3

                                                   УВОД 

Корупција је штетна и постоји одувек. У модерној држави корупција је опасност, 

јер штети обављању друштвених послова, снижава потребан ниво морала, блокира јавну 

управу,   а   судство   чини   неефикасним.   Дугогодишња   економска   и   политичка   криза, 

сиромаштво, као преовлађујуће стање становништва, чиме су нарочито погођене земље 

у   транзицији   су   значајни   фактори   ризика   који   погодују   корупцији.   Ефективно 

супростављање корупцији, једном од најопаснијих националних и глобалних феномена, 

захтева усклађене напоре и активности Владе и грађана, као и сваког појединог сектора 

јавног живота. Посебно је значајна улога јавности у супростављању овом феномену и 

успостављању демократских вредности. Корупција је болест која спутава привредни 

развој, онемогућава учвршћивање демократских институција и негира наше заједничке 

европске   вредности.   Корупција   је   неспојива   са   правном   државом.   Већина   држава   у 

свету, ако не и све, сусретале су се са овим комплексним проблемом. Много се може 

научити из њиховог искуства о најбољем приступу у борби против овог зла. 

Корупција је друштвена појава и безбедносни проблем који угрожава социјалну 

стабилност   друштва   и   правне   темеље   система   држава   у   којим   егзистира.   Њима   се 

непосредно урушавају темељи система вредности друштва због чега се губи поверење 

грађана   у   институције   система   и   уопште   функционисање   државних   органа   и   саме 

правне државе. Дестабилизација државе коју прави корупција са друге стране, утиче на 

остваривање   основних   права   човека,   посебно   принципа   законитости,   једнакости   и 

равноправности.   Примарност   коруптивних   метода   у   остваривању   људских   права   у 

односу   на   принцип   законитости   у   њиховом   остваривању   чини   друштво   реално 

беспомоћним и нужно су универзалне међународне и националне регулације законом.

background image

5

Корисна је и Клеманова теорија друштвеног капитала појединца, где тај капитал 

представља суму потраживања појединца на основу већ учињених услуга, односно на 

основу   већ   учињеног   кршења   непристрасности   у   доношењу   одлука.   На   пример, 

државни   службеник   у   одељењу   за   издавање   дозвола   за   увоз,   издавајући   дозволе   на 

пристрасан начин, не мора одмах да тражи противуслугу од оних којима је пристрасно 

издао дозволе, али се таква противуслуга подразумева у будућност. Свака пристрасно 

издата дозвола представља инвестицију у друштвени капитал државног службеника, тј. 

увећање његових потраживања од других појединаца. Што је већи друштвени капитал 

појединца, већа ји и његова очекивана корисност у будућности.

При томе, треба разграничити бруто и нето капитал појединца. Нето друштвени 

капитал појединца (који никако не треба мешати са капиталом у друштвеној својини) 

представља   суму   противуслуга   који   тај   појединац   очекује,   умањеном   за   суму 

противуслуга које он треба да пружи у будућности.

У највећем броју случајева, временско разграничење између пристрасне одлуке 

корумпираног и противуслуге коруптора је такво да противуслуга коруптора касни. То 

би   се   могло   назвати   одложеним   плаћањем   у   случају   корупције.   Међутим,   у   неким 

случајевима   ради   се   у   плаћању   унапред.   На   пример,   у   неким   азијским   замљама 

посланици или државни службеници добијају коверте са новцем унапред, приликом 

њиховог ступања на дужност, без спецификације шта треба да ураде, односно које се 

пристрасне одлуке очекују од њих. Тек накнадо ће се испоставити захтев за услугом, 

односно пристрасном одлуком.

Наведена   дефиниција   корупције   представља   солидан   аналитички   оквир   за 

истраживање овог феномена. Међутим, примена наведене дефиниције као критеријума 

за оцену посматране делатности, тј. пресуђивање да ли се ради о корупцији или не, 

везана је за одређене проблеме. Наиме, тешко је оперативно дефинисати пристрасност 

при доношењу одлука, односно кршење начела непристрасности. То се најлакше може 

утврдити уколико је дошло до кршења неког формалног правила. Међутим, у многим 

случајевима, не постоје формална правила и доношење одлуке је дискреционо право 

државног службеника. Уколико државни службеник који издаје дозволе за увоз има 

дискреционо право да изабер коме ће да изда такву дозволу, имајући у виду користи за 

националну   привреду   у   целини,   или   очување   јавног   интереса,   веома   је   тешко 

Želiš da pročitaš svih 12 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti