Kožni sistem

Univerzitet u Kragujevcu

Medicinski fakultet

smer: doktor medicine

Šk. god. 2007 / 2008.

Br. indeksa:

SEMINARSKI RAD

PREDMET : Histologija sa embriologijom
TEMA : Kožni sistem

Student

Mentori

Docc dr Zoran Milosavljević
Docc dr Zlatibor Anđelković

1. KOŽA (opšti deo)

Koža

(lat. cutis, grč. derma) je

prostran   telesni   organ   koji
predstavlja   omotač   tela.   Ona   nije
samo sloj koji pokriva i štiti površinu
tela,   nego   je   ujedno   kompleksan
organ   sa   mnogo   funkcija.   Koža
odraslog   čoveka   ima   površinu   od
1,2 – 2,3 m

i čini oko 16 % ukupne

telesne   težine.   Njena   debljina   nije
ista na svim predelima tela. Koža je
najtanja   na   očnim   kapcima,   a
najdeblja na dlanu, tabanu i leđima.
Boja kože zavisi od njene debljine,
transparencije   epiderma,   od
sadržaja   krvi   u   najpovršnijim
sudovima, od količine pigmenta, od
rase,   doba   života   i   predela   tela.
Koža   je   jače   pigmentirana   na
bradavicama grudi, pod pazuhom i
oko genitalija.

Sl.1. - POPREČNI PRESEK KOŽE STOPALA ODRASLOG ČOVEKA

a) odvodni kanal

g) stratum granulosum

b) žlezde znojnice

h) stratum germinativum

c) masno tkivo

i) stratum papillare

d) arterija

j) stratum reticulare

e) stratum corneum

k) subcutis

f) stratum licuidum

Iz tabele se vidi da procenat pojedinih sastojaka u koži varira u dosta širokim

granicama, naročito sadržaj vode i masti. Vrlo široke varijacije procenata masti
zavise od uhranjenosti neke osobe, to jest od procenta deponovanih masti u
potkožnom vezivnom tkivu.

Sa porastom sadržaja masti opada procenat vode. Varijacije sadržaja soli, a

naročito natrijuma, kalijuma i hlorida u vezi su sa funkcijom kože kao depoa vode i
soli i zavise od unete količine soli sa hranom i od njihovog izlučivanja preko
bubrega i znojem, zavise i od funkcionalnog stanja bubrega i od funkcije kore
nadbubrežne žlezde (količine mineralokorikosteroida) i niza drugih faktora. Kao
posebnu odliku neorganskih soli kože treba istaći visok procenat silicijuma koji se
nalazi u epidermu.

Visok sadržaj sumpora je posledica visokog procenta ovog elementa u

keratinima koji su bogati tioaminokiselinama. Kao specifičnosti sastava jedinjenja
kože trrba istaći sledeće : koža sadrži relativno visok procenat belančevina, ali se
proteini pojedinih delova kože međusobno razlikuju. Oko 1/3 svih ugljenih hidrata
(0,28 – 0,35) ko e čini glikogen. Pored glikogena u koži se nalazi mala količina
slobodne glukoze (60 – 80 mg %) dok ostatak otpada na ugljene hidrate
glikoproteina.

Lipidi kože mogu se podeliti na dva dela :

a) lipide epiderma u krznu koji su po svojoj strukturi lipoidi, fosfatidi i

sterini među kojima su pored holesterola konstatovani i 7 –
dehidrosterol i grgosterol, biohemijski prethodnici vitamina D

i D

kojih ovi vitamini postaju pod uticajem ultraljubičastih zrakova sunčeve
svetlosti.

b) Deponovane masti potkožnog tkiva koje su po svojoj strukturi proste

masti (gliceridi).

4. ANATOMIJA KOŽE

Koža se po građi može podeliti u tri sloja:

1. spoljašnji sloj (pokožica) -

epiderm

2. središnji sloj (krzno) –

corium

3. potkožno tkivo –

subcutis

Sl. 2 – poprečni presek kože

4. 1. EPIDERM

Epiderm je ektodermalna tvorevina koja u krzno (corium) šalje izdanke u

obliku prečki. Epiderm je na različitim mestima raznoliko debeo, ali se uglavnom
na svim mestima sastoji od nekoliko slojeva.

Najdublji ili najdublji sloj je

stratum basale (germinativum)

. To je niz

prizmatskih ćelija spojenih međ usobno fibrilima koji šalju izdanke prema bazalnoj
membrani, a sardže i melaninski pigment. Između bazalnih ćelija nalaze se
dendričke ćelije melanociti.

Iznad stratuma basale nalazi se

stratum spinosum

. Ovaj sloj ima više nizova

poligonalnih ćelija sa trnastim izdancima, između sebe spojenim mostić ima fibrila.

4. 3. PROCES KERATINIZACIJE

Keratin kože se sintetiše u toku složenog biohemijskog procesa

keratinizacije   (orožavanja)   u   toku   koga   se   ćelije   matičnog   sloja   epiderma
pretvaraju u rožne keratinizovane ćelije. Najbitniji proces u toku keratinizacije je
sinteza lančastih, linearnih molekula keratina koji su sastavljeni od niza paralelno
spiralno   poređanih   peptidnih   lanaca   koji   su   međusobno   vezani   S   –   S   vezama
cisteina   kao  i  brojnim   kovalentnim   vezama.   Proces   sinteze  keratina  praćen  je
utroškom energije koja se neposredno oslobađa iz adenozin-tri-fosfata (ATP) i
odigrava se uz katalitičko dejsto bakra. Istovremeno se znatno smanjuje procenat
vode i fosfatida, a povećava se sadržaj holesterola u ćelijama koje orožavaju.

4. 4. KRZNO – CORIUM

Krzno je duboki sloj koji sadrži vrlo osetljive ćelije isprepletane krvnim

sudovima i nervnim telašcima. On je debljine od 1 – 3 mm. Proteže se od
epiderma do potkožnog tkiva(supkutisa). Krzno se deli na papilarni, suppapilarni i
retikularni deo.

Papilarni deo – stratum papillare

je izgrađen od rastresitog veziva i sadrži

više ćelija, a manje vlakana od retikularnog sloja.

Pravi izbočenja prema epidermu

u obliku valovitih brežuljaka u kojima se nalaze kapilari, vezivo i nervi.

Suppapilarni deo

je uzak i razlikuje se od retikularnog većim delom ćelija i

posebnim pružanjem vezivnih vlakana.

Retikularni deo

je deblji dublji sloj derma. Širok je i nejasno prelazi u

potkožno tkivo (subcutis). U normalnom tkivu se nalaze kolagena vlakna, elastična
argirofilna vlakna, vezivne ćelije, krvni i linfni sudovi, lojnice, folikuli dlake, nervna
vlakna i

receptori.

Kolagena vlakna stvaraju snopiće. Argilofilna vlakna imaju oblik mrežice,

slična su elastičnim i nalaze se pod epidermom oko folikula dlake, oko sudova i