FAKULTET POSLOVNA EKONOMIJA
KREDIT KAO NAJZNA
Č
AJNIJI
PROIZVOD BANKE
- MASTER RAD -
Mentor: Student:
Prof. Dr Lidija Barjaktarevic Petar Dragaš
Beograd, 2013.
Master rad
Petar Dragaš
1
SADRŽAJ
UVOD
....................................................................................................................... 4
I POJAM I ZNA
Č
AJ KREDITA ......................................................................11
1. POJAM I ZNA
Č
AJ KREDITA ......................................................................................... 11
2. VRSTE BANKARSKIH KREDITA.................................................................................. 15
2.1. Krediti za obrtne potrebe ................................................................................................ 17
2.2. Krediti za investicije......................................................................................................... 18
2.3. Ostale vrste kredita .......................................................................................................... 20
II KREDITNA POLITIKA BANKE I USLOVI KREDITIRANJA .............22
1. PRINCIPI KREDITNE POLITIKE ................................................................................. 23
2. USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA ............................................................................ 24
3. STRUKTURIRANJE KREDITA ...................................................................................... 26
3.1. Ro
č
nost kredita ................................................................................................................. 26
3.2. Kamata .............................................................................................................................. 28
3.3. Kolateral ........................................................................................................................... 30
3.4. Zaštitne klauzule .............................................................................................................. 30
4. PROCEDURE U POSTUPKU KREDITIRANJA ........................................................... 31
4.1. Podnošenje zahteva za kredit .......................................................................................... 32
4.2. Obrada kreditnog zahteva ............................................................................................... 33
4.3. Rešenje o kreditnom zahtevu .......................................................................................... 35
4.4. Zaklju
č
ivanje ugovora o kreditu .................................................................................... 35
4.5. Koriš
ć
enje kredita ............................................................................................................ 36
4.6. Vra
ć
anje kredita i monitoring ........................................................................................ 37
Master rad
Petar Dragaš
3
VII KREDITNA POLITIKA BANKE INTESE .............................................82
1. OSNOVNI PODACI O BANCI INTESI.......... .................................................................82
2. OSNOVNA PONUDA KREDITA BANKE INTESE ......................................................83
2.1. Rad sa stanovništvom .....................................................................................................84
2.2. Rad sa privredom .............................................................................................................85
3. KREDITNO POSLOVANJE BANKE INTESE ..............................................................86
3.1. Krediti za stanovništvo ....................................................................................................86
3.2. Krediti za privredu ...........................................................................................................87
VII UPRALJANJE RIZIKOM NA PRIMERU BANKA INTESA ..............88
1. UPRAVLJANJE RIZICIMA U BANCI INTESA ...........................................................88
2. SISTEM ZA UPRAVLJANJE RIZICIMA U BANCI ....................................................91
3. UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM U BANCI INTESA ...................................93
3.1. Sredstva obezbe
đ
enja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika .............................95
3.2. Procena obezvre
đ
ivanja finansijskih sredstava ............................................................96
3.2.1. Pojedina
č
no procenjivanje ispravke vrednosti ...........................................................97
3.2.2. Grupno procenjivanje ispravke vrednosti ..................................................................97
3.3. Politika klasifikacije aktive .............................................................................................99
3.4. Analiza kreditne politike i finansijskih izveštaja banke Intesa .................................104
3.4.1. Adekvatnost kapitala ..................................................................................................108
3.4.2. Analiza izloženosti kreditnom riziku banke .............................................................114
ZAKLjU
Č
AK ........................................................................................................................ 118
LITERATURA ...................................................................................................................... 123
Master rad
Petar Dragaš
4
UVOD
Predmet istraživanja
U savremenom poslovnom svetu bankarski sistem predstavlja fundament ekonomskog
razvoja svake zemlje. Prosperitet svake zemlje uzro
č
no je povezan sa bankarskim sistemom pa
su principi na kojima se zasniva bankarsko poslovanje izuzetno važni i njihovom izu
č
avanju se
posve
ć
uje izuzetna i ozbiljna pažnja. Dobar bankarski sistem garancija je ekonomskog napretka
zemlje u globalnom smislu i pouzdan i siguran partner fizi
č
kim licima posmatrano sa
pojedina
č
nog stanovišta gra
đ
ana. Zato je potrebno osposobiti dobar kadar koji
ć
e u bankarskom
sistemu omogu
ć
iti gra
đ
anima da jednostavno, brzo i efikasno do
đ
u do kredita bez obzira na
namenu tih kredita, a za njihove li
č
ne potrebe, te da nakon uzimanja istih gra
đ
ani i dalje zadrže
poverenje u banke i bankarski sistem poslovanja.
Predmet istraživanja u okviru ovog rada predstavljaju krediti kao najzna
č
ajniji bankarski
proizvod. Kreditni poslovi su naj
č
eš
ć
i i najzna
č
ajniji bankarski poslovi u privredi, jer se
savremene privredne aktivnosti u najve
ć
oj mjeri zasnivaju na kreditima. Oni predstavljaju oblik
plasmana nov
č
anih sredstava, koji omogu
ć
uju vršenje privrednih aktivnosti preduze
ć
a i drugih
privrednih organizacija kao i gra
đ
ana.
Odobravanje kredita klijentima suština je poslovanja banaka i oni su osnovna
komponenta aktive ve
ć
ine banaka koje odobravaju zajmove poslovnim firmama i pojedincima.
Za njih, zajmovi su osnovni izvor prihoda od poslovanja, ali i glavni izvor izloženosti riziku.
Putem kredita podsti
č
e se i omogu
ć
ava privredna aktivnost i privredni život uopšte.
Krediti uti
č
u na ekonomski razvoj. Stru
č
njaci
č
esto govore da se veoma brzo može uo
č
iti u
kojim zajednicama banke dobro posluju kada je u pitanju odobravanje zajmova - dokaz
privrednog razvoja obi
č
no se nalazi svuda oko nas u obliku novih stambenih objekata, novih
poslovnih kompanija i sl.
Krediti za banku predstavljaju dužni
č
ko-poverila
č
ki posao u kome ona kao poverilac
ustupa pravo raspolaganja nov
č
anim sredstvima svome komitentu na ugovorom definisanom
roku i definisanim uslovima. U kreditnom odnosu zastupljeno je na
č
elo povratnosti, što zna
č
i da
Master rad
Petar Dragaš
6
kredita, pa tako Bjelica, nadovezuju
ć
i se na teoriju Vu
č
kovi
ć
a da se kredit definiše kao
privremeno ustupanje odre
đ
ene kupovne mo
ć
i kako bi se korisnik kredita pojavio na tržištu sa
pozajmljenim sredstvima i da se njime raspolaže izvesno vreme,
1
smatra da je kupovna mo
ć
manifestacija ekonomske snage i da se iz toga zaklju
č
uje da je kredit privremena usluga koju
poverilac
č
ini dužniku tako što mu ustupa na raspolaganje odre
đ
enu sumu novca uz stimulativno
nastajanje obaveze dužnika da u nekom budu
ć
em periodu vrati bar isti iznos kupovne snage.
2
Sa druge strane M. Mateji
ć
i M. Jovanovi
ć
su u svojoj zajedni
č
koj knjizi napravili jedno
malo druga
č
ije zna
č
enje kredita, ali sa istom suštinom. Oni su se vodili poreklom izraza kredit,
što na latinskom zna
č
i verovati, pa tako po njima kredit ozna
č
ava verovanje u sposobnost
dužnika da vrati poveriocu na njegov zahtev ili u ugovorenom roku pozajmljeni novac, kao i da
predstavlja predujmljenje nekog dobra ili kapitala
č
ije su pretpostavke: platežna sposobnost
dužnika, volja da plati i mogu
ć
nost da vrati pozajmljeni novac, kao i samo prenošenje kapitala u
svoju dužinu.
3
Na osnovu navedenih teorija može se zaklju
č
iti da postoje brojne definicije vezane za
pojam kredita, ali uglavnom je njihova suština ista. Tako se može re
ć
i da je kredit vid
pozajmljivanja novca u kome je dužnik obavezan da u odre
đ
enom roku vrati iznos koji je
odre
đ
en uslovima koje je postavio poverilac pre davanja kredita.
Problem istraživanja
Problem ovog istraživanja je na koji na
č
in definisati i objasniti pojam i zna
č
aj kredita kao
bankarskog proizvoda. U ekonomskoj i finansijskoj nauci pojam kredita predstavlja privredno-
pravnipojam pod kojim se podrazumeva dužni
č
ko poverila
č
ki odnos u kome poverilac
ustupapravo raspolaganja novcem (ili nekim drugim predmetom) dužniku na izvesno vreme i
podizvesnim uslovima (pokri
ć
e, kamata, rok, na
č
in otplate, itd.). Kredit je u stvari privremena
usluga koju
č
ini poverilac dužniku tako što mu ustupa na raspolaganjeodre
đ
enu sumu novca ili
neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na naki na
č
in pravo raspolaganja od sopstvenosti.
Bitno je da kod kredita postoji na
č
elo povratnosti, štozna
č
i da dužnik ima obavezu da vrati
1
Vu
č
kovi
ć
, M., (1958), Bankarstvo, Beograd, str. 38
2
Bjelica, V., (2001), Bankarstvo, teorija i praksa, Štamparija Budu
ć
nost, Novi Sad, str. 227
3
Mateji
ć
, M., Jovanovi
ć
, M., (1977), Banke i krediti, Beograd, str. 103
