Sadržaj:
1. Podela kraniocerebralnih povreda.................................................................................. 3
1.1.
Fractura cranii (prelom lobanje)...................................................................... 4
1.2.
Commotio cerebri (potres mozga)............................................................... 5
1.3.
Contusio cerebri (nagnječenje mozga).............................................. 6
1.4.
Compresio cerebir.................................................................................... 7-9
2. Posledice kraniocerebralnih povreda.......................................................................... 9
3. Traumatska oštećenja kičmene moždine.................................................................. 10
3.1.
Syringomyelia i syringobulbia..................................................................... 10-12
3.2.
Hematomyelia.......................................................................................... 12
4. Prognoza i ishod kraniocerebralnih povreda....................................................... 13-14
5. Literatura................................................................................................................
15
www.maturski.org
2
1. Podela kraniocerebralnih povreda
Kraniocerebralne povrede podrazumevaju:
I.
Prelom lobanje:
- konveksiteta, baze lobanje
- crtasti, impresivni.
II.
Traumatsko ostecenje mozga:
- commotio cerebri
- contusio cerebri
- laceratio cerebri
- compressio cerebri (hematomi)
III.
Kombinacija prva dva ostecenja
Kraniocerebralne povrede se dele i na zatvorene i otvorene. Otvorena povreda znaci
prekid kontinuiteta poglavine, kosti i mozdanih opni, a zatvorena sacuvanost ovih
struktura.
4
1.2. Commotio cerebri (potres mozga)
Commotio cerebri
predstavlja funkcioni poremecaj mozdanog stabla, jer se linija sila pri
udaru u lobanju seku kroz ove strukture. Otud i simptomi odgovaraju poremećajima funkcija
moždanog stabla:
- gubitak svesti uslovljn je disfunkcijom aktivirajuceg dela retikularne formacije
- poremecaji disanja, pulsa, krvnog pritiska, vazomotorijuma, povracanje uslovljeni su
disfunkcijom vitalnih i vegetativnih centara mozdanog stabla
- amnezija nastaje zbog privremenog iskljucenja mozdanog stabla iz slozenog sistema
memorisanja
- prolazna paraliza ekstremiteta, gutanja, refleksa mozdanog stabla zbog disfunkcije
ostalih struktura mozdanog stabla (piramidni put, jedra mozdanih zivaca). Ovi
simptomi su kratkotrajni i po pravilu se ne registruju pri pregledu.
Do komocije moze dovesti i nagli trzaj glave („udar biča“) pri saobracajnim nesrecama.
Ovde je reč o istezanju kraniocervikalnog medularnog dela koji udara o dens epistrofei.
Pad na sedalni predeo takodje moze da ti komociju mozga, jer se udarac prenosi preko
kičmenog stuba.
Pri pregledu ovih bolesnika treba obratit paznju na anterogradnu amneziju
(nemogucnost upamciavanja dogadjaja koji su se odigrali po vracanju svesti), amneziju za
vreme nesvesti i retrogradnu amneziju (nesećanje perioda pre traume). Za procenu tezine
kraniocerebralne povrede najznačajnija je anterogradna amnezija. Njeno trajanje do jednog
sata govori o komociji, dok duze trajanje govori o tezem organskom ostecenju mozga. Osim
toga, bolesnik moze imati muku, povracanje, kolebanje krvnog pritiska, pulsa i temperature,
poremecaj disanja, drhtanje, vrtoglavicu, glavobolju, osecaj hladnoce ili toplote, slabosti,
nelagodnosti, apatije.
