SEMINARSKI RAD IS PREDMETA
ISTORIJA I FILOZOFIJA BIOLOGIJE
Kreacionizam protiv evolucije
Profesor:
Student:
2
Kreacionizam
Kreacionizam je religijsko verovanje po kojem je celokupno čovečanstvo i sva živa
bića, Zemlja, i kosmos kao sveobuhvatna celina, posljedica božanskog stvaralaštva, ili
jednostavno Boga, opisanog u Starozavetnoj Knjizi postanja. Sam događaj se može promatrati ili
kao čin kreacije, stvaranja ili nastajanje iz prethodnog haosa.
Religiozna rasprava se obično ograničava na duhovna značenja. Ponekad neki
kreacionisti ističu duhovnu prirodu ljudskih bića, tvrdeći da je duhovna priroda osnova cele
prirode. Mnogi koji veruju u Stvaranje drže da je takvo verovanje deo religije.
Oni koji podržavaju evolucioni kreacionizam mogu tvrditi da razumeju naučne
mehanizme kao jednostavne aspekte vrhovne kreacije. Osim toga, neki naučno-orijentirani
vernici shvataju Stvaranje opisano u svetim knjigama jednostavno kao metaforu.
Kreacionisti odbacuju teoriju evoluciju i pominjanje da su ljudi evoluirali iz životinja.
Takođe, odbacuju neke trenutno važeće naučne teorije o postanku Zemlje, Sunčevog sistema i
nastanka Kosmosa.
Kreacionisti smatraju da se ne radi o sukobu nauke i religije, već o sukobu dve religije,
onoj koja veruje u Boga i onoj koja u njega ne veruje.
Jedan od zastupnika kreacionizma je američki fizičar Robert Džentri koji tvrdi da je na
primeru granitnih stena u kojima su pronađeni mehurići polonijuma ustanovio da su nastale za
nekoliko minuta.
Stvaranje sveta
Stari zavet počinje opisom postanka sveta: "U početku stvori Bog nebo i zemlju". Pod
rečju "nebo" treba razumeti stanovnike neba - Anđele i ostale bestelesne nebeske Sile. "A Zemlja
beše bez obličja i pusta", to jest, ceo stvoreni materijalni svet.
Prvi dan
stvorena je svetlost:
“1:2 A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše
se nad vodom.
1:3 I reče Bog: Neka bude svetlost. I bi svetlost.
1:4 I vide Bog svetlost da je dobra; i rastavi Bog svetlost od tame.
1:5 I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi.”
Taj dan je dan jedan, i iz njega izviru i njemu se vraćaju svi dani.
Drugi dan
Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom,
a svod nazva Bog nebo. To je ono vidljivo nebo. Iza njega se nalaze bezbrojni Božji svetovi,
nazvani simbolično - "voda nad svodom", jer kruže i teku, svaki svojom putanjom, harmonično i
bez sudaranja, po beskrajnom prostoru.
Treći dan
snagom reči Božje odelila se voda od kopna:
4
Kao argument protiv ovog objašnjenja često se koristi i to da se u Bibliji ništa ne
spominje o drugoj deci Adama i Eve. Međutim, u prvoj knjizi Mojisijevoj 5,4 piše da Adam
„požive rađajući sinove i kćeri“. Tako da supruge za Kain i Sita mogle su biti samo one dobijene
između njihovih sestara. Samo su Kain, Avelj i Sit pomenuti imenom zbog važnih događaja koji
su uključivali njih trojicu.
Fosili
Glavni argument koji kreacionisti koriste protiv evolucionista jeste nepostojanje velikog
broja prelaznih fosila. Evolucioni paleontolozi insistirali su da je Ramapithecus bio posrednik
između čovekolikog majmuna i čoveka. Na osnovu fragmenata vilice i nekoliko zuba primećeno
je da je reš o fosilu koji je zapravo isti kao današnji orangutan.
Gotovo se 100 godina za Nenadertalski narod verovalo da su naši podljutski preci, ali je
sada on uzdignut na sasvim ljudski status,
Homo sapiens
. Evolucionisti su reklamirali i dva
čuvena, navodno podljudska pretka čoveka, od kojih se ispostavilo da je jedan prevara, a drugi
zasnovan na svinjskom zubu.
1922. godine otkriven je jedan zub u zapadnoj Neraski za koji su Henri Fairfild Osborn
( Henry Fairfield osborn), jedan od najeminentnijih paleontologa tog vremen, i više drugih
autoriteta, izjavili da kombinuje karakteristike šimpanze, orangutana, organizma roda
Pithencanthropus
i čoveka.
Osborn i njegove kolege nisu mogle sasvim odrediti da li originalnog vlasnika ovog zuba
treba nazvati čovekom koji je sličan čovekolikom majmunu ili čovekolikim majmunom koji je
sličan čoveku. Dat mu je naziv
Hesperopithecus haroldcookii
i postao je kao Čovek iz Nebraske.
1927. godine nakon što je izvrčšeno dalje prikupljanje i proučavanje, zaključeno je da
Hesperopithecus
nije bio niti čoveku sličan čovekoliki majmun niti čovekoliki majmun sličan
čoveku, već je bio izumrli pekar, ili svinja!. „Verujem da je ovo slučaj u kome je naučnik
napravio od svinje čoveka, a svinja napravila od naučnika majmuna!“
Takođe jedan članak u casopisu „Science News“ govori o tvrdjama Tima Vajta da je
Noel Boaz zamenio delfinsko rebro za ramenu kost hominoida. Boaz je tvrdio da taj primerak
nalikuje ramenoj kosti pigmejske šimpanze i sugerisao da zakrivljenost te kosti može čak i
ukazivati na trajno dvonožno kretanje. Vajt tvrdi da je Boaz pogrešno interpretirao podatke.
Jedan UPI Press članak objavljen 14. maja 1984. godine , otkrio je da je lobanjsi
fragment koji su stručnjaci pozdravili godinu dana ranije kao najstariji ljudski fosil ikada nađen u
Evropi, mogao poticati odn magarca. Taj fosil pronađen je u andaluzijskom regionu Španije, i
zakazan je trodenevni sipmozijum da bi stručnjaci mogli diskutovati o ovom fosilu, nazvanom
„Orka čoveka“ po južnom španskom gradu blizu kog je nađen. Da bi na kraj francuski stručnjaci
otkrili činjenicu da je „Orka čovek“ najverovatnije lobanjski fragment četiri meseca starog
magarca.
Takođe otkriveno je i da su mnoge kosti izlažu solima gvožđa kako bi izgledale starije, a
na zubima su primećivani i tragovi grebanja, što je ukazuje na mogućnost turpijanja.
Međutim fosili koji svakako idu u korist kreacionista jesu fosilni ostaci insekata. Oni nude
značajnu podršku stvaranju. Odsustvo prelaznih formi ostavlja svakako evoluciono poreklo
