Kortikospinalni trakt
Садржај
1.5. Лезије кортикоспиналног пута церебрална апоплексија „Šlog“...........................6
3.2 Клинички поремећаји који прате оштећења cerebeluma.....................................14
3.3. Улога базалних ганглија у моторним функцијама..............................................14
3
Увод
Кортикоспинални тракт представља примарни излазни пут из моторног
кортекса. Нервна влакна (aksoni) која сачињавају кортикоспинални тракт, махом
започињу из неурона који су лоцирани у примарном моторном кортексу и
премоторном кортексу. По изласку из кортекса аксиони улазе у задњи крак капсуле
интерне. На прелазу продужене мождине у кичмену мождину долази до преласка
већине аксона преко медијалне линије на супротну страну.

5
1.1. Излазни путеви кортикоспиналног тракта
Поред пројекција у кичмену мождину влакна пирамидалног пута се
пропагирају и у друге области. Постоје пројекције у базалне ганглије –nukleus
kaudatus и putamen. Врло важне су и пројекције nukleus ruber (црвено једро),
retikularnu formaciju, bazilarni pontna jedra i donja olivarna jedra. У случају оштећења
пирамидалног пута, пројекције у црвено једро могу омогућити, алтернативни пут
путем кога примарни моторни кортекс може да утиче на кичмену мождину. Ова
активност би се одвијала помоћу руброспиналног пута, који почиње у црвеном једру
а завршава се у кичменој мождини.
1.2. Улазни путеви кортикоспиналног тракта
Региони мозга сачињавају улазне путеве (путем којих се информације
преносе са периферије) моторним регионима из којих полази пирамидални пут.
Првенствено то су региони који окружују примарни моторни кортекс, исте
хемисфере а и са контралатералне хемисфере. У ову групу спада соматосензорни
кортекс.
1.3. Активност кортикоспиналног и руброспиналног тракта и њихов утицај на
неуроне кичмене мождине
Попут неурона унутар визуелног ккортекса и неурона моторног кортекса су
организовани у вертикалне модуле (стубиће). Улога модула може бити како
контрола функције појединачног мишића, тако и групе мишића који имају
заједничке функције (синергистички мишић). Између 50 и 100 пирамидалних
неурона мора бити истовремено или у блиским временским интервалима активирано
да би се узроковала мишићна контракција. Почетни сигнал који изазива мишићну
контакцију мора бити снажан, али исто тако и прилично слаб сигнал може да
одржава контракцију у току дужег временског периода. Основу ове функције чине
две популације кортикалних неурона. То су :
6
Динамички неурони- који стварају излазни сигнал великог интензитета и
фреквенце, током кратког временског периода. Овакав сигнал је неопходан
за генерисање адекватне снаге за започињање покрета.
Статички неурони- стварају излазни сигнал мањег интензитета и мање
фреквенце пражњења , који је довољан за одржавање снаге контракције.
Слика бр.2.
Кичмена мождина
1.4. Кортикоспинална влакна
Велики број кортикоспиналних влакана завршава се у цервикалним и
лумбосакралним проширењима кичмене мождине. Већина нервних влакана
кортикоспиналног пута завршава се на интернеуронима унутар кичмене можине.
Кортикоспинални систем носи командне сигнале који активирају обрасце покрета,
тј. распоред којим ће се мишићи активирати.
1.5. Лезије кортикоспиналног пута церебрална апоплексија „Šlog“
Може настати као последица руптуре зида крвног суда и пратећег крварења у
мождано ткиво, или као последица тромбозе лумена крвног суда и пратеће исхемије
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti