4
Радња извршења кривичног дела против имовине може бити различита. У нашој
кривичноправној теорији. У теорији и законодавству најчешће се као радње извршења
наводе одузимање или присвајање туђе ствари, затим обмањивање као и употреба силе
или претње приликом одузимања или присвајања туђе ствари односно имовине.
Постоје неколико критеријума на основу којих се може извршити унутрашња
систематизација кривичних дела против имовине. Ти критеријуми су: намера из које се
дело врши, начин на који се оно врши и објекат према коме jе радња извршења
усмерена. У кивичноправном теорији систематизација ових кривичних дела се махом
врши према објекту радње извршења дела, па се тако сва кривична дела против
имовине деле се на: кривична дела против покретне имовине (нпр. крађа, тешка крађа,
разбојништво и др.) и кривична дела против имовине, имовинских права и имовинских
интереса (нпр. превара, злоупотреба поверења, изнуда, уцена, оштећење туђих права и
др.).
У криминалистичкој обради и истраживању имовинских деликата вља поћи од
општег познавања и конкретне анализе стања ових кривичних дела.Она се несмеју
посматрати изоловано, свако за себе, нити је могуће ограничити само на кривична дела
извршена на једном ужем подручју. Потребно је, даље, осигурати што је могуће
рељефније праћење кретања ових кривичних дела и вршити процену стања
угрожености њиме.Други битан општи елеменат је прикупљање запажања о
карактеристикама личности и методама рада појединих категорија учинилаца
(варалица, разбојника, провалника, џепароша, уцењивача, кријумчара и др.)
У расветљавању конкретних кривичних дела мора се поћи од њихове
специфичности.Из тог, разлога, за свако појединачно кривично дело мора се изградити
посебна стратегија, која ће се заснивати на одговарајућим методама криминалистичке
тактике и криминалистичке технике.
`
5
ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА КРАЂЕ И ТЕШКЕ
КРАЂЕ
Крађа
Према одредбама Кривичног законика Републике Србије
2
основни облик крађе
састоји се у одузимању туђе покретне ствари у намери да се њеним присвајањем
прибави за себе или другог противправна имовинска корист. Осим основног облика
крађе, који се назива још и обична или проста крађа, Кривични законик предвиђа
постојање и ситног дела крађе, тешке
крађе и разбојничке крађе.
Кривично дело крађе из члана 203.
КЗС ( тзв. обична крађа ) припада у групи
кривичних
дела
против
имовине,
систематизованих у глави XXI КЗС.
објект крађе је туђа покретна ствар. У
кривичном праву се покретна ствар схвата
као свака ствар која се може да покрене
или премести са једног места на друго,
што значи да се појам покретне ствари
схвата шире него у грађанском праву.
Наиме, у кривичном праву се покретним стварима сматрају и предмети који се у
грађанској праву они третирају као непокретност, на пример делови коју се могу
одвојити од непокретне ствари којој припадају ( цреп са куће и сл.)
У сваком случају се крађа састоји у одузиманју од другог туђе покретне ствари у
намери да се нјеним присвајанјем себи или другом прибави противправна имовинска
корист. Због тога се крађа може извршити само са умишлјајем појачаном намером да се
себи или другоме прибави противправна имовинска корист, а извршилац може бити
свако лице.
Објекат заштите код крађе је имовина а објекат напада, као што је већ истакнуто,
туђа покретна ствар. Као ствар се сматра материјални део природе који може бити у
различитом агрегатном стању и имати различит облик. Ствар може бити у природном
станју, а може представлјати и предмет који је начинјен радом човека и који служи за
одређене сврхе. По аутентичном тумаченју, као покретна ствар сматра се и свака
произведена или скуплјена енергија за даванје светлости, топлоте или кретања,
телефонски импулс, као и рачунарски податак и рачунарски програм ( чл. 112. ст. 16
КЗС ).
Као туђа ствар сматра се она ствар која припада другоме, тј. која не припада
учиниоцу кривичног дела. Ствар која је у сусвоини може бити предмет крађе од стране
једног сувласника ако се она не налази у нјеговом притежанју, јер нјеним одузиманјем
учинилац одузима и део ствари који није његов.
Раднја овог кривичног дела је одузимање покретне ствари. Као одузиманје
сматра се прекидање притежања на ствари лица код кога се она налазила и аснивање
свог притежања ( не и својине, јер се она не може стећи крађом ). Ствар се одузима од
2
"Службени гласник РС"
7
(нпр. кривичним делом). То практично значи д апредмет крађе може бити и она ствар
до које је актуелни притежалац дошао такође крађом или извршењем неког другог
кривичног дела. Према томе, за постојање кривичног дела крађе битно је да се покретна
ствар, у моменту извршења дела, налази у притеђању другог лица а не у притежању
извршиоца крађе.
Одузимање туђе покретне ствари као радња извршења крађе.
Ово је други битан елемент којим се образује суштина кривичног дела крађе и
којим се уједно манифестује радња извршења овог дела. То значи да радња извршења
кривичног дела представња одузимање покретне ствари из притежања њеног власника
или притежања лица које је њен држалац. Само одузимање ствари врши се тако што
извршилац крађе прекида притежање притежаоца ствари, која чини предмет крађе, и
успоставља над њом своје притежање, мимо воље притежаоца ствари.
Радња одузимања може се извршити на различите начине и различитим
средствима: Завлачењем руке у туђи џеп, затим употребом силе или претње,
одношењем из затвореног простора, савлађивањем већих препрека, употребом енергије
и механичке снаге, помоћу дресираних животиња, и тд. Важно је, дакле, да је
извршилац дошао до ствари одузимањем а не, на пример, преваром (обманом) или
утајом, поверене, нађене или ствари до које извршилац случајно дошао. Сам начин
извршења крађе није битан са аспекта постојања основних обележја крађе као генусног
кривичног дела. Међутим, начин као и употреба средстава за извршење, имају утицај на
квалификацију дела, односно играју важну улогу у одређивању облика крађе и
њиховог међусобног разграничења. Иначе, крађа или одузимање туђе покретне ствари
може се вршити тајно, односно без присуства власника, тј. притежаоца ствари, сведока-
очевидца или других лица која би се ту могла затећи или наћи (нпр. случајни
пролазник, полицајац позорник и др.), што је у пракси најчешћи случај, али се исто тако
може вршити и у присуству поменутих лица.
Постојање одређене намере код извршиоца крађе
Да би дошло до остварења кривичног дела крађе потребно је да код извршиоца
постоји намера за прибављањем противправне имовинске користи за њега или неко
друго лице. Према томе, постојање намере је трећи важан елемент кривичног дела
крађе. Важност овог елемента огледа се у његовој конститутивној улози приликом
остварења кривичног дела крађе, јер уколико њен извршилац не испољи намеру за
прибављањем имовинске користи неће бити остварено биће овог, већ неког другог
кривичног дела (нпр. кривичног дела одузимање туђе ствари).
Намера је елемент субјективне природе. Она је код кривичног дела крађе
конкретна и њоме се изражава сва суштина овог дела, која се огледа у противправном
увећању имовине извршиоца или неког другог лица.
У зависности од облика испољавања, крађа се може испољити у три облика:
обична крађа (чл.203. КЗ РС),
тешка крађа (чл.204. КЗ РС),
ситна крађа, утаја и превара (чл.210 КЗ РС).
