ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
ПЕЋ – ЛЕПОСАВИЋ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Основе економије
Тема: Кредитни новац
Ментор: Студент:
Проф. Др Гордана Лазаревић Миљан Јоловић
Број индекса: 70018/18
Краљево,2018
Kreditni novac
4
1. Uvod
Novac je ekonomsko dobro koje služi za razmenu materijalnih dobara i usluga između
učesnika u robnom prometu.
U toku svog istorijskog razvoja ulogu novca su obavljale veoma razliličite vrste materijala,
počevši od stoke, preko metala, pa sve do papirnog novca, kakav danas poznajemo.
Razvoj novca direktno je vezan za razvoj robne proizvodnje, odnosno novac je i nastao kao
objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. U početku su se robe menjale
jedna za drugu (trampa). U kasnijem periodu bilo je moguće za jednu vrstu robe dobiti bilo koju
drugu ili više njih u istoj vrednosti. Na posletku se izdvojila jedna vrsta robe koja je postala opšti
ekvivalent koju su prihvatali svi učesnici razmene, a to je novac u današnjem smislu reči.
Novac ima nekoliko društvenih funkcija:
funkcija mere vrednosti,
funkcija sredstava prometa,
funkcija sredstva plaćanja,
novac kao blago i
svetski novac.
U
funkciji mere vrednosti
, novac svojom manjom ili većom količinom upotrebne vrednost
izražava vrednost bilo koje vrste robe.
Novac u
funkciji sredstava prometa
je posrednik u razmeni, pri čemu se roba prvo prodaje
za novac a on ponovo menja za željenu robu.
Novac kao blago
je novac koji se povlači iz opticaja i akumulira jer on kao simbol
bogatstva i moći može da se pretvori u bilo koju drugu vrstu robe u svakom trenutku.
U
funkciji sredstva plaćanja
novac ne mora da bude stvarno prisutan u momentu prodaje
robe već se prihvata kao imaginarna vrednost (pretpostavljeni novac), a stvaran novac se pojavljuje
tek kad pristigne rok za plaćanje robe.
Kreditni novac
5
Svetski novac
je takođe funkcija novca koja je značajna u međunarodnoj razmeni i najčešće
se upotrebljava kao sredstvo plaćanja razlike između uvoza i izvoza.
U opticaju postoje različiti oblici novca:
Metalni novac (kovanice)
su komadi metala (najčešće zlato) koji imaju tačno utvrđen
kvalitet, oblik i težinu i koji je predstavljaju stvarnu vrednost (zlato).
Papirni novac za razliku
od metalnog nema stvarnu vrednost jer ne zavisi od zlata već od
cena dobara koja se mogu za njega dobiti.
Kreditni novac
7
Najstariji oblik novca je
naturalni novac
.
Sa razvojem robne razmene različite robe u
različitim vremenima i na različitim prostorima imale su funkciju opšteg ekvivalenta. Sa pojavom
metala zlato
je postalo jedini naturalni oblik novca. Razlog za to je što zlato, kao i svaka druga roba,
ima svoju upotrebnu vrednost i vrednost.
Po svojim fizičkim, hemijskim, tehničkim i ekonomskim
svojstvima, zlato je kao najpogodnija roba za razmenu, steklo posebnu upotrebnu vrednost, kao
novac, odnosno kao sveopšti ekvivalent.
Zlato
je postalo sveopšti ekvivalent iz sledećih razloga:
1. zlato je retka i tražena roba;
2. srazmerno svojim malim količinama, zlato predstavlja srazmerno veću vrednost
nego druge robe;
3. zlato ima fizičku i hemijsku nepromenljivost i trajnost;
4. zlato može da ima veću deljivost a istovremeno i veću homogenost;
5. homogenost zlata u najvećoj meri odgovara homogrnosti rada.
Dakle, savremeni novac vodi svoje poreklo od metala, preko zlatnog novca, do bestelesnog
žiral nog novca namenjenog razmeni i plaćanju.
