ОСТРВО КРФ:
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ИСТОРИЈА
Крф припада групи острва у Јонском мору, заједно са острвима Диапонтија (три
мала острва на његовом северозападу) најсеверније је острво у овој групи и налази се на
самом улазу у Јадранско море, преко пута обала Епира, области која се налази у западној
Гркој. Међу Јонским острвима највеће је Кефалонија, Крф је други по величини у овој
групи, а седмо по величини у целој Грчкој. Од осталих острва из ове групе поменула бих
још неколико мањих острва, међу којима Паксос, Антипаксос и српским туристима данас
све познатије острво Закинтос, најјужније острво међу јонским острвима, које се налази
наспрам северозападних обала Пелопонеза. Острво Крф има издужени облик, површину од
592 квадратна километра, најшире је у северном делу, а најуже у јужном. У централном
делу острва, на његовој источној обали, налази се главни град Крф, за кога су Грци
задржали страро име острва – Керкира. У северном делу острва преовладава планински
рељеф, док је јужни део већином равничарски; највиша планина је Пантократор, са
надморском висином од 914 метара, остала два ланца планина имају највише врхове од
579 и 506 метара. Острво је дуго 60 километара, његова највећа ширина (на северу) износи
30, а најмања на југу – 4 километра. Обала Крфа је веома разуђена, богата зеленилом,
жбуњем, маслинама (острво има око 4 милиона стабала маслина) и боровима и има укупну
дужину 217 километара. Источна обала је питомија, запљускују је углавном мирне воде,
док је западна обала више стеновита, окренута отвореном Јонском мору и Отрантском
пролазу у Јадранско море. Источна обала удаљена је само неколико наутичких миља од
Епира и јужне Албаније, од које Крф дели само уски пролаз Агиос Стефанос широк 2,5
наутичке миље. На источној обали се налазе два велика отворена залива, Крфски северно
од града Крфа са острвима Видо и Лазарето и залив Лефкимис, јужно од града Крфа.
Клима на острву је средоземна, са благим зимама, пријатним летима и доста падавина.
Кише падају скоро током читаве године, осим у периоду три летња месеца.
По легенди, своје име Крф дугује лепој нимфи Керкири у коју се заљубио бог
мора Посејдон, довео је на острво и из њихове љубавне везе родио се Феакас, праотац
Феачана, првих становника острва. Феачани су били познати по својој гостољубивости и
поморским вештинама. У знатно каснијем периоду, у византијској епохи, острво се
називало „Корифо“ или „Корифи“ по брдима „близанцима“ утврђеног Акропоља која су се
налазила на месту данашње Старе тврђаве у граду Крфу. Из овог имена, односно његове
касније варијанте „Корфи“, настао је и латински назив
Корфу
, под којим је острво и данас
познато странцима.
Један од гостију митске земље Феачана, према Хомеровој „Одисеји“ био је и
Одисеј, у време када се враћао из Тројанског рата и током десетогодишњег лутања ка
родној Итаки. Након што је успео да побегне са острва Калипсо, Одисеј доживљва
бродолом и море га избацује на обале Крфа. Ту га исцрпљеног и уснулог затиче Наусикаја,
кћи феачанског краља Алкиноја, одводи га у очеву палату, где је краљ бродоломнику
пружио гостопримство, богато га даривао и поклонио му лађу да га превезе до његове
родне Итаке.
Антички период у историји Крфа отпочиње од 775. до 750. године пре наше ере
када Грци оснивају своје прве насеобине на овом острву, где су претходно живела илирска
племена. Острво су 734. године пре наше ере населили Коринћани, а изузетан
геостратегијски положај и раскошна природа учинили су да острво постане предмет
спорова између градова-држава старе Грчке. Та судбина пратила је иначе Крф током целе
његове античке историје; готово да није било веће поморске силе која није показала
претензије према овом „зеленом острву“. Занимљив је, например, податак да је у време
Грчко-персијских ратова (у 5. веку пре наше ере) после Атине Крф имао најзначајнију
флоту у старој Грчкој, а у време Пелопонеских ратова између Атине и Пелопонеза (у 4.
веку пре наше ере) Крф је био значајна поморска сила коју су обе зараћене стране желеле
да имају уз себе. Крфљани су зајено са државама-градовима јужне Грчке учествовали 338.
године пре наше ере у бици код Херонеје против македонске војске коју је предводио
Филип Македонски. У наредним година Грчка је брила принуђена да призна хегемонију
нове државе која је у то време нагло јачала на северу и владавину њених краљева Филипа
и Александра Македонског.
Од 229. године пре наше ере Римљани су постали нови господари острва, да би
након поделе Римског царства 395. године наше ере Крф припао његовом источном делу,
који је у историји познат као Византијско царство. Од тада, па све до средине 19. века,
када је (1864. године) дошло до уједињења Јонских острва са Грчком, Крф је, захваљујући
свом изузетном геостратегијском положају представљао мету бројних освајача,
захваљујући чему је променио многе господаре: После пропасти Византијског царства
1204. године у Четвртом крсташком рату, Крф је уступљен Млечанима, да би 1215. године
2
