2
I UVOD
Razvoj mnogih grana osiguranja vezuje se za dramati
č
ne doga
đ
aje koji
ljudima dokazuju njihovu nemo
ć
nost. Razvoj osiguranja kredita vezije se
neposredno posle prvog svetskoh rata kada su ekonomije zemalja uništene,
inrakstuktura ošte
ć
ena milioni ljudi postaju nezaposleni, inflacija preko stagnacije
prersta u depresiju.
Ve
ć
ina me
đ
unarodne trgovine u zapadnim zemljama odvijala se izme
đ
u
susednih zemalja, kolonija i zemalja sakojima su postojali dugoro
č
ni sporazumi
o me
đ
unarodnoj saradnji. Poverenje I intergracija su bili veoma odlu
č
uju
ć
i faktori
u slobognoj trgovini pa su I neobezbe
đ
eni krediti bili veoma retki. Kako se
trgovina sve više razvijala I stari odnosi me
đ
u zemljama poslali sve manje
pouzdani preduze
ć
a su smatrala da posluju sa više rizika. Zbog toga vlade
zapadnih zemalja primoravaju osiguravaju
ć
e kompanije da razviju novu granu
osiguranja, osiguranje kedita datih u zemlji dok su za osiguranje izvoznih kredita
formirane državne organizacije.
Kreditna osiguranja (engl. credit insurance, njem. Kreditversicherung) su
osiguranja kojim se osigurava potraživanje osiguranika. Osiguranik ima pravo
naknade štete prema uvjetima ugovora o osiguranju ako nije bio u mogu
ć
nosti
naplatiti svoje potraživanje zbog nastanka odre
đ
enog rizika.
4
Upravo takav vid integracije danas u svetu po
č
inje da se dešava sa
kreditnim osiguranjima.
Danas je sve više kooperativnih sporazuma izme
đ
u banaka i
osiguravaju
ć
ih organizacija koje se dogovaraju oko zajednickih poslova uz uslov
da svaka investicija ostane samostalna.1984. godine osiguravajuce kompanije u
svetu prve pocinju da se bave pružanjem usluge osiguranja kredita koje do dana
današnjeg se iz godine u godinu pove
ć
avalo i postalo sve atraktivnija usluga,da
je tako,dokaz je u
č
eš
ć
e kreditnih osiguranja u bruto premiji za 2002. i 2003.
godinu koji beleži rast.
1.
Pojam kreditnih osiguranja
Kredit se kao ekonomska kategorija pojavljuje sa nastankom
robnonov
č
anih odnosa.Me
đ
utim, kredit je postajao i pre toga,imao je naturalni
karakter jer se davao i vra
ć
ao u robi i imao je isklju
č
ivo potroša
č
ki karakter.
U kapitalisti
č
kim uslovima proizvodnja novca koji se pozajmljuje u obliku
kredita prvenstveno se uptrebljava za proširenje proizvodnje se jednim delom
daje i u potroša
č
ke svrhe da bi se roba lakše realizovala, i da bi se smanjile
zalihe neprodatih proizvoda.
Danas je kredit jedan od zna
č
ajnih regulatora procesa reprodukcije, jer
obezbe
đ
uje likvidnost,kontinuitet proizvodnje,ubrzava i pove
ć
ava proizvodnju i
uspostavlja ravnotežu robnonov
č
anih odnosa.
U slu
č
aju da potraživanja ne mogu biti realizovana na dan dospe
ć
a po
njihivoj punoj knjigovodstvenoj vrednosti javlja se kreditni rizik.
U eri u kojoj se nalazimo,kada je sve više banaka na našem tržištu koje
nude razli
č
ite vrste bankarskih proizvoda,svaka od njih kao jedan od svojih
strateških ciljeva postavlja minimizranje rizika.
Sklapanju Ugovora o osiguranju svojih poslova i potraživanja banke danas
posve
ć
uju sve ve
ć
u pažnju. S tim u vezi je saradnja banaka i osiguravaju
ć
ih
kompanija. Kada je re
č
o bankama, osiguranje ih danas prati po njihovoj
unutrašnjoj strukturi poslovanja i to
:
poslovanje sa stanovništvom, poslovanje sa
privredom, menja
č
kim poslovima, itd.
U segmentu poslovanja sa stanovništvom osiguranje može biti
:
a)
Osiguranje potroša
č
kih kredita
širokog spektra namene
(
kupovina
nove trajne vrednosti, robe široke potrošnje,automobili, poljoprivredne
5
mašine, skuteri, gotovinski krediti,itd.
)
. Osnovni princip kreditnih
osiguranja bazira se na slede
ć
em
:
Kvalitetna sredstva obezbe
đ
enja
koja je potrebno pribaviti od korisnika kredita
−
dužnika.
Naj
č
eš
ć
e je to potvrda o stalnom zaposlenju,administrativna zabrana
na li
č
na primanja korisnika kredita ili direktno zaduživanje ra
č
una onih
korisnika kredita koji su zaposleni u firmama koje su korporativni
klijenti banke kreditora i koji svoja li
č
na primanja ostvaruju preko
ra
č
una te banke, menica sa odre
đ
enim brojem žiranata ili polisa
osiguranja života za slu
č
aj smrti koja se zalaže banci kreditora.
Ovom opcijom zamene žiranata polisom osiguranja života,
osiguravaju
ć
e ku
ć
e omogu
ć
uju korisnicima kredita da rizik sopstvene
želje za pove
ć
anjem standarda kupovinom odre
đ
enih dobara na
kredit,u potpunosti snose sami,obzirom na teško
ć
e u obezbe
đ
enju
žiranata koji su platežno sposobni I u kona
č
nom žele da garantuju za
ne
č
iju obavezu svojim imovinskim sredstvima.
Osim navedenih sredstava obezbe
đ
enja tu su još i neki vidovi
osiguranja kao što je to slu
č
aj sa kasko polisom sa rizikom kra
đ
e za
kupovinu automobila, a koja polisa se vinkulira u korist banke
kreditora.
b)
Osiguranje stambenih kredita
−
u proteklom periodu ovaj vid
kreditiranja, naj
č
eš
ć
e tražen, a veoma restriktivno sprovo
đ
en, dobija
na zamahu, shodno poslovnoj politici banke s jedne strane i uslovima
tržišta privredne grane gra
đ
evinarstva. S obzirom na dužinu trajanja,
skromne platežne sposobnosti korisnika kredita, kao i velikim sumama
koje banke nose kao rizik, ovaj pravni posao svakako je atraktivan sa
aspekta osiguranja. U iznalaženju kvalitetnih vidova zaštite kao
poverioca
(
banke kreditora
)
tako i osigurava
č
a, osiguravaju
ć
e ku
ć
e
nude nekoliko osiguranja koja prate sam kreditni rizik, tj. kreditno
osiguranje, a to su
:
ve
ć
objašnjena polisa osiguranja života za slu
č
aj
smrti koju korisnik kredita zalaže banci, a koja pruža apsolutnu
sigurnost banci da
ć
e joj iznos koji kreditira biti vra
ć
en
č
ak i
slu
č
ajevima da korisnik kredita umre, zatim polisa osiguranja imovine
od rizika požara i nekih drugih opasnosti kojom se štiti kreditor od
situacija da objekt koji je predmet kreditiranja bude uništen u požaru.
Ovi i neki drugi vidovi sredstava obezbe
đ
enja
č
ine osiguranje
stambenih kredita obezbe
đ
enim, svrsihodnim i isplativim.
c)
Osiguranje gotovinskih kredita
−
tako
đ
e je veoma atraktivan vid
osiguranja samim tim što je ovaj na
č
in kreditiranja veoma obiman. Sa
primenom standardnih sredstava obezbe
đ
enja, pove
ć
ani rizik ovog
vida kreditiranja u srazmeri je sa masovnoš
ć
u navedenih kredita.
7
2.
Podela kreditnih osiguranja
Kreditna osiguranja se u razli
č
itim pravnim sistemima razli
č
ito dele,ali ono
sto je zajedni
č
ko za sva kreditna osiguranja to je podela pa suštini
−
”delkredere”
osiguranje kredita, ”kaucijsko” osiguranje kredita i osiguranje poverenja, Druga
bitna podela osiguranja kredita je podela na osiguranje protiv komercijalnih rizika
i osiguranje protiv politickih rizika. Tre
ć
a podela je po mestu subjekta
−
dužnika na
me
đ
unarodna i doma
ć
a kreditna osiguranja, a mogu
ć
a je i podela po dužini
trajanja kredita na kratkoro
č
ne, srednjero
č
ne i dugoro
č
ne. U Srbiji i Crnoj Gori
trenutno postoje 36 aktivnih društava za osiguranje
1
. Svako od njih nude
ć
i
iznijansirane razli
č
ite uslove osiguranja, iznijansirano razli
č
ite tarife osiguranja,
zauzima zna
č
ajno mesto u privrednom sistemu naše zemlje. Ulazak stranih
kreditnih unija, razvoj privrede, razvoj malih i srednjih preduze
ć
a, ekspanzija
kredita uopštesve više dovode u vezu osiguravaju
ć
e kompanije i banke.
2.1.
“Delkredere” osiguranje kredita
“Delkredere” osiguranja kredita su ona osiguranja rizika ne na rate
nov
č
anih potraživanja koja sa osigurava
č
em zaklju
č
uje poverilac, a on pla
ć
a
premiju osiguranja i ima status osiguranika i pravo da u slu
č
aju nastanka
osiguranog slu
č
aja podnese osigurava
č
u odštetni zahtev. Dužnik u na
č
elu i ne
zna da je poverilac osigurao svoje potraživanje od njega
2
. Kod ove vrste
osiguranja osiguranik je poverilac i njime se poverilac osigurava od nepla
ć
anja
dužnika.
Osiguranje nov
č
anih potraživanja od rizika nenaplate, koje sa
osigurava
č
em zaklju
č
uje poverilac naziva se delkredere osiguranje kredita. Kod
ovih osiguranja poverila pla
ć
a premiju I ima status osiguranika. Premijska stopa
zavisi od delatnosti dužnika, visine obaveze, zemlje isporuke, gubitka poslovanja
na kredit iz prethodnih godina . Štete se ispla
ć
uju pre otvaranja ste
č
ajnog
postupka ili sudskog poravnjavanja, a smatra se da je osigurani slu
č
aj nastao 90
dana nakon što je obaveza pla
ć
anja premena “Herms”
2.2.
“Kaucijsko” osiguranje
Kaucijska osiguranja kredita su ona osiguranja koja dužnik sklapa sa
osiguravacem koji poveriocu jem
č
i da
ć
e njegovo potraživanje biti pla
ć
eno; ako
ga ne plati dužnik, poveriocu
ć
e ga platiti osigurava
č
.
1
www.NBS.yu
⁄
nadzor osiguranja
⁄
2
“Priru
č
nik za praksu u osiguranju i reosiguranju” DDOR NoviSad,1996.
