S A D R Ž A J
1. Uvod...........................................................................................................2
2. Kratkoročni izvori finansiranja..............................................................2
2.1. Ukalkulisanje obaveze.......................................................................2
2.2. Bankarski krediti...............................................................................3
2.2.1.
Jednokratni krediti..........................................................................3
2.2.2. Kreditna linija..............................................................................4
2.2.3.
Revolving
krediti..........................................................................7
2.3.
Upravljanje ostalim kratkoročnim izvorima finansiranja................9
2.4. Komercijalni papiri.........................................................................10
2.5.
Potraživanja od kupaca kao kolateralno obezbeđenje.....................12
2.6.
Zalihe kao kolateralno obezbeđenje...................................................13
2.7.
Finansiranje dobavljačkim kreditom................................................15
Zaključak......................................................................................................16
Literatura..........................................................................................................16
2
1. UVOD
Upravljanje novčanim sredstvima u preduzeću počiva
na načelu rentabilnosti i na načelu likvidnosti preduzeća. S obzirom na značaj i
jednog i drugog načela, preduzeće treba da pronađe najpovoljniju kombinaciju za
održavanje svoje likvidnosti uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom
poslovanju i za ostvarenje oba načela preduzeće ima podjednak interes jer oba
mogu stimulativno delovati na tok poslovanja preduzeća.
Do sadašnja praktična iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i
najrentabilnijim preduzećima često nedostaju novčana sredstva. U takvim
slučajevima menadžment preduzeća je u obavezi da pronađe nove izvore novčanih
sredstava, u što kraćem roku, uz što povoljniju cenu kapitala (kamatu).
2. KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA
2.1. UKALKULISANE OBAVEZE
Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeća koji se jedan
vremenski period ne plaćaju. Najveći deo tih akumuliranih troškova (obaveza)
proizilazi iz zarada radnika i plaćenih poreza i doprinosa. Ukoliko se racionalno
isplaćuju (u dužem vremenskom intervalu) one mogu biti besplatan izvor
kratkoročnog finansiranja preduzeća. Primera radi, ukoliko akcionarsko društvo
’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice isplaćuje zarade dvonedeljno u približno istom
bruto iznosu od po 200.000 din (150.000 din neto iznos zarada i 50.000 iznos
doprinosa) uz pomoć poslovne banke ’’Vojvođanska banka’’ a.d. Novi Sad,
Glavne filijale Subotica, uz kamatu od 12% na godišnjem nivou, a ima objektivnu
moghućnost da isplatu izvrši na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000 din,
postavlja se pitanje, šta je sa finansijskog stanovišta za preduzeće povoljnije. Pri
dvonedeljnom načinu isplata zarada preduzeće ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice,
imaće likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din, a na ime zarada
likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din (50.000 + 150.000 din).
Opredeljenjem menadžmenta preduzećća, da se zarade isplaćuju jednom
mesečnom stvoriće se besplatni kratkoročni izvori koji se mogu upotrebiti za
4
90 dana. Kreditom se otkupljuje količina pšenice potrebne za godišnju proizvodnju
dotičnog preduzeća i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje,
kao i obezzbeđenja tržišta sa prehrambenim proizvodima. Jednokratni kredit se
pravno formalizuje u vidu avalirane menice (koju avalira poslovna banka), koju
potpisuje konkretno preduzeće i prodaje nekom drugom preduzeću – dobavljaču
sirovina. Meničnom obavezom definišu se uslovi kreditiranja, rok trajanja kredita i
visina kamatne stope, premija za rizik kreditiranja i sl. Visina premije za rizik
kreditiranja je promenljivog karaktera i zavisi od procenjenog poslovnog i
finansijskog rizika potencijalnog dužnika. Jednokratni kredit se ne može
produžavati o roku svog dospeća, te stoga upravo i imaju karakter specijalnog
aranžmana.
U prezentiranom hipotetičkom primeru, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica je
avaliralo menice kod poslovne banke, ’’Vojvođanske banke’’ a.d. Novi Sad,
Filijala Subotica, izvršilo plaćanja pšenice poljoprivrednom preduzeću Z.Z. ’’Nova
Brazda’’ Đurđin, koje je indosiralo menice na preduzeće ’’Azotara’’ a.d. Subotica
radi kupovine veštačkog đubriva. Preduzeće ’’Azotara’’ podnelo je menice na
eskont kod ’’Vojvođanske banke’’ u Subotici, koja je eskontovala menice (uz
eskontnu proviziju) i likvidno pustila u tečaj novčana sredstva na tekući račun
preduzeća ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica. Po dospeću avaliranih menica, žitomlinsko
preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica pbezbedilo je likvidna sredstva za iskup
menica, te na taj način izvršilo povrat novcčanih sredstava ’’Vojvođanskoj banci’’
a.d. u Subotici, koja su bila angažovana po osnovu eskonta menica.
U konkretnoj praksi su moguće i druge varijante kreditiranja, počev od klasičnog
odobravanja kredita žitomlinskom preduzeću ’’Fidelinka’’ a.d., pa preko robno-
komercijalnih zapisa koje izdaje poslovna banka, radi otkupa ponuđenog roda
pšenice.
2.2.2. Kreditna linija
Kreditna linija predstavlja ugovor između poslovne banke i privrednog subjekta
(preduzeća), kojim se utvrđuje iznos neosiguranih kratkoročnih finansijskih
sredstava, koja će biti stavljena jedan vremenski period na raspolaganje komitentu
(preduzeću) poslovne banke. Ugovor o kreditnoj linije ne garantuje kredit budućem
dužniku, već nagoveštava da će poslovna banka, ako bude u finansijskoj
mogućnosti, odobriti kredit komitentu (preduzeću) kako bi dotični koristio kredit
do određenog limita. Ugovor o ovakvoj vrsti kredita sklapa se najčešće na period
od godinu dana i podložan je jednogodišnjem obnavljanju. Odobravanjem kreditne
linije poslovne banke eliminišu potrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost
komitenta, kada isti traži kredit. Pre otvaranja kreditne linije komitent je dužan
podneti poslovnoj banci zahtev za otvaranje kreditne linije i finansijska dokumenta
(plan novčanih sredstava, plan bilansa stanja i uspeha, poslednji finansijski izveštaj
o poslovanju i sl.). Na osnovu dobijenih finansijskih dokumenata, poslovna banka
izvodi ocenu o stvarnoj potrebi komitenta za kreditnom linijom i njegovom
5
sposobnošću da otplati kredit pod dogovorenim uslovima.
Kamatna stopa za kreditnu liniju se ugovara na nivou primarne kamatne stope.
Svaka promena primarne kamatne stope ima direktnog uticaja na poslupljenje (rast
stope) ili pojeftinjenje (pad stope) kreditne linije. Kamata se može naplatiti od
strane poslovne banke po dospeću kredita ili unapred (avansno). Ukoliko se
kamata plaća po dospeću kredita, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa jednaka
ugovorenoj kamatnoj stopi. Ukoliko se kamata plpaća unapred, tada je efektivna
(stvarna) kamatna stopa veća od ugovorene kamatne stope. Krediti po kojima se
plaća unapred nazivaju se u teoriji diskontnim kreditima.
Primera radi, preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. Subotica (elektromotorni
kompleks) koristio je kreditnu liniju u iznosu od 10.000.000 dinara, na godinu dana
kod ’’Zepter’’ banke a.d. Beograd, filijala Subotica, uz kamatnu stopu od 10% na
godišnjem nivou. S obzirom da je kamata plaćena na dan dospeća kredita,
preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. je platio poslovnoj banci iznos kamate od
1.000.000 dinara. Efektivna kamatna stopa bila je identična ugovorenoj kamatnoj
stopi. Dakle,
Međutim, da je preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. imalo obavezu da plati kamatu
unapred svojoj poslovnoj banci, godišnji troškovi kamata ostali bi indentični kao u
prethodnom slučaju (1.000.000 din). Promena bi nastala kod efektivne kamatne
stope, iz razloga što bi ista porasla s obzirom da bi predzueće koristilo ne
10.000.000 din, već samo 9.000.000 din u toku godine. Efektivna kamatna stopa bi
iznosila:
Dakle, efektivna kamatna stopa je za 1,1 poena viša od ugovorene kamatne stope
(11,1% - 10,0% = 1,1%).
Kreditnom linijom poslovna banka određuje maksimalni iznos kredita, koji
komitent može da koristi u bilo kojem trenutku. Tehnički posmatrano, moguće je
da ukupna zaduženost preduzeća bude veća od maksimalnog iznosa odobrenog
kredita, međutim, saldo korišćenog kredita ne bi smeo biti veći od veličine kreditne
linije.
Na hipotetičkom primeru preduzeća ’’Sever – Holding’’ a.d., kreditna linija u
periodu od 6 meseci izgleda:
