В И С О К А Ш К О Л А С Т Р У К О В Н И Х С Т У Д И Ј А З А

К Р И М И Н А Л И С Т И К У И Б Е З Б Е Д Н О С Т – Н И Ш

С т у д и ј с к и п р о г р а м : К р и м и н а л и с т и к а и б е з б е д н о с т

П р е д м е т : О р г а н и з о в а н и к р и м и н а л и т е т

Семинарски рад

КОРУПЦИЈА У ПРИВРЕДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Ментор:

Доц. др Милојко Николић

Студент:

Ниш, 2015.

САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................3

1. Појмовно одређење......................................................................................................4
2. Дефинисање појма корупције у Републици Србији..................................................5

3. Корупција као фактор угрожавања безбедности.......................................................6

4. Основни типови и области испољавања корупције..................................................9

4.1.

Најважније

врсте

корупције..................................................................................9

4.2.

Основне

области

субјекти

корупције..............................................................11

5. Основне карактеристике и узроци корупције у привреди.....................................13

Борба против корупције у привреди у Републици Србији ...................................15

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................20

ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................21

У В О Д

Корупција се сматра патолошком појавом, неморалном и штетном по друштвену заједницу.
Обично се каже да је корупција стара колико и организовано људско друштво. Осим тога,
корупција се сматра универзалном појавом, јер је присутна у свим државама и у свим
системима, а све државе воде борбу за њено сузбијање, са мање или више успеха.Економске
штете од корупције су огромне, па Уједињене нације и друге међународне организације
предузимају разноврсне мере за борбу против корупције.Када је у питању Србија, корупција
не само да је присутна усвим сферама друштвеног живота, него је и веома раширена,због
чега се наша земља убраја у земље са високим степеном корупције.

Корупција, односно пракса подмићивања, стара је колико и држава. Стога је и борба за њено
сузбијаwе исто толико стара. Упоредо с развојем привредне активности, мешањем државе у
привреду и бирократизовањем друштва, корупција је добијала на интензитету. Самим тим,
постала је један од значајних проблема савременог света. Такође је познато да су још стари
Атињани били суочени с овом друштвеном појавом. Зато су имали скуп правила створених
за њено сузбијање. Термин корупција Макијавели преузима од Полибија и он је означавао
„квалитет   кварења   власти”.   У   Енглеској   је   појам   корупције   у   осамнаестом   веку,   поред
кварења   власти,   идентификован   и   с   подмићивањем.   Под   корупцијом,   данас,   најчешће
подразумевамо незаконито коришћење друштвеног положаја и моћи ради сопствене користи.
Забринутост   да   се   због   прекомерне   моћи   државе   избори   не   сведу   на   подмићивање   и
корупцију дели још Дејвид Хјум. Истовремено, Монтескије сматра да је свака власт склона
злоупотреби, те се зато мора ограничити другом влашћу.

1. Појмовно одређење

Корупција је комплексна појава. Њених потенцијалних носилаца је много, различитих пракси
још и више.Да бисмо је разумели, кренућемо од корена саме речи. Према Речнику страних
речи и израза (Вујаклија), одредница „корупција” долази од латинске речи corruptio, која се
преводи, редом, као: „поквареност, подмићивање, поткупљење, подмићење; кварење,
укваривање ,кривотворење”.

Немања Ненадић је својевремено нашао како је corruptio заправо сложеница, „у којој први
део (cor) указује на споразум, а други део долази од глагола romperе са значењем ’сломити,
прекршити, пореметити’.

Шире гледано, корупција би дакле била завера да се поремети неки поредак” (Ненадић и
други 2010: 1).

Не постоји дефиниција корупције која је опште прихваћена. У најширем смислу, корупција
подразумева   свако   кварење,   односно   одступање   од   утврђених   правила   и   норми.   У   ужем
смислу,   она   подразумева   да   носилац   јавне   функције   злоупотребљава   поверена   јавна
овлашћења   ради   стицања   одређене   користи,   како   материјалне   (нпр.   новац),   тако   и
нематеријалне (нпр. неке услуге). У раду користимо оба одређења појма корупције.

Најједноставнија пракса у корупцији јесте подмићивање. Најлакше га је открити. Довољно
је, на пример, означити новчанице којима исплаћујемо корумпирану особу. Стога, како се
приближавамо вишим нивоима одлучивања, механизми корупције постају сложенији.
Корист престаје бити само финансијска.

На овим нивоима новац више није нужно у игри, већ се тргује утицајем, власништвом над
каквим добрима, обећава „услуга за услугу” или привилеговани третман. Све ово чини се
како би била донесена одлука или предузета мера који иде у корист онога ко иницира
корупцију. Отуда у нашем разумевању, свако неоправдано трошење, „намештање” тендера и
фаворизовање понуђача, искључивање постојећих контролних механизама, али и критичке
јавности (медија и организација цивилног друштва, пре свих)може указивати на корупцију.
Када се све наведено чини уз позивање на заштиту безбедносних интереса земље, на трагу
смо корупцији у сектору безбедности.

Као грађани свесни смо у којој је мери корупција присутна и раширена у Србији. Проблем је
у томе што не познајемо све њене могуће узроке и чиниоце, односно ризике. Тако корупцију
често сводимо на подмићивање, што је резултат нашег објективног положаја као стране која
пристаје да учествује у корупцији како би избегла какву штетну последицу по своје интересе.
При том, сви смо корисници јединствене услуге коју нам пружају актери у сектору
безбедности: њихове способности да предупреде изазове који нашу безбедност доводе у
питање. Према томе ко корупцију иницира и како се oна

манифестује, разликујемо корупцију

Овде мислимо на независна регулаторна тела (попут институција Омбудсмана, Повереника за информације од јавног

значаја и заштите података о личности, Државне ревизорске институције и многих других), чија је пракса значајно утицала
на подизање транспарентности рада државне управе у Србији.

потплаћивање,   кривотворење.   У   Великом   речнику   страних   речи   и   израза   корупција   је
окарактерисана   као:   „Корупција   (лат.   цоруптио,   према   цоррумпере,   в.   корумпирати)   1)
поткупљивање,   подмићивање,   потплаћивање,   морална   исквареност;   2)   кварење,   труљење,
распадање“. У Конвенцији Уједињених нација против транснационалног криминала стоји
следеће:   „Корупција   означава   кривично   дело   учињено   с   намером   обећања,   понуде   или
давања   државном   службенику,   посредно   или   непосредно,   непримерене   користи   како   би
предузео неку радњу или се од ње уздржао, а која је део његових јавних овлашћења, односно
дужности,   као   и   измиривање   или   прихватање   непримерене   користи   од   стране   јавног
службеника како би предузео радњу или се уздржао од предузимања радње коју је дужан да
предузме“.

Светска банка и њени аутори наводе да је корупција „злоупотреба јавног

положаја ради стицања приватне користи“.

3. Корупција као фактор угрожавања безбедност

Корупција је појава која се јавила са настанком друштва. Одржала се у свим друштвеним
системима и може се наћи не само у најширим него и у најмањим друштвеним групама. То је
појава која почетком 21.века узима велике размере и јавља се у скоро свим сферама живота.
Пrи том, што је већа и значајнија друштвена област у којој се јавља, већа је опасност по само
друштво.

Вековима је држава морала да прибегне застрашивању , што је представљало једини вид
одвраћања од корупције. Кривци за таква дела бивали су погубљени исто као убице или
непријатељи државе. Тако оштре казне, међутим нису давале адекватне резултате, зато што
су појаву и развој корупције углавном одређивали политички носиоци моћи својом вољом,
док су законски чиниоци ту веома мало утицали.

Корупција је и данас најпрекривенија врста криминалног понашања . висок степен тајности
одређен је чињеницом да су и онај који даје, и онај који прима,подједнако заинтересовани да
остану неоткривени

То је подстакло многе земље у свету да се посебно баве тим проблемом, па се и поред тога
може рећи да методе и облици корупционашког понашања предначе у односу на средства и
методе њеног сузбијања. Највећи део расправа о корупцији води се око тога колико је она
озбиљна, како је открити и шта чинити са онима који у њој учествују. У ту сврху, многе
земље у последње време, на највишем државном нивоу дефинишу своју стратегију у борби
против корупције. До сада, мали број откривених кривичних дела по питању корупције је
незнатан због тога што је садашњим методама тешко открити и доказати корупционашку
активност, посебно оне видове где су умешани представници власти појединих земаља.

Корупција и људска права, магазин o корупцији – ПУЛС, Центар за менаџмент, Београд, децембар 2002. – јануар 2003, стр.

Б. Беговић, Економска анализа корупције, Центар за либерално-демократске студије, Београд, 2007, стр. 10.