СТЕВАН МИШКОВИЋ                                    БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
         3КЕ / 0004 / 15                                     ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

 

Предмет :       

Корпоративне финансије

Тема

:    

 К Р Е Д И Т И Р А Њ Е

Б е о г р а д    2016 год.

1

СТЕВАН МИШКОВИЋ                                    БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
         3КЕ / 0004 / 15                                     ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

С А Д Р Ж А Ј :

УВОД

......................................................................................................................

03

1. ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ КРЕДИТА ..........................................................04

2. КРЕДИТИРАЊЕ – ПОЈАМ И УСЛОВИ ..................................................05

2.1 Отплата кредита ...................................................................................06
2.2 Каматна стопа........................................................................................06

3. КРЕДИТИ ФИЗИЧКА ЛИЦА ,ПРЕДУЗЕТНИКЕ И ПРЕВРЕДУ .........08

4. ВРСТЕ КРЕТИДА........................................................................................09

4.1 Према облику........................................................................................09
4.2 Према економској намени ...................................................................09
4.3 Према употреби.....................................................................................09
4.4 Према року одобравања.......................................................................10
4.5 Према повериоцу..................................................................................10
4.6 Према дужнику......................................................................................11
4.7 Прерма начину обезбеђења..................................................................11
4.8 Према условима отплате......................................................................11
4.9 Према плаћању камате.........................................................................12
4.10Према облику........................................................................................12
4.11Подела за статистичке сврхе................................................................12

5. КРЕДИТИ ЗА ФИНАНСИРАЊЕ РЕПРОДУКЦИЈЕ...............................13

5.1 Извори финансирања у предузећу......................................................13
5.2 Кредити као економска категорија.....................................................13

ЗАКЉУЧАК .........................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА .....................................................................................................16

2

background image

СТЕВАН МИШКОВИЋ                                    БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
         3КЕ / 0004 / 15                                     ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

1.   ИСТОРИЈСКИ   РАЗВОЈ  КРЕДИТА

1

Кредитни   односи   јављају   се   у   доба   када   се   почиње   производити   на   тржиште. 

Кредтирни   односи   објективно   су   условљени   постојањем   робне   производње,   тржишта, 
новца и могућности временског одвајања и отуђивања робе од реализације њене цене. 

У условима просте робне производње и размене кредит се јавља у облику поверења 

у   роби,   где   власник   готове   робе   наступа   у   улози   кредитора   према   другом   лицу, 
сопственику будућег новца, као дужник. Високом каматом одликује се тзв. Зеленашки 
капитал који се појављује у почетку робовласничке ере и траје све до наших дана.

Превазилажењем   феудалног   начина   производње,   зеленашки   капитал   убрзано   је 

развој   капиталистичког  начина  производње  и   створио   услове   за  индустријски  капитал. 
Кроз готово цео средњи век главни носиоци кредитних односа били су Лангобарди, који су 
раширили своје послове по целој Италији, а после и по целој континенталној Европи.

Појам   кредита   као   облика   финансијских   улагања   везује   се   за   поверење   које 

представља један од најважнијих момената при заснивању кредитног односа. Назив кредит 
потиче од латинске речи цредитум,  што значи кредит или зајам,  односно од речи  цредо, 
цредере, што значи веровати.

У ширем смислу речи, појам кредита се 

везује   за   појам   уживати   кредит   у   смислу 
уживања   пословног   угледа   у   једној   средини. 
Међутим, за сваки облик кредита битно је да се 
утврди да ли је уживалац кредита од поверења. 
Уколико јесте онда то значи да је новац уложен 
на   сигурно   место   и   да   ће   он   бити   на   време 
доплатив   по   доспећу.   С  обзиром   да   се   кредит 
најчешће изражава у новцу, у теорији и пракси 
финансирања   ове  две   категорије   се   највише 
повезују   и   посматрају.   Кредитни   однос   се 
заснива   између   повериоца  (даваоца   кредита)   и 
дужника   (тражиоца   кредита)   у   условима   када 
поверилац  жели   своја   расположива   средства 
најцелисходније   искористити,   а   дужник   има 
потребу   за  средствима   да   би   финансирао 
одређену привредну активност. 

1

 

- проф.др Миријана Ратковић Абдаловић, Корпоративне финансије; Београд 2015. Године;

4

СТЕВАН МИШКОВИЋ                                    БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
         3КЕ / 0004 / 15                                     ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

У литератури се често може сусрести уместо појам кредита појам зајма. Треба рећи 

да и један и други термин у пракси имају исто значење. Међутим, са теоријског гледишта 

“Кредит представља имовинско-правни однос између повериоца и  дужника у коме 
поверилац своја новчана средства уступа дужнику на одређен  временски период и 
под одређеним условима. Зајам са теоријског гледишта представља погодбу по којој 
једна   уговорна   страна   спремна   уступити   другој   уговорној   страни   у  власништво 
одређени износ новчаних средстава.

“Корисник зајма се обавезује да ће у уговореном року вратити 

одређен износ средстава уз одређену камату.

2. КРЕДИТИРАЊЕ - ПОЈАМ И УСЛОВИ 

КОРИШЋЕЊА

2

Кредитирање - појам и услови коришћења Буџет је свакако ставка због које врло често 

стављамо прст на чело и запитамо се колико смо исправну одлуку донели, да ли уштедети 
за ово или за оно... Е, а онда су нам у "помоћ" дошли кредити. У данашње време права је 
реткост   да   веће   инвестиције   пролазе   без   кредита   неке   врсте.   Многи   од   нас   управо 
захваљујући   кредитима   поседују   стамбене   просторе,   кола   и   слично.А   колико   је   мудро 
упуштати се у кредит, на колико времена је оптерећење кућног буџета оптимално и да ли 
сада   подизати   кредит   или   сачекати   још   нешто,   питања   су   која   добро   показују   колико 
подробно   морамо   да   се   распитамо   о   свакој   ставци   пре   него   што   се   упустимо   у 
кредитирање.

Уколико желите да купујете нешто чија је цена 

већа од ваших месечних примања, кредит може да вам 
помогне. Кредит је одређени новчани износ који нам 
банка уступљује на коришћење на одређено време, под 
одређеним условима и уз плаћање накнаде - камате, као 
цене   коришћења   тих   средстава.  

Кредити   могу   бити 

ненаменски или готовински, тзв. „кеш" кредити и 
наменски   као   што   су:   потрошачки,   стамбени   или 
кредити за обртна средства

.   После одлуке да су вам 

потребна   додатна   средства   у   виду   кредита,   требали 
бисте   да   прикупите   информације   о   условима 
одобравања кредита од више банака и процените која 
банка   вам   пружа   најповољније   услове   сходно   вашем 
садашњем и будућем финансијском стању. Кредити се, 
осим   по   сопственим   карактеристикама,   разликују   и   у 
зависности од банке у којој их подижете.

2

 

http://www.seminarskidiplomski.co.rs 

5

Želiš da pročitaš svih 17 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti