broja utvrđenog statutom. Kooptacija izvršnih direktora ne postoji kao mogućnost u
društvima s dvodomnim sistemom upravljanja.

U jednodomnom sistemu upravljanja radne procedure izvršnih direktora

podrazumevaju njihovo samostalno delovanje u okviru nadležnosti vezanih za
rukovođeenje svakodnevnih poslova društva koje su im dodeljene u skladu sa zakonom,
aktima društva i odlukom odbora direktora.

U društvima s dvodomnim sitemom upravljanja, generalni direktor predsedava

sednici izvršnog odbora i predlaže njen dnevni red. U slučaju njegove odsutnosti, svaki
od izvršnih direktora može sazvati sednicu izvršnog odbora. Izvršni odbor donosi odluke

Sekretar društva mora biti osoba sa besprekornom reputacijom, mora biti zaštićen

od prekomernog uticaja izvršnog rukovodstva i treba da odgovara odboru društva.
Sekretar društva treba da raspolaže s dovoljno vremena za obavljanje poslova iz svoje
nadležnosti i stoga ne bi smeo da bude istovremeno i na drugim funkcijama u društvu.

Imenovanje sekretara društva, kao i utvrđivanje iznosa zarade, odnosno naknade

za rad i drugih njegovih prava u nadležnosti je odbora društva. Prilikom imenovanja
odbor društva treba da raspolaže sledećim informacijama o kandidatima za sekretara
društva:



podatke o obrazovanju



o radnom angažovanju u drugim društvima



podatke o eventualnom ličnom interesu i odnosu koji imaju prema društvu



o broju, vrsti i klasi akcija društva koje poseduju



potvrdu o neosuđivanosti za krivična dela i privredne prestupe

Ove informacije mogu se dopuniti ličnim preporukama i razgovorima sa

članovima odbora društva, a naročito s predsednikom odbora društva

Zarada, odnosno naknada za rad i druga prava i obaveze sekretara društva

regulišu se ugovorom zaključenim između odbora društva i sekretara društva. Za lica
koja su zaposlena u društtvu ovaj ugovor ima formu ugovora o radu.

Velika društva će možda naći za potrebno da formiraju sekreterijat društva, u

kome će raditi veći broj pomoćnika sekretara društva. Ako društvo želi da formira
sekreterijat, korisno je da prava, obaveze i odgovornosti sekreterijata budu propisani
statutom.

6.2. NADLEŽNOSTI SEKRETARA DRUŠTVA

Prema ZPD-u sledeću su nadležnosti sekretara društva:



obezbeđuje razvoj politike i prakse upravljanja društvom, usklađenost s njima i
njihovu periodičnu verziju



obezbeđuje da društvo objavljuje značajne informacije blagovremeno i transparentno



komunicira s akcionarima i omogućava realizaciju prava pristupa aktima društva



štiti prava akcionara organizovanjem skupštine akcionara na propisan način i
vođenjem zapisnika sa svih sednica i rešavanju eventualnih korporativnih sukoba



organizuje sednice izvršnog odbora i vodi zapisnike sa ovih sednica



Pruža podršku odboru društva organizovanjem sednica, vođenjem zapisnika sa ovih
sednica, kao i davanje saveta o korporativnom upraavljanju



čuva sve dokumente u arhivi društva.

Sekretar društva je odgovoran za organizovanje sednica odbora društva tako što:

pruža pomoć u pripremi predloga dnevnog reda, priprema izlaganja o proceduralnim
pitanjima koja se razmatraju, priprema modela uputstva za diskusije u sobi za sednice
odbora društva. Takođe, sekretar mora da komunicira sa ostalim članovima odbora

društva što podrazumeva aktivnosti kao što su: distribucija glasačkih listića, prikupljanje
popunjenih obrazaca, prosleđivanje istih predsedniku odbora društva i sl.

Sekretar društva takođe:



obezbeđuje pristup informacijama odbora društva



pruža pravnu pomoć članovima odbora društva o pitanjima upravljanja u društvu.

Sekretar društva igra važnu ulogu u :



organizovanju skupština akcionara



održavanju veze između akcionara tokom poslova preuzimanja kontrole



pomaganju u sprovođenju prava akcionara



pomaganje u rešavanju korporativnih sukoba.

Sekretar društva igra važnu ulogu u pomaganju odboru društva i izvršnim

organima u izvršavanju obaveza blagovremenog i potpunog izveštavanja nadležnih
organa kao i objavljivanja značajnih informacija akcionarima društva i javnosti u skladu s
propisima koji regulišu tržište kapitala.

Postoje i tzv. stručna udruženja sekretara društva. Obično takve organizacije

ujedinjuju sekretare društva i obavljaju veći broj delatnosti, a naročito:



promovišu dobro korporativno upravljanje i efikasno rukovođenje društvima



podržavaju i štite karakter, status i interse sekretara društava- svojih članova



promovišu efikasnost i korisnost tih usluga i standard profesionalnog ponašanja



obučavaju sekretare društva



komentarišu predložene i postojeće zakone, pravila i propise u oblastima od
posebnog interesa za sekretare društva- svoje članove



promovišu dobrovoljnu razmenu informacija.

7. UVOD U PRAVA AKCIONARA

7.1. OPŠTE ODREDBE O PRAVIMA AKCIONARA

Ulaganje u akcije predstavlja investiciju koja investitorima donosi status

akcionara i niz prava koja im pripadaju kupovinom akcija. Investitori kupuju akcije
društva iz različitih razloga a najčešći su:



kontrola: akcije pružaju investitorima mogućnost da legalno kontrolišu društvo i
utiču na odlučivanje tako što će imenovati članove odbora društva. Što veći broj
akcija s pravom glasa ima jedan akcionar, to je veći uticaj koji on vrši



dividende: igraju važnu ulogu u odluci da se ulaže. Redovne isplate dividendi,
posebno ako investitor posedue portfolio akcija, mogu da generišu predvidive
tokove gotovine



kapitalna dobit: investitori kupuju akcije da bi imali koristi od rasta kapitala.

Zakonski propisi poznaju dve osnovne vrste akcija: obične i preferencijalne. U

okviru svake vrste akcija, akcije koje daju ista prava čine jednu klasu akcija.



skupština akcionara: izveštaji, informacije i odluke nadležnih organa, zapisnici sa
skupštinskih sednica, odluke donete na skupštini akcionara



druge informacije: prospekt društva, dr.izveštaji i informacije

Imaoci i običnih i preferencijalnih akcija društva imaju

pravo da slobodno

raspolaž

akcijama

i pravima iz akcija (izuzev prava glasa). U javnim akcionarskim

društvima ova prava se ne mogu ograničiti ili ukinuti.

U određenim uslovima, akcionari imaju

pravo prečeg upisa

koja im

omogućavaju da kupuju akcije ili zamenljive hartije od vrednosti s pravom prioriteta pre
nego što se ponude trećim licima. Statutom se može utvrditi da akcionar ima pravo
prečeg upisa i prilikom izdavanja akcija druge vrste i klasa od onih koje on ima.



svrha prava prečeg upisa – Pravo prečeg upisa obezbeđuje da svi akcionari iste klase
budu tretirani podjednako. Ono pruža mogućnost da se upišu nove akcije kada
društvo želi da poveća svoj osnovni kapital.



Kada postoji pravo prečeg upisa – Pravo prečeg upisa postoji uvek kada se povećava
osnovni kapital društva novim ulozima, osim kada se nove akcije izddaju u postupku
statusne promene društva



postupak ostvarivanja prava prečeg upisa – utvrđuje se statutom pri čemu je društvo u
obavezi da svakog akcionara s pravom prečeg upisa obavesti o odluci o izdavanju
hartija od vrednosti na koje se pravo prečeg upisa odnosi. Obaveštenje akcionarima
sadrži naročito broj akcija koje se izdaju, emisionu cenu, rok i način korišćenja prava
prečeg upisa...

Akcionar ima

pravo da traži od društva da otkupi sve akcije društva ili deo

njegovih akcija

, ako je glasao protiv ili se uzdržao od glasanja za odluku:



o promeni statuta društva kojom se umanjuju njegova prava predviđena statutom
ili zakonom



o statusnoj promeni



o promeni pravne forme



o promenu vremena trajanja društva



kojom se odobrava sticanje, odnosno raspolaganje imovinom velike vrednosti



kojom se menjaju njegova druga prava...

Ako želi da ostvari pravo na otkup akcija nesaglasni akcionar obavezan je da zahtev za
otkup dostavi društvu:



na sednici skupštine na kojoj se donosi odluka s kojom je nesaglasan i to
predsedniku skupštine, odnosno licu koje predsedavajući skupštine ovlasti



u roku od 15 dana od dana zaključenja te sednice skupštine

Akcionari su rezidualni

poverioci u postupku likvidacije društva

, tj. oni će

učestvovati u deobi imovine koja preostane nakon što se namire svi drugi poverioci
društva (likvidacioni ostatak).
U toku likvidacije društvo mora prvo da izmiri svoje prioritetne poverioce, pa ostatak deli
među akcionarima sledećim redom:



prvenstvo naplate imaju imaoci preferencijalnih akcija s pravom prvenstva naplate
iz likvidacionog ostatka



potraživanja drugih akcionara sa običnim akcijama

Akcionari imaju

pravo na uvid u listu akcionara

koja predstavlja spisak

akcionara koji taj status imaju na dan utvrđen u skladu sa zakonom kao dan za
utvrđivanje akcionarske strukture društva. Lista akcionara se sastavlja na osnovu datuma
utvrđivanja akcionara putem jedinstvene evidencije akcionara ic Centralnog registra.

Akcionar ili grupa akcionara koji poseduje akcije u društvu koje predstavljaju

najmanje 5% osnovnog kapitala društva ima

pravo da podnese tužbu sudu

u svoje ime,

a za račun društva, radi naknade štete prouzrokovane društvu. To je derivativna tužba.

Takođe, akcionari imaju

pravo na zahtev za procenu nenovčanog uloga

društvo u slučaju ako poseduju najmanje 5%osnovnog kapitala društva.

7.3. DRŽAVA KAO AKCIONAR

Država kao akcionar može, u odnosu na ostale akcionare, imati istovetan ili

povlašćen status. U prvom slučaju, uticaj države na upravljanje društvom praktično
određuje visina njegovog akcionarskog udela. S druge strane, kada su državi kao
akcionaru data određena povlašćena prava, govorimo o imaocu tzv. zlatnih akcija. Zlatna
akcija može da se uspostavi kako bi se osigurala bezbednost države ili zaštitili moral,
zdravlje, prava i interesi njenih građana.

7.4. CENTRALNI REGISTAR

Registar akcionara je važan dokument koji identifikuje akcionare i imaoce drugih

registrovanih hartija od vrednosti društva. Centralni registar je pravno lice koje se
organizuje i posluje kao akcionarsko društvo, s većinskim državnim kapitalom. Centralni
registar obavlja delatnost vođenja jedinstvene evidencije akcionara i upisa prava trećih
lica na ovim hartijama od vrednosti.

7.5. ZAŠTITA PRAVA AKCIONARA

Zaštita prava akcionara je centralni element korporativnog upravljanja i od

posebne je važnosti za društva koja posluju na tržištima u razvoju ili tranziciji. Zakon o
privrednim društvima pruža brojne garancije za realizaciju i zaštitu prava akcionara.

Sudska zaštita predstavlja osnovni oblik zaštite akcionarskih prava. To je osnovno

pravo akcionara koje je garantovano zakonom. Ovaj oblik zaštite obuhvata mogućnost
akcionara da pokrenu sudske postupke protiv lica koja imaju dužnosti prema društvu.

Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije osnovni je regulatorni i

nadzorni organ tržišta kapitala. Ovlašćenja Komisije za HOV obuhvataju poslove u delu:



regulative – donosi podzakonska i ostala akta za sprovođenje ZTK-a

Nadležnost skupštine akcionara:



kontrola nad društvom



izbor i razrešenje organa upravljanja



reorganizacija i likvadacija



odobravanje pravnih poslova



opšta akta društva



hartije od vrednosti



ekonomske i finansijske aktivnosti društva



učešće u drugim društvima

Nadležnosti SA ne mogu biti poverene izvršnim organima. Međutim, statutom ili

odlukom SA neki poslovi se mogu poveriti odboru direktora.

Priprema za skupštinu akcionara zahteva pažljivo planiranje i poštovanje

proceduralnih zahteva, prvenstveno definisanih u ZPD-u.

Priprema skupštine akcionara odvija se u sledećim koracima:



sačinjavanje predloga dnevnog reda



donošenje preliminarnih odluka



obaveštenje akcionara



sastavljanje spiska akcionara



pravo akcionara da izmene i dopune dnevni red

Sačinjavanje predloga dnevnog reda podrazumeva utvrđivanje pitanja koja će se

razmatrati na SA. Skupština može da odlučuje samo o pitanjima koja su pravilno uvrštena
kao tačke dnevnog reda.

U okviru donošenja preliminarnih odluka bitno je odrediti:



odluku o sazivanju sednice skupštine akcionara



datum održavanja skupštine akcionara



mesto održavanja skupštine akcionara (sedište društva)



dan akcionara

Što se tiče pripreme liste akcionara ona obuhvata:



ko treba da bude uključen u listu akcionara



informacije o listi akcionara



dostupnost informacija u listi akcionara



položaj akcionara kada prodaju akcije posle dana akcionara

Obaveštenje o sazivanju skupštine akcionara upućuje se svim akcionarima društva koji
taj status imaju na dan donošenja odluke odbora društva o sazivanju sednice SA i to:



najkasnije 30 dana pre održavanja RSA



najkasnije 21 dan pre održavanja VSA

Svako akcionarsko društvo je u obavezi da poziv akcionarima uputi:



na adrese akcionara



objavljivanjem na internet stranici i na internet stranici registra privrednih subjekata

Obaveštenje o SA mora da sadrži: dan slanja poziva, vreme i mesto održavanja sednice,
predlog dnevnog reda, obaveštenja o načinu preuzimanja materijala za sednicu, formular
za davanje punomoćja...

Materijli za sednicu se moraju učiniti dostupnim odnosno staviti se na

raspolaganje akcionarima istovremeno sa slanjem poziva. Glasački listići se koriste kada
se društvo opredelilo za tajno glasanje. Glasački listići moraju biti sastavljeni tako da
licima koja glasaju obezbede jasan izbor.

Odbor društva utvrđuje konačni dnevni red SA. Dnevni red se sastoji od tačaka

koje su:



uključene na predlog odbora društva



predložili akcionari koji imaju pravo na predlog dopune dnevnog reda

Jedno od najvažnijih pitanja iz nadležnosti SA predstavlja usvajanje godišnjih

izveštaja o poslovanju društva i finansijskih izveštaja. Pre odlučivanja odbora društva ove
izveštaje trebalo bi da razmotre i provere interni organi nadzora društva.

8.3. ODRŽAVANJE SKUPŠTINE AKCIONARA

Društvo može da održi skupština akcionara kada se završe sve pripremne radnje.

Skupština akcionara je glavni događaj korporativnog upravljanja, pa stoga njegova
pravilna realizacija dobija dodatnu važnost. Koraci za održavanje skupštine akcionara:



registracija lica koja prisustvuju SA



provera i objavljivanje da li postoji kvorum



otvaranje sednice- predsednik odbora društva otvara SA



akcionari biraju predsednika SA ako ranije nije određen



imenovanje zapisničara i komisije za glasanje



akcionari odlučuju o eventualnom prisustvu spoljnih gostiju



predsednik SA predstavlja dnevni red i pravila postupka i predlaže odluku o
načinu glasanja



predsednik SA otvara raspravu o tačkama dnevnog reda



akcionari glasaju o tačkama dnevnog reda

Važno je slediti proceduru za pripremu i održavanje SA kako bi se obezbedila

punovažnost i zakonitost odluka koju ovaj organ donese.

Osnovno pravilo većine za odlučivanje SA jeste da se odluka SA donese običnom

većinom glasova prisutnih akcionara koji imaju pravo glasa po određenom pitanju.
Prilikom utvrđivanja broja glasova prisutnih akcionara za potrebe utvrđivanje većine u
obzir se uzimaju i glasovi akcionara koji su glasali pisanim ili elektronskim putem.

U određenim slučajevima akcionari koji su imali pravo učešća u radu SA mogu

tužbom nadležnom sudu pobijati odluku donetu na toj sednici SA i tražiti naknadu štete.
Ovo pravo akcionar ima:



ako SA nije bila sazvana u skladu sa zakonom ili statutom



ako je taj akcionar od strane društva ili uz znanje bilo kog direktora bio
onemogućen da učestvuje u radu sednice na kojoj je odluka doneta



ako odluka SA iz drugih razloga nije doneta u skladu sa zakonom ili statutom



ako je odluka skupštine suprotna zakonu ili statutu



ako je neki akcionar donošenjem ove odluke imao nameru da pribavi ličnu korist
na štetu društva



u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

9. POLITIKA DIVIDENDI

Akcionari imaju pravo na udeo u dobiti društva. Oni to pravo mogu da ostvare na

dva načina: posredno putem ostvarivanja kapitalnih dobitaka (povećanje tržišne vrednosti
akcija koje imaju u društvu ) i/ili neposredno preko isplaćenih dividendi. Iz perspektive
akcionara, dividende predstavljaju njihovo važno pravo.

Računovodstveni tretman isplate dividendi uređuju kompanijsko pravo i

računovodstveni propisi. O dividendama sa po pravilu odlučuje na RSA posle usvajanja
finansijskih izveštaja za prethodnu poslovnu godinu. Dividende se odobravaju odlukom o
raspodeli dobiti, kojom se utvrđuje i njihov iznos. Pored dobiti iz tekuće poslovne godine,
dobit obuhvata i neraspoređenu dobit iz ranijih godina. Dividende za preferencijalne
akcije mogu se isplaćivati i iz rezervi koje su posebno ustanovljene za te namene, ali
nikako iz osnovnog kapitala.

Pod određenim uslovima društvo može plaćati akcionarima i privremenu

dividendu (međudividenda) u bilo koje vreme između RSA.

Imaoci običnih i preferencijalnih akcija imaju različita prava na dividende.

Raspodela dividendi imaocima običnih akcija u potpunoj je diskreciji društva. S druge
strane, imaocima preferencijalnih akcija pravo na isplatu dividendi može biti dato kao
povlašćeno pravo u okviru te klase akcija. Sopstvene akcije društva ne daju pravo na
dividendu.

Vrste dividendi:



fiksne dividende



međudividende



godišnje dividende



promenljive dividende



kumulativne dividende



participativne dividende

Dividenda se može plaćati u novcu ili u akcijama društva. Najčešća praksa je da

se isplaćuju u novcu. Ako se dividenda isplaćuje u akcijama društva, isplaćuje se u
akcijama iste klase koju poseduju. Odobrenje za isplatu dividendi u nadležnosti je SA.

Za bilo koje društvo, optimalan koeficijent isplate dividende određuju četiri

faktora:



da li investitori daju prednost kapitalnim dobicima ili dividendama



mogućnost društva za investiranje



ciljna struktura kapitala društva



raspoloživost i cena eksternog kapitala

Akcionarima je važna stabilnost isplate dividendi. Isplate, međutim, imaju

tendenciju da se tokom vremena menjaju jer novčani tokovi društva osciliraju. Zato
društvo treba da napravi balans između stabilnosti i pouzdanosti svoje politike dividendi.

Da bi se utvrdile i isplatile dividende postoji uobičajen postupak:



odbor društva predlaže SA da utvrdi dividende, kao i iznos dividendi i postupak za
njihovu raspodelu



odbor društva priprema listu akcionara koji imaju pravo da dobiju dividende



SA usvaja odluku o utvrđivanju isplate dividendi



društvo isplaćuje utvrđene dividende

Prilikom donošenja odluke o utvrđivanju dividende društvo treba da razmotri dva

osnovna pitanja:



procenat dobiti koji treba da raspodeli



učestalost isplata tj.da li dividende treba da variraju od godine do godine ili da tokom
vremena ostanu stabilne

Kada je društvo izdalo akcije različitih vrsta i klasa kompanijsko pravo predviđa

određen redosled utvrđivanja dividendi:



Sve kumulirane dividende za kumulativne preferencijalne akcije koje nisu isplaćene



Dividende na preferencijalne akcije s prioritetom u naplati dividende po redosledu
prioriteta



Dividende na ostale preferencijalne i obične akcije

Lista akcionara koji imaju prava na dividende sačinjava se prema evidenciji

akcionara u Centralnom registru na određeni dan. Taj dan se naziva dan dividende. Dan
dividende se može utvrditi statutom društva i to kao konkretan datum, ili kao metod
utvrđivanja dana dividende. Društvo je obavezno da akcionarima isplati dividende posle
njihovog utvrđivanja.