SAŽETAK:
U ovom radu govorit će se o kratkoročnom pamćenju i njegovoj sposobnosti zadržavanja
informacija. Upoznat ćemo se sa načinom na koji naše kratkoročno pamćenje zadržava usvojeni
sadržaj. Kratkoročno pamćenje zadržava podatke u trajanju od otprilike jedne minute.
Kratkoročno pamćenje obavlja tri funkcije. Broj čestica koji se može držati u kratkoročnom
pamćenju raste kroz djetitinjstvo i vrhunac dostiže u ranim odraslim godinama. Ta se razina
zadržava razmjerno dugo da bi zatim iza pedesetih godina starosti počela opadati – ispočetka
sporo a zatim sve brže. Kratkoročno pamćenje se razlikuje od dugoročnog pamćenja najčešće u
načinu kodiranju.
Ključne riječi: Pamćenje, skladište, informacije.
SADRŽAJ:
Uvod.................................................................................................................................................1
1. Kratkoročno pamćenje.................................................................................................................3
1.1.
Funkcije
kratkoročnog
pamćenja........................................................................................4
1.2.
Radna
memorija..................................................................................................................5
1.2.1. Gubljenje podataka iz radne memorije............................................................................5
2. Tradicionalni model pamćenja.....................................................................................................6
2.1. Kratkoročno skladište.........................................................................................................6
3. Dobne razlike prema vrsti pamćenja............................................................................................7
3.1. Kratkoročno pamćenje kod djece.......................................................................................7
4. Interferencija u kratkoročnom pamćenju.....................................................................................8
5. Razlike između kratkoročnog i dugoročnog pamćenja................................................................9
6. Zaključak....................................................................................................................................10
7. Literatura....................................................................................................................................11
UVOD
Prema (Pinel, 2002) pamćenje je sposobnost mozga da pohrani naučene učinke svog
iskustva. To je jedna od osnovnih sposobnosti mozga. Teško je zamisliti postojanje čovjeka bez
nje. Bez pamćenja svaki trenutak bio bi poput buđenja iz snakoji je trajao cijeli život. Svaka
osoba bila bi stranac, svako djelovanje novi izazov i svaka riječ nerazumljiva.
Kakvi bismo bili bez pamćenja? Bili bismo nemoćni kao novorođenčad – na razini
refleksa. Ne bismo imali svoj indentitet. Zato je pamćenje preduvjet razvoja i očuvanja vlastite
ličnosti. Pamćenje „čuva“ prošlost i „upravlja“ budućnošću. Pamćenje je u najužoj vezi sa
pojmom učenja. Pri učenju naglasak je na prvom stupnju pamćenja – usvajanju. Za pamćenje
bitna su sva tri stupnja, ali je naglasak na zadržavanju i korištenju informacija (Zarevski, 1997).
Pamćenje nam omogućuje zadržavanje i pronalaženje u našem iskustvu informacije koje
koristimo u sadašnjosti. Kao proces pamćenja se odnosi na dinamički mehanizam povezan sa
zadržavanjem i dosjećanjem informacija o prošlom iskustvu. Kognitivni psiholozi (prema
Sternberg, 2004) otkrili su tri uobičajene operacije pamćenja: kodiranje, pohranu i pronalaženje.
Postoje različite vrste pamćenja kao što su retrospektivno, prospektivno, mentalno,
motorno..., ali u ovom radu će se govoriti o kratkoročnom pamćenju. Kratkoročno pamćenje
zajedno sa senzornim spada u radno pamćenje, jer se njime koristimo u više svakodnevnih
situacija. Kratkoročno pamćenje spada u onu podjelu koja pamćenje dijeli prema vremenskom
zadržavanju informacija. Tu još spada dugoročno i senzorno pamćenje.
Stroop fenomen pokazuje poteškoće u zaustavljanju procesa imenovanja. Kada god u
senzornom ulazu postoje nesukladne informacije, kognitivni sistem je usporen. Sistem pamćenja
igra vrlo značajnu ulogu pri svim tim procesima. Važno je uočiti da se informacija koja nije
napustila svjesni tok pri obradi informacija nalazi u kratkoročnom pamćenju. Tako dugo dok je
ponavljamo ili nešto radimo s njom, još uvijek je u kratkoročnom pamćenju. Sternberg je
ispitivao na koji se način „pregledava“ kratkoročno pamćenje kada se traži neki podatak. Radio
je na sljedeći način: ispitanicima se zadaju različito dugački nizovi brojeva. Zatim, nakon što se s
ekrana ukloni niz, ispitanicima se daje jedan, ciljani, broj za koji ispitanici trebaju što prije reći je
li bio član predhodno zadanog niza. Nađeno je sljedeće:
