2
САДРЖАЈ
УВОД.............................................................................................................................................. 3
1. ДЕТИЊСТВО И МЛАДОСТ....................................................................................................4
2. ВЛАДАВИНА КРАЉА ДРАГУТИНА И ЊЕГОВО ВЛАСТЕЛИНСТВО..........................7
3. СУКОБ СА БРАТОМ.............................................................................................................. 10
4. ТЕРИТОРИЈА КРАЉА СТЕФАНА ДРАГУТИНА..............................................................14
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................15
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................16
4
1. ДЕТИЊСТВО И МЛАДОСТ
Ниједан савремени извор не говори о преврату који је довео до смењивања краља
Стефана Владислава I и преузимању власти од стране Стефана Уроша I. Око 1250. Стефан
Урош I оженио се Јеленом „Анжујском”, за коју се неодоказано тврди се да је била даља
рођака француске владарске породице.
2
Из тог брака рођени су Драгутин и Милутин.
Старији Драгутин (рођен пре 1253. године) је био одређен за наследника престола и у
писаним изворима се јавља под заједничким владарским именом Стефан.
3
Требало је да после очеве смрти Стефан Драгутин заузме српски престо и у складу са
тим добио је одговарајуће васпитање и образовање. Када га његов биограф, архиепископ
Данило II, карактерише као веома побожног човека, може се закључити да је Драгутин
васпитаван у религиозном духу, што је уобичајено за оно време.
4
Урошеви војници су 1260. учествовали на страни угарског краља у рату против
чешког краља. Односи Уроша I и Угара погоршали су се и крајем 1267. или почетком
1268. дошло је до рата. Према угарском опису краљ Стефан Урош I напао Мачванску
бановину, али је војска Беле IV поразила и заробила Стефана Уроша I са делом његове
властеле 1268. Да би се вратио на престо, Урош I је морао платити откуп и признати
вазалне обавезе према угарском краљу.
После измирења је склопљен и брак Стефана Драгутина са угарском принцезом
Катарином (Кателином). Катарина је била унука краља Беле IV и кћерка каснијег краља
Стефана V (1270-1272). Према узору на угарски двор, Драгутин је постао „млади краљ” то
јест наследник престола. Он се као млади краљ спомиње 1271. године.
5
Стефан Урош I му
2
Јелена је вероватно била кћерка Јована Анђела, угарског војводе Срема.
3
Данило II је изузетак, јер спомиње да је на крштењу прворођени син Стефана Уроша I добио име Драгутин,
али даље у тексту и он га назива само Стефаном.
4
Лазаревић, Д., Територија краља Драгутина, Међуопштински историјски архив Ваљева, 1990., стр. 8.
5
У повељи Стефана V из јула 1271. пише „regem Seruiae; et Stephanum filium eius, iuniorem regem Seruiae,
generum nostrum; ...”, тј. „краљ Србије [Урош I], и Стефан [Драгутин] син његов, млади краљ Србије”, а зет
угарског краља.
5
није дао неку посебну област на управу, али је сину и угарском краљу обећао „да ће му за
живота свога даровати свој престо”. Одбијање Стефана Уроша I да сину уступи посебну
област на управу могло би бити последица његовог настојања да ојача средишњу власт и
јединство државе. Он је зато из своје владарске титуле избацио називе „Захумље,
Травунија и Диоклитија”. У сачуваним повељама Дубровнику он се у ћириличном тексту
називао: „Стефан Урош, помоћу Божијом краљ све Српске Земље и Поморске”.
6
Титулу
„самодржац свих Српских и Поморских Земаља” користили су и његови наследници.
7
После женидбе Стефана Драгутина угарском принцезом вођени су преговори о
женидби његовог млађег брата Милутина принцезом Аном Палеолог, кћерком Михаила
VIII.
8
Да се преговарало о таквом браку посредно потврђује и једна повеља о даровању
села Хиландару, коју је издао Михаило VIII у априлу 1271. Преговори о браку су
завршени неуспехом вероватно исте 1271. године, а Урош је од тада размењивао писма и
посланства са новим непријатељем Византије Карлом Анжујским. Карло је завладао југом
Италије са Сицилијом 1266. и од тада је почео склапати савезе у намери да уништи
Византију и обнови католичко царство у Цариграду. Феудалци у данашњој Албанији су
признали власт Карла Анжујског и он се прогласио за краља „Краљевине Албаније”, са
средиштем у Драчу 1272.
Суочен са агресивним католичким владарем, Михаило VIII Палеолог (1258-1282) је
поверовао да би споразумом о признавању врховне верске власти римског папе могао
умирити Карла Анжујског. Изгледа да је помислио да ће папа после склапања уније
наредити католичким владарима да престану да ратују са Византијом а да ће они то
послушати. Тако је Михаило VIII почео приморавати православно свештенство и
патријарха у Византији да склопе унију, то јест да се васељенски патријарх и православно
свештенство уједине са Католичком црквом тако што ће признати папину врховну верску
6
У латинском тексту, уместо „све Српске Земље”, стоји „totius terre Rassie”
7
Логос, А., Историја Срба, АТЦ, Београд, 2016., стр. 149.
8
Према Пахимеру, Ромеји су били обавештени да ће млађи син Милутин наследити престо у Србији. Зато су
послати са Аном да склопе брак. Убрзо посланици су посумљали да је истина да ће Милутин бити наследник
краља, а Србе оптужује да су живели у беди и као разбојнци. На крају бележи да су посланици одустали од
склапања брака.
