S A D R Ž A J
Uvod……………………………………………………………………........
2
1. Pojam kredita i pojam poslovnih banaka……………….………………..
3
2. Funkcije kredita…………………………………………………………..
3
3. Vrste kredita…………………………………………………………........
4
3.1. Prema obliku u kojem se daje kredit..................................................
4
3.2. Prema ekonomskoj nameni................................................................
5
3.3. Prema upotrebi...................................................................................
5
3.4. Prema roku odobravanja....................................................................
5
3.5. Prema poveriocu................................................................................
6
3.6. Prema dužniku...................................................................................
6
3.7. Prema načinu obezbeđivanja.............................................................
6
3.8. Prema uslovima otplate......................................................................
7
3.9. Prema plaćanju kamate......................................................................
7
3.10. Prema obliku u kome su dati.............................................................
7
3.11. Podela za statističke svrhe................................................................
8
4. Metode za ocenu kreditnog rizika...............................................................
8
Zaključak......................................................................................................... 10
Literatura......................................................................................................... 11
U V O D
Banka
je
poslovna organizacija, koja nudi finansijske usluge za profit. Tradicionalne
usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, procesovanje
novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Razvoj bankarskog kredita kroz istoriju i njegova
evolucija u raznim epohama kako u ekonomskom, tako i u istorijsko, kulturno, sociološkom
smislu, usko je povezan sa razvojem banaka, kao i sa razvojem novca i novčanih funkcija.
Korelacija ova dva instituta vidi se u osnovi delatnosti banaka, kojoj se kao primarna
delatnost pripisuje uzimanje i davanje kredita, a u osnovi ovako restriktivnog tumačenja
javlja se
poverenje
kao osnovni bankarski resurs.
Još u Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju sveštenici, banke se tada
nazivaju „Tezauri”. Etimologijom reči dolazimo do zaključka da je prvobitna namena banaka
bila uskladištenje tj. čuvanje. Oko 3000 god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike
bankarskog poslovanja, i pored kredita koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale funkcije,
kao što su razmene (tada jos malih država), posredovanje i kao što smo već naveli čuvanje
vrednosti. Antička Grčka, u VII veku p.n.e. poznaje kredit, koji je u to doba praćen
ustanovom hipoteke, danas važne ustanove kako u pravu tako i u ekonomiji. To su mahom
bili naturalni krediti, sa karakteristikama konzumnog kredita. Tadašnji hramovi u Efezu,
Delozu, Samosu, predstavljaju mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari. Često je
to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko pretvarali slobodne građane u
robove. Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene, prati
nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima kreditiranja,
novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni govora. U periodu renesanse u Italiji,
posebno u gradovima Venecija, Firenca, Đenova, koje pod uticajem pomorske trgovine
oživljavaju već postojeće institucije, ali stvaraju i neke nove kao što su menica, založnica,
finansira se brodogradnja, dolazi do recepcije Rimskog prava.
Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma, a
kasnije sa akumulacijom, on dobija svoj puni oblik. Kapitalizam svoj zamah dobija baš pod
uticajem kredita, koga prati akumulacija, a iz tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za
razliku od konzumnog, koji je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo
pokrenut kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, možda najbolje govori
konstatacija J.Schumpetera :
'' Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s
ciljem da se
proizvodno upotrebi''.
1
1
Prof. dr Slobodan Komazec, Prof. dr Žarko Ristić,
Monetarna ekonomija i bankarski menadžment,
Beograd
2012, 170.
1
