2
Увод
Кроз тему овог семинарског рада, краткорочни кредитни и услужни краткорочни
банкарски послови, говорићемо о две врсте банкарских послова. Под банкарским
пословима подразумевају се послови које банке обављају по традицији или на основу
законске регулативе. Банкарским пословима се сматрају сви послови између банкарских
организација, код којих су оба субјекта банкарске организације. Банкарски послови су и
они код којих је само један субјект банкарска организација, а други субјект у послу је
домаћа или страна физичка или правна особа. Груписање банкарски послова се врши да би
се у исту групу сврстали послови који су према одређеним обележјима слични, као и да би
се лакше проучавали. Надаље, према анализи банкарских послова, упознаћемо се са
начином груписања послова тако да поједине групе изражавају истовремено и њихову
билансну позицију, временску димензију и њихову функционалност. Највећи акценат ће се
ставити на краткорочне кредитне и посредничке, односно, неутралне краткорочне
банкарске послове. Кредит је за банку као повериоца дужничко поверилачки однос, где
банка као поверилац упошљава расположиви део слободних новчаних средстава, при чену
користи одређене форме облигационих норми, узима одређени облик личног или реалног
јемства које је дужник дужан да презентује банци, како би банка као поверилац била
сигурна да ће дужник уредно и на време извршити своје обавезе према њој. Краткорочни
кредити су кредити који се могу одобравати привредним организацијама на бази депозита
по виђењу, кредита добијених од Народне банке и других пословних банака. Ради се о
кредитирању које се одобрава за рок од годину дана. Овим кредитима се примарно и у
највећем степену делује на количину новца и ликвидност привреде. Неутрални (услужни)
банкарски послови су најстарији банкарски послови код којих се банка не јавља ни као
дужник ни као поверилац. Банка обављајући ове послове не остварује ни активну ни
пасивну каматну стопу, већ за обављени посао наплаћује провизију.
Структура рада подељена је у три поглавља. На самом почетку, у првом поглављу
рада, упознаћемо се, укратко, са појмом банкарских послова. Потом, у другом поглављу,
биће речи о краткорочним кредитним пословима банака. Док ће се у последњем, трећем
поглављу говорити о неутралним (порседничким или услужним) банкарским пословима.
4
2.Краткорочни кредитни послови банака
Појам кредита као облика финансијских улагања везује се за поверење које
представља један од најважнијих момената при заснивању кредитног односа. Назив кредит
потиче од латинске речи creditum, што значи кредит или зајам, односно од речи credo,
credere, што значи веровати. Под кредитом се подразумева дужничко-поверилачки однос у
којем један привредни субјект добровољно уступа на коришћење део својих расположивих
средстава другом привредном субјекту, под одређеним унапред утврђњним условима.
Највећи део кредитне активности банака састоји се у кредитирању предузећа и
кредитирању становништва, који чине веома важну финкцију банака као финансијских
организација.
2.1.Кредитирање предузећа
2.1.1.Краткорочно кредитирање предузећа
Током одвијања процеса производње и промета, редовно долази до осцилаторних
кретања а у вези са тим и потребе за додатним кредитирањем предузећа. Додатне потребе
се појављују за додатним обртним средствима. Оне се задовољавају из краткорочних
извора банке у виду краткорочних кредита. У ствари, краткорочним кредитима се
обезбеђују додатна средства предузећима ради континуираног обављања процеса
производње и промета. Код краткорочног усмеравања средстава, банка је дужна да води
такву политику којом се обезбеђује ликвидност банке и нормално измирење доспелих
обавеза, као и одржавање оптималног односа између рочности извора и пласмана
средстава.
При доношењу одлуке о одобравању краткорочних кредита банка води рачуна о
томе да предузеће-корисник кредита испуњава следеће услове:
1
-
Да успешно послује,
-
Да рационално користи расположива средства и постиже задовољавајући
коефицијент обрта,
-
Да наменски користи раније одобрене кредите,
-
Да уредно измирује обавезе према банци,
1
Зечевић, М. (2009):
Банкарство
, Европски Универзитет, Београд, стр.131.
5
-
Да повећaва сопствене изворе пословних средстава,
-
Да нема непокривених губитака,
-
Да се у свом пословању придржава свих прописа о материјално-финансијском
пословању,
-
Да има уредно и ажурно књиговодство,
-
Да има усвојени средњорочни план развоја и годишњи план за остваривање
средњорочног плана и др.
Према истим критеријумима банка врши и оцену захтева предузећа за издавање
гаранција, авалирање и акцептирање меница у оквиру свог ликвидног краткорочног
потенцијала.
За одобравање кредита предузеће подноси захтев за кредит, који треба да садржи
следеће податке:
2
-
Висину (износ) потребног кредита,
-
Сврху односно намену кредита,
-
Начин коришћења (једнократно или у више рата),
-
Рок враћања кредита,
-
Начин отплате кредита,
-
Обезбеђење за враћање кредита,
-
Детаљно образложење о потреби кредита.
Уз захтев за кредит предузеће је дужно да поднесе одговарајућу документацију која се
односи на пословање и конкретан посао чије се кредитирање тражи, и то:
3
-
План производње и промета за текућу годину (по количини и по вредности),
-
Завршни рачун за претходне две до три године да пратећом документацијом,
-
Периодичне обрачуне за текућу годину,
-
Месечна књиговодствена бруто стања,
-
Обрачун о минималном износу потребних обртних средстава,
-
Преглед потраживања од купаца по роковима (до 20, 90 и преко 90 дана),
-
Преглед дуговања према добављачима по роковима доспећа,
-
Уговор о производњи или купопродајни уговор чије се кредитирање тражи.
2
Зечевић, М. (2009):
Банкарство
, Европски Универзитет, Београд, стр.132.
3
Исто.
7
-
За припремне радове везане за изградњу значајних објеката, односно уређење
терена и других припремних радова за стамбену изградњу.
Посебан услов који треба да испуњавају предузећа – трошиоци кредита за
производњу је постојање тржишта за робу за коју се тражи кредит. Рокови враћања код
ових кредита усклађују се са временом трајања процеса производње, с тим што не могу
бити дужи од 13 месеци, изузев код кредита за пољопривредну производњу, где се
утврђују рокови враћања не дужи од 24 месеца.
Кредити за залихе се одобравају предузећима само под условом да је обим залиха
економски оправдан. Ови кредити се најчешће одобравају у периодима неусклађености
између произдводње и продаје, или пак због недостатка трајних обртних средстава
потребних за редован обим пословања.
2.1.3.Кредити за робни промет и експоатацију
Прометни кредит се одобрава ради поспешивања промета куповине и продаје роба
преко сопствених продавница, као и за поспешивање експлоатације производње домаћих
филмова.
Средства ових кредита могу користити производна и трговинска предузећа и то за следеће
намене:
-
За куповину робе. На основу доказа о извршеној куповини када уговорени рок
плаћања није дужи од законом утврђеног рока плаћања. Средства се могу користити
као оквирна или са једнократним коришћењем, са роком враћања највише до три
месеца,
-
За увоз по коме се не може остварити реесконт. Најчешће је у питању кредитирање
увоза сировине и репроматеријала са Запада са роком враћања до 90 дана,
-
За продају робе преко сопствених продавница. Корисници ових кредита су
углавном производна предузећа која продају своје производе преко мреже
сопствених продавница. Рок враћања за ове кредите је 90 дана,
-
За експоатацију (промет) филмова. Ови кредити се одобравају предузећима под
условом да је филм добио сагласност за јавно приказивање и да је произвођач
обезбедио сопствено учешће до 20%. Рокови враћања ових кредита се усаглашавају
према оствареним приходима из свих извора (фондови, награде, експоатација и
друго) и не могу бити дужи од 24 месеца.
