EDUCONS UNIVERZITET
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE
KORPORATIVNO UPRAVLJANJE
- SEMINARSKI RAD -
Profesor:
Student:
Prof. dr.Branislav Mašić
SADRŽAJ
UVOD........................................................................................................................................3
1. UVOD U KORPORATIVNO UPRAVLJANJE....................................................................4
2. OPŠTA STRUKTURA UPRAVLJANJA AKCIONARSKIM DRUŠTVOM......................6
3. OPŠTA AKTA DRUŠTVA...................................................................................................7
4. ODBOR DRUŠTVA..............................................................................................................8
5. IZVRŠNI ORGANI..............................................................................................................10
6. SEKRETAR DRUŠTVA.....................................................................................................11
7. UVOD U PRAVA AKCIONARA.......................................................................................12
8. SKUPŠTINA AKCIONARA...............................................................................................14
9. IMPLIKACIJE OSNOVNOG KAPITALA NA KORPORATIVNO UPRAVLJANJE.....15
10. DIVIDENDE......................................................................................................................17
11. UTICAJ HARTIJA OD VREDNOSTI NA KORPORATIVNO UPRAVLJANJE..........18
12. ZNAČAJNE KORPORATIVNE TRANSAKCIJE...........................................................20
13. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA.................................................................................21
14. POSTUPCI NADZORA I REVIZIJE................................................................................22
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................24
LITERATURA.........................................................................................................................25
UVOD
2
Velike korporacije, s obzirom na složenost svoje strukture, pristupaju procesima
divizionalizacije organizacijske strukture i decentralizacije rukovođenja, i formiranju
relativno autonomnih jedinica po delatnostima, profitnim centrima i strateškim poslovnim
jedinicama, kako bi izbegli njihovu veliku tromost i podsticali prilagođavanje zahtevima
okoline u kojoj deluju.
Korporacije imaju, posebno one najveće, na stotine pa i više lokalnih kompanija
(preduzeća), širom sveta. Sve se te lokalne kompanije objedinjavaju u manji ili veći broj
poslovnih područja, odnosno programa. Jedno poslovno područje odnosno program može
objediniti veći broj fabrika iz različitih zemalja koje po srodnosti spadaju u određeno
poslovno područje.
Istraživanje koncentracije vlasništva ukazuje na nizak nivo odvojenosti vlasništva i
kontrole u srpskim korporacijama. Visoka koncentracija vlasništva u većini slučajeva
sprečava oportuno ponašanje menadžmenta u smislu koriš
enja kontrole za svoju sopstvenu korist. Međutim, visoka koncentracija vlasništva ima svoju
cenu – veliki vlasnici, s udelima koji osiguravaju kontrolu mogu pratiti lične interese na
račun drugih interesno-uticajnih grupa, a pre svega na račun malih deoničara.
Područje korporativnog upravljanja obuhvata korporativni pravni okvir i praksu
donošenja odluka u nadzornim odborima i upravama korporacija, razne aspekte korporativnih
finansija, zakona koji regulišu poslovanje hartijama od vrednosti, stečajne zakone, zakone
koji regulišu poslovanje finansijskih institucija, odnose sa zaposlenima, ugovorno pravo i
teoriju, vlasnička prava, kompenzacijske sisteme i sisteme internog informisanja i kontrole.
Svesna važnosti odgovornog i etički utemeljenog ponašanja poslovnih subjekata u
okviru gospodarstva, svetske korporacije usvojile su delimično na sopstvenu inicijativu, a i
po preporuci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) etički Kodeks poslovanja
kojim su se obavezala poštovati načela etike u svim svojim poslovnim odnosima i prihvatila
su obavezu delovanja u skladu s načelima odgovornosti, istinitosti, učinkovitosti,
transparentnosti, kvaliteta, postupanja u dobroj veri, i poštovanja dobrih poslovnih običaja
prema poslovnim partnerima, poslovnom i društvenom okruženju i sopstvenim zaposlenima.
1
Devedesetih godina prošlog veka bili smo svedoci relativno disperzovane strukture
vlasništva, prvenstveno i skoro isključivo u društvima koja su privatizovala društveni kapital
besplatnom podelom akcija (u prvom krugu), te prodajom akcija pod posebnim uslovima (u
drugom krugu), u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine. Međutim,
sekundarni promet ovim akcijama, posle izvršene podele, odnosno prodaje pod posebnim
1 http://www.psinvest.rs
4
uslovima, u najvećem broju slučajeva kretao se ka koncentraciji vlasništva u rukama manjeg
broja akcionara. Uporedo sa ovim trendom, od 2001. godine, većinsko učešće u kapitalu
društva jednog ili malog broja akcionara karakteristično je za sva društva koja se privatizuju,
s obzirom na model privatizacije usvojen Zakonom o privatizaciji. Stoga, jasno je da mnoga
srpska društva danas kontroliše jedan akcionar s kontrolnim paketom akcija ili mala grupa
akcionara.
Većina akcionara koji kontrolišu društvo istovremeno su i generalni direktori društva i
članovi odbora pa su nadležni i za kontrolu njegovog rada, a ona društva koja razdvajaju
vlasništvo i kontrolu često to čine samo na papiru. Takva društva obično pate od slabih
struktura odgovornosti i kontrole (praktično, većinski akcionari/akcionari koji kontrolišu
društvo sami sebe nadziru u funkciji članova organa upravljanja i rukovodilaca), zloupotreba
kroz transakcije s povezanim licima i lošeg objavljivanja informacija (insajderi imaju pristup
svim informacijama i nemaju motiv da ih obelodane spoljnim licima).
Velike poslovne grupacije u formi holding društva kontrolišu privredna društva u
većini privrednih grana. Mada holding strukture mogu da služe za legitimne svrhe, složene
poslovne strukture, postojanje uzajamnog kapital-učešća, piramidalne strukture i drugi
aranžmani za stvaranje netransparentnih struktura vlasništva mogu učiniti da preduzeća budu
teško razumljiva za akcionare i investitore.
S druge strane, trenutno se mnoge od ovih holding struktura reorganizuju iz različitih
razloga. Neki akcionari koji kontrolišu društvo otkrili su kod sebe želju da izgrađuju i vode
regularne poslove – zasnovane na dobrom korporativnom upravljanju – i tako ostave iza sebe
vrednu zaostavštinu. Drugi pokušavaju da na regularan način prenesu svoje poslove na
sledeću generaciju ili da prodaju svoje udele spoljnim investitorima.
Nedostatak iskustva u oblasti korporativnog upravljanja velika je prepreka za razvoj
privrede Srbije. Nažalost, jaki, budni i nezavisni korporativni organi i dalje su retkost, a
njihovi članovi često nemaju odgovarajuće iskustvo i sposobnost za obavljanje ovih poslova.
Jedan od najvećih izazova predstavlja i uspostavljanje kvalitetnog sistema unutrašnjeg
nadzora na svim nivoima poslovanja društva i sagledavanje njegovog značaja za „ranu
dijagnozu“ i otklanjanje potencijalnih opasnosti za poslovanje društva.
2
2. OPŠTA STRUKTURA UPRAVLJANJA AKCIONARSKIM
DRUŠTVOM
2 Korporativno upravljanje – Priručnik, Međunarodna finansijska korporacija, Beograd, 2011., str. 21, 22.
5
upravni odbor društva,
nadzorni odbor društva,
direktor društva.
Skupština je najviši organ akcionarskog društva. To je organ vlasnika kapitala. Ona se
ne bira, nije joj određeno vreme trajanja mandata i ne može se raspustiti. Prema tome svi
akcionari imaju pravo da budu članovi skupštine ali oni ne moraju da učestvuju u njenom
radu. Postoje nekoliko vrsta skupština akcionarskog društva. To su osnivačka skupština,
redovna i vanredna skupština.
3
3. OPŠTA AKTA DRUŠTVA
Za osnivanje i postojanje privrednog društva je potrebno postojanje određenih akata.
Po jednom pristupu, dovoljno je postojanje osnivačkog akta. Po drugom, pored osnivačkog
akta potrebno je postojanje i statuta. Po pravilu, osnivački akt je ugovor o osnivanju
privrednog društva, imajući u vidu da po definiciji privredno društvo jeste udruženje više
lica, što upućuje na saglasnost volja tih lica usmerenu ka njihovom udruživanju radi
obavljanja određenih poslova u cilju sticanaja dobiti. Po svojoj pravnog prirodi ugovor o
osnivanju jeste u osnovi ugovor o ortakluku sa izvesnim modifikacijama (građanskopravno
društvo, preddruštvo trgovinskog prava). Iz tog razloga, ugovor o osnivanju privrednog
društva proizvodi obligacionopravna (npr. obaveza unošenja uloga u društvo, odgovornost za
preuzete obaveze) i statusnopravna (rađa pravni subjektivitet) dejstva. Kod ugovora o
osnivanju privrednog društva interesi ugovornih strana nisu antagonistički već su saglasni što
je i razumljivo, jer ugovorne strane teže istom cilju.
Zakon o privrednim društvima Republike Srbije određuje formu osnivačkog akta. Reč
je o tzv. višem obliku pismene forme. Manifestovana namera osnivanja privrednog društva
(
affectio societatis
) pored pismene redakcije i potpisa osnivača na kraju te pismene redakcije,
podrazumeva i intervenciju nadležnog organa koja se ovde ogleda u potvrđivanju svojstva
potpisnika takve isprave. Sankcija izostanka ovakve propisane forme (pisane redakcije,
potpisivanja i potvrde svojstva potpisnika), vodi ništavosti osnivačkog akta. I u uporednom
pravu, pravilo je da se propisuje viši oblik pismene forme. Jedna od tih formi je i
javnobeležnička forma, odnosno sačinjavanje osnivačkog akta od strane javnog beležnika.
3 Kosta Josifidis (2004.): Makroekonornija: principi, teorije, politike, Vedes, Beograd, str. 123.
7
