1. POJAM I NASTANAK KREDITA
Kredit je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U uslovima kada
banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu
kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka. Procedura
odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, zaštita od rizika
itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale
novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne
investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da
razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer
se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit dobija ekonomski
karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških zajmova koji su se
koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina. ¨U kapitalističkim uslovima
proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne funkcioniše samostalno i van
proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se
prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svrhe, i
to pre svega da se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda.¨ ¨U savremenim
uslovima kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi u novcu.¨
Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih
oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i
društva. Takodje ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od
najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja
otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi
bio usporen, odnosno smanjen.
Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomerna
ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduženosti što
znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.
2. Vrste kredita
Krediti se dele prema različitim kriterijima:
-predmetu kreditiranja na robne i novčane,
-subjektima na komercijalne i bankarske,
-svrsi na proizvođačke i potrošačke, prema nameni na kredite za obrtna sredstva i investicijske,
osiguranju na otvorene i pokrivene, itd..
Najčešća je podela prema roku dospeća i ekonomskoj funkciji na kratkoročne, srednjoročne i
dugoročne.
-Kratkoročni krediti imaju rok dospeća do jedne godine. Služe za financiranje tekuće poslovne
delatnosti, potrošnje, odnosno za premošćenje tekuće nelikvidnosti. U tu kategoriju ulaze;
kontokorentni, eskontni, lombardni, akceptni, rambursni i avalni kredit.
-Srednjoročni krediti-odobravaju se s rokom dospeća (rok otplate) od jedne do pet godina (negde
od 3-5), a služe za financiranje manjih investicija, kupovinu trajnih potrošnih dobara i sl..
-Dugoročni krediti-imaju rok dospeća duzi od pet godina, a služe za financiranje većih investicija.
Odobravaju se na temelju dugoročnih izvora sredstava komercijalne banke. Zbog dugoga roka na
koji se odobravaju (npr. dvadeset i više god.), dugoročni su krediti za poverioce razmerno visoko
rizičan posao, pa se njihovo odobravanje u pravilu oslovljava založnim pravom na nekretnine
(hipotekom), a neretko se zahtevaju i drugi oblici osiguranja kredita poput solidarnoga jamstva
(jedne ili više osoba), osiguranja nekretnine od različitih rizika, polica osiguranja korisnika kredita
od posljedica nesretnoga slučaja vinkulirane u korist kreditora i sl..
