Seminarski rad iz Kriminologije - Korupcija
1
Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru
Seminarski rad
Predmet:
Kriminologija
Korupcija
Mentor Student
Miodrag Jović Nemanja Petrović
Novi Pazar
novembar 2013
Seminarski rad iz Kriminologije - Korupcija
2
Sadržaj:
1. Uvod………………………………………………………………………..3
2. Definisanje korupcije……………………………………….……….5
3. Statistički podaci……………………………………………….……..8
4. Vrste korupcje…………………………………………………………10
5. Odnos narodne tradicije prema korupciji………………...11
6. Osnovni uzroci korupcije………………………….………..…….13
7. Centralizovana i decentralizovana korupcija………….….14
8. Oblici korupcije u zdravstvu……………………………….….….15
8.1. Traženje i primanje mita od pacijenta………...…..16
8.2. Trgovina uticajem……………………………………….…..17
8.3. Slanje pacijenta privatniku………………………….…..18
8.4.
Sprega zdravstvenih radnika i farmaceutske kompanije….…..…..
19
8.5. Šta kažu etički kodeksi..…………………………..………20
9. Borba protiv korupcije………………………………………….…..21
10.
Zaključak…………………………………………………….…….22
11.
Literatura…………………………………………………….……23
Seminarski rad iz Kriminologije - Korupcija
4
korupcije podrazumijevaju vrlo različite društvene pojave: organizovani i privredni
kriminal, neefikasnu vlast i posljedice takve vlasti.
U opštem smislu pod korupcijom,kao društveno negativnoj pojavom,podrazumieva se
sticanje materijalne koristi ili privilegija bez pravnog osnova za takvo sticanje.
Dobijajući kroz istoriju razne forme, korupcija danas predstavlja jedan od najtežih oblika
kriminaliteta koji karakterišu:
prikrivenost,promenjljivost,mnoštvo pojavnih oblika,široka
rasprostranjenost i internacionalizacija,teško dokazivanje u krivično-procesnom
smislu,koristoljubivost perfidnost(lukavstvo)učinilaca i specifičan objekat koji ugrožava
korupcija,kao što su zakonito funkcionisanje državnih privrednih institucija i službi
.
Sadržaji i priroda korupcije su takvi da se smatraju negativnom pojavom s višestrukim
društvenim posledicama moralne socijalne, ekonomske i pravne prirode. U moralnom
smislu, korupcija ugrožava osnovne ljudske vrednosti , kao što su ravnopravnost, sloboda,
dostojanstvo, prava čovjeka –građanina i njegovu potrebu da stvara i primeni nova znanja
i proizvode.Ona je posledica određenog stanja u socijalnoj osnovi društva, jer nagriza i
ugrožava temelj društva, tj. države,ekonomske,kulturne i druge institucije, bez obzira na
to o kom društveno-političkom, odnosno ekonomskom sistemu je rieč. U pravnom smislu,
po stepenu društvene opasnosti spada u najteži vid kriminaliteta, koji se manifestuje u
protivpravnom ponašanju određenih službenih i odgovornih lica koja vrše državne ili
druge javne poslove u institucijama kojima su takvi poslovi zakonom povereni.Time
predstavlja faktor uzuirpacije vlasti, njčešće tzv. diskrecionih ovlašćenja.
Korupcija obuhvata širok spektar krivičnih radnji,ima najtešnje veze sa pojavnim oblikom
organizovanog kriminaliteta i karakteriše je sprega sa organima vlasti i drugim organima, a
ispoljava se u obliku podmićivanja pojedinih ljudi iz strukture organa vlasti ili drugih
centara političke i ekonomske moći radi sticanja kriminalnog profita. Izvršioci koruptivnih
delikata su čestvo vođeni motivima bezobzirne pohlepe, zaraženi potrošačkom
psihologijom i luksuznim poptebama. Korupcija ugrožava same osnove ekonomskog
sitema društva i predstavlja faktor mnogih poremećaja u ekonomskom sistemu jer remeti
funkcionisanje osnovnih segmenata privrednog sistema-proizvodnju,potrošnju,raspodelu i
razmenu.
Seminarski rad iz Kriminologije - Korupcija
5
2.Definisanje korupcije
Korupcija se može definisati na nekoliko različitih načina. Najobuhvatniju definiciju
korupcije je ponudio
Vito Tanci
. Prema njemu,
korupcija
postoji ukoliko dođe do
namernog narušavanja principa nepristrasnosti pri donošenju odluka u cilju prisvajanja
neke pogodnosti
. Princip nepristrasnosti zahteva da, pri donošenju odluka, lični ili bilo koji
drugi odnosi između učesnika u razmeni nemaju nikakav uticaj. Ovaj princip je deo
funkcionisanja savršenog tržišta, koje je, prema samoj definiciji, depersonalizovano.
Na osnovu Tancijeve definicije, može se zaključiti da postoje dva potrebna uslova da
narušavanje nepristrasnosti bude okarakterisano kao korupcija. Prvo, potrebno je da
postoji namera. Slučajno narušavanje nepristrasnosti usled, na primer, nesavršene
informisanosti, ne predstavlja korupciju. Drugo, potrebno je da se kao posledica
navedene nepristrasnosti javlja prisvajanje neke pogodnosti, odnosno sticanje lične
koristi. Narušavanje nepristrasnosti usled, na primer, boje kože učesnika u transakciji,
predstavlja rasizam, ali ne i korupciju.
Prisvajanje pogodnosti, odnosno sticanje lične koristi za onoga koji donosi pristrasne
odluke, može da uzima različite oblike. Uobičajeno je da se pod korupcijom podrazumeva
prisvajanje novca (ovaj oblik korupcije se najčešće naziva podmićivanjem), ali lična korist
može da podrazumeva i skupe pokolone ili činjenje protivusluge.
Prisvajanje pogodnosti, odnosno sticanje lične koristi, može da se odvija simultano sa
donošenjem pristrasne odluke, ali ta dva čina mogu da budu vremenski razdvojena.
Naime, donošenje pristrasne odluke korumpiranog stvara neformalnu, ali veoma čvrstu
obavezu koruptora da vrati tu uslugu, odnosno da pruži protivuslugu i ta obaveza ne
zastareva u vremenu, tako da je sticanje lične pogodnosti korumpiranog pomereno u
budućnost. Ukoliko je protivusluga dobro plaćeno radno mesto za sina, a sin je tek krenuo
na fakultet, izvesno je da će postojati vremenska razlika između dva čina.
Štaviše, pri sklapanju sporazuma o korupciji, protivusluga često nije ni specifikovana, već
se samo stvara obaveza koruptora da u budućnosti stvori ličnu korist za korumpiranog.
Korisna je i Kolemanova teorija društvenog kapitala pojedinca, gde taj kapital predstavlja
sumu potraživanja pojedinca na osnovu već učinjenih usluga, odnosno na osnovu već
učinjenog kršenja nepristrasnosti u donošenju odluka. Na primer, državni službenik u
odeljenju za izdavanje dozvola za uvoz, izdajući dozvole na pristrasan način, ne mora
odmah da traži protivuslugu od onih kojima je pristrasno izdao dozvole, ali se takva
pritivusluga podrazumeva u budućnosti. Svaka pristrasno izdata dozvola predstavlja
investiciju u društveni kapital državnog službenika, tj. uvećanje njegovih potraživanja od
drugih projedinaca. Što je veći društveni kapital pojedinca, veća je i njegova očekivana
korisnost u budućnosti.
Pri tome, treba razgraničiti bruto i neto društveni kapital pojedinca. Neto društveni
kapital pojedinca (koji nikako ne treba mešati sa kapitalom u društvenoj svojini)
predstavlja sumu protivusluga koje taj pojedinac očekuje, umanjenu za sumu protivusluga
Seminarski rad iz Kriminologije - Korupcija
7
istraživanje koje sledi posvećeno korupciji u javnom sektoru, koji je po svojoj raširenosti i
posledicama daleko značajniji fenomen, kako u Srbiji, tako i u svetu. Dodatni razlog za
ovakav izbor je velika raširenost javnog sektora u Srbiji. U taj sektor ne spadaju samo
državna uprava u užem smislu reči, već i javna preduzeća, odnosno tzv. društvena
preduzeća, koja još uvek čine dominantni deo srpske privrede. Shodno tome, u daljem
tekstu razmatraće se isključivo korupcija u javnom sektoru.
Nekoliko reči i o etičkom aspektu definisanja korupcije. Za veoma veliki broj ljudi korupcija
predstavlja nešto što je moralno neprihvatljivo, odnosno zlo protiv kojeg se treba boriti
zato što je u suprotnosti sa osnovnim moralnim normama. Ipak, mogu se pronaći slučajevi
u kojima je teško moralno osuditi onog koji je posegao za korupcijom. Razmotrićemo to
na jednom primeru. Tokom leta 2000. godine u jednom malom gradu u Srbiji, policija je
uhapsila mladog aktivistu Otpora.. Deda mladog aktiviste zna da je veoma velika
verovatnoća da će njegov unuk da dobije prilično žestoke batine u policiji. Stoga odlazi u
kuću svog prvog komšije, lokalnog policajca kojeg poznaje već 30 godina. Daje mu 100
maraka uz molbu da niko u policiji ne bije dete. Policajac prima pare. Sutra unuk izlazi iz
policije, na njemu nema modrica. Dakle, nema sumnje da se radi o korupciji. Da li se, na
moralnom planu, može osuditi ovakav postupak? Za razmatranja koja slede, ovo pitanje,
odnosno odgovor na njega, jednostavno nisu relevantni. Analiza korupcije koja sledi
vrednosno je neutralna. U tom smislu i navedene definicije korupcije su vrednosno
neutralne.
Cilj analize korupcije u Srbiji koja sledi je da spozna nivo, uzroke i mehanizme korupcije,
njene posledice, tj. efekte na blagostanje društva i na raspodelu tog blagostanja, a ne da
se bavi moralnom osudom korumpiranih i koruptora. Moralni sud autora ovog projekta je
da je korupcija, načelno posmatrano, zlo i ovaj sud nije potrebno dokazivati. Takođe, lako
ćemo se složiti sa stavom da je najbolje da policija ne hapsi i ne prebija mlade ljude zbog
toga što protestuju protiv režima, bilo kog režima, ne samo onog bivšeg. Tada neće ni biti
potrebe za korupcijom ove vrste, bila ona, u navedenom slučaju, moralna ili ne.
