Семинарски рад
Предмет: Општа психологија са психологијом личности
Тема: Креативност савремене личности
Садржај
Увод..........................................................................................3
Опште о креативности............................................................4
Креативан појединац-особине личности..............................6
Компоненте креативног мишљења.......................................7
Препреке креативном мишљењу...........................................8
Карактеристике дечје креативности......................................9
Закључак..................................................................................11
Литература..............................................................................12
2
Опште о креативности
Креативност није лако дефинисати, иако она јесте универзална људска
особина која је градила људски живот у свим културама и у свим областима
људског рада. Она се манифестује у животу сваког човека у одређеним животним
околностима, у различитим фазама његовог развоја и у различитом степену. Ипак,
она је непредвидљив феномен који не може да се проучава уопштено јер, како је
Лав Виготски
приметио, код човека не постоји општа надареност која би се
равномерно распоређивала на све стране личности, већ је неизбежно “да се
усмеримо ка специјалном изучавању специфичних карактеристика појединачних
функција у њеној структури”.
Данас у научној литератури постоји преко 60 дефиниција креативности и
оне се разликују у складу са ширим теоријама личности из којих су настајале, као
што су хуманистичка, психоаналитичка, феноменолошка школа у психологији или
факторска теорија способности и теорија црта личности.
Реч креативност је настала од латинске речи
creare
, што значи стварати оно
што није раније постојало. Данас се реч креативност користи у контексту моћи
стварања, измишљања,производње. Створити се може неки конкретан предмет, али
и не мора. Важно је уочити да је сам процес мишљења носилац креативности.
Стваралачки чин као ментални процес укључује стварање нових идеја, појмова или
решења проблема или нових веза између постојећих идеја или појмова.
Лав Виготски разликује две врсте човекове мисаоне делатности:
репродуктивну, ону која је повезана са сећањем и понављањем ранијих утисака, у
којој се не ствара ништа ново, и стваралачку, ону која ствара и комбинује познато
на нов, непредвидљив начин, стварајући нове предмете, могућности, својства, нове
начине посматрања и уочавања нечега. Та способност се јавља у свим областима
културног живота, чинећи могућим уметничко,научно и техничко стваралаштво.
У античкој Грчкој појам стваралаштва није ни постојао. Сматрало се да
уметник, као део космоса (општег реда) открива, а не ствара, он подражава
природу, одређен законима, а не слободом. Слобода стварања била је присутна
једино у поезији. У Старом Риму се сликарство придружило поезији. Појавио се и
4
