ВИСКОА ШКОЛА АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА
                             „ДОСИТЕЈ“

                     СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ 
                              БАНКАРСТВА
                      

КРЕДИТНИ ПРОЦЕС

  

Професор:                                                   Студент:
Ранко Мијић                                               Милош Трајковић
                                                                     Број индекса Е45/18 

  

                              Београд, 2020

САДРЖАЈ:

УВОД

.........................................................................................

  

   1.  Појам кредита.....................................................................................................................

   2.  Врста кредита.....................................................................................................................

   3.  Подношење захтева за кредит и документација.............................................................

   4.  Обрада захтева и разматрање за одобравње за одобравање кредита...........................

   5.  Вођење кредита.................................................................................................................

   6.  Каматна стопа...................................................................................................................

   7.  Анализа финансијских токова........................................................................................

   8.  Анализа кредитние способности клијената..................................................................

   9.  Приказ процеса одобравања кредита............................................................................

ЗАКЉУЧАК:

     

Лиература...........................................................................................................................

background image

Обезбеђени ресурси могу бити финансијски (уговор о зајму), или у виду добара или 
услуга (кориснички кредит). Кредит обихвата било који облик одложеног плаћања.

Кредит даје кредитор, који се такође назива и  зајмодавац, а прихвата дужник, који се 
такође назива зајмопримац.

Банкарски кредит:

Када банка да кредит, она ефективно дугује новац себи, Ако банка дозволи превише 
кредита (оним зајмопримцима који нису у могућности да тај кредит врате), банка ће 
постати не солвентна, имаће веће обавезе од потраживања. Материјално је безначајна 
чињеница да банка ни у једном тренутку није имал новац за позајмицу - лиценца банке 
дозвољава банци да изда кредит – или оно што је битно је да су укупна потраживања 
банке буду већа од њених обавеза и да она држи довољно ликвидне активе – као што је 
готовински новац – да испуни своје обавезе према дужницима. Уколико то не уради она је 
иложена ризику стечаја.

Постоје два главна облика приватног кредита које банке одобравају; 

необезбеђени кредит 

(без гаранција) као што су потрошачке 

кредитне картице

 и мале необезбеђене картице и 

обезбеђени кредитим (са гаранцијом) за које се типично гарантује самим предметом 
куповине новцем од кредита (кућа, аутомобил, чамац и тд.). Да би смањиле изложеност 
ризику да не добију свој новац назад (неисплаћивање кредита), банке обично одобравају 
велике кредите онима које сматрају крдитно способним, али захтевају такође гарантно 
обезбеђење; нешто што је исте вредности као позајмица, а што ће бити пренето на банку 
уколико зајмопрималац не испуни услове враћање кредита. У том тренутку, банка користи 
продају онога што је дато као гарантно обезбеђење да би смањила своје обавезе. Примери 
обезбеђеног кредита укључују хипотекарне кредите који се користе за куповину кућа, 
аутомобила и тд. и ПЦП (кредит са индивидуалним пано  отплате) кредитне аранжмане за 
куповину аутомобила.

2.

ВРСТЕ КРЕДИТА

 

 

Постоје више врста кредита укључујући, али се не ограничавајћи на крдтите банка, 
комерцијалне кредите, потрошачке кредтите, инвестиционе кредите, међународне 
кредите, државне кредите и кредтите за некретнине.

Кредитит могу бити ненаменски или готовински, тзв „кеш“ кредити и наменски као што 
су: потрошачки, стамбени или за обртна средства. Кредитним пословима, односно 
кредитирањем правних и физичких лица могу се бавити банке само које су добиле дозволу 
за рад Народне банке Србије, осим правних лица који су законом овлашћена за то.

Трговински кредити:

У комерцијлној трговини, термин 

„трговински кредит“ 

означава одобрење накнадног 

плаћања купљене  робе. Кредит се понекад не одобрава купцу који је финансијски 
нестабилан или је у финансијским потешкоћама. Компаније често нуде трговинске 
кредите својим клијентима као део услова уговора о куповини. Организације које нуде 
кредит својим клијентима обично запошљавају менаџера за кредите.

Порошачи кредит:

Потрошачки кредит се може дефинисати као „новац, роба или  услуга која се обезбеђује 
појединцу у друштву плаћања које се одмах врши“. Уобичајни облици потрошачког 
кредита укључују 

кредитне картице, 

картице продајних ланаца, финансирање куповине 

моторних возила, позајмице са индивидуалним планом отплате, потрошачке линије 
кредита, малопродајне позајмице и хипотекарне кедите. Ово је широка дефиниција 
потрошачког кредита и одговара дефиницију Банке Енглеске „ позајмљивање 
појединцима“. Имајући у виду величину и природу хипотекарног тржишта, многи 
класификују хипотекарне позајмице као посебну категорију индивидуалних позајмица, а 
хипотекарни кредити везани за некретнине су искључени за неке од дефиниција 
потрошачких кредита као што је она коју су прихаватиле савезне ресерве САД.

Трошак кредита је додатни износ, који се наплаћује као додатак  на позајмљени износ, а 
који зајмопрималац мора да плати. Ону кључује 

камату

, трошкове обарада крдита и друге 

трошкове. Неки трошкови су обавезни, њих је дефинисао зајмодавац као састави део 
кредитног аранжмана. Други трошкови, као што су за осигурање кредита, могу бити 
опциони; зајмопрималац одлучије дали жели да се они укључе у уговор.

Камате и други трошкови су представљени на различите начине, али у многим 
законодавствима се од зајмодавца захтева да достави цену за све обавезне трошкове у 
форни 

годишње стопе у процентима. 

Циљ обачуна годишње стопе је да се промовише „истина приликом давање зајмова“, да би 
се потенцијалним зајмопримаоцима створила јасна слика правих трошкова узимање 
позајмице и да би се омогућло упоређивање између конкурентних производа. Годишња 
стопа се изводи из обрасца плаћања аванса и отпалтге током трајања уговора. Опциони 
трошкови обично нису укључени у обрачун годишње стопе 

АПР

.

3. ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВ ЗА КРЕДИТ

 

 

Кредити за правна лица:

1. Образац захтева за кредит 

Želiš da pročitaš svih 16 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti