Kriminalistička taktika hapšenja i pretresanja opasnih kriminalaca

Bosna i Hercegovina

BRČKO DISTRIKT

BOSNE i HERCEGOVINE

Internacionalni univerzitet

Brčko

Босна и Херцегoвина

БРЧКО ДИСТРИКТ

БОСНЕ и ХЕРЦЕГОВИНЕ

Интернационални универзитет

Брчко

PRAVNI FAKULTET 

Kriminalistička taktika hapšenja i pretresanja 

opasnih kriminalaca

DIPLOMSKI RAD

Mentor:

Student:

Brčko, 2015. godine

2

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................3

1.

Pojam kriminalističke taktike............................................................................................. 6

2.1 Istorijat lišenja slobode...................................................................................................14

2.2 Pojam lišenja slobode.....................................................................................................16

2.3 Zakonski osnov lišenja slobode......................................................................................17

2.4 Priprema i taktička pravila lišenja slobode....................................................................19

2.4.1 Lišavanje slobode nepoznatog lica..........................................................................19

2.4.2 Lišavanje slobode od strane službenih lica organa unutrašnjih poslova..................20

2.5 LIŠENJE SLOBODE I PRETRESANJE OPASNIH KRIMINALACA.......................20

2.5.1 Lišavanje slobode opasnog kriminalca u stanu........................................................20

2.5.2 Lišenje slobode opasnih kriminalaca na otvorenom prostoru..................................21

2.5.3 Lišavanje slobode opasnih kriminalaca u prevoznom sredstvu...............................23

2.6 Pretresanje stana i ostalih prostorija...............................................................................24

2.6.1 Zakonska pravila pretresanja stana i  ostalih prostorija...........................................24

2.6.2 Svedoci pretresanja opasnih kriminalaca.................................................................27

2.6.3 Procesni i operativni značaj  pretresanja stana opasnih kriminalaca.......................29

2.6.4 Pripremne radnje i taktika pretresanja stana opasnih kriminalaca...........................32

2.6.5 Posebni slučajevi pretresanja stana i ostalih prostorija............................................39

2.6.6 Pretresanje slobodnog prostora opasnih kriminalaca...............................................41

2.6.7 Pretresanje prevoznih sredstava opasnih kriminalaca..............................................43

ZAKLJUČAK........................................................................................................................... 46

LITERATURA......................................................................................................................... 47

4

Hapšenje može da naredi istražni sudija kada određuje mjeru pritvor.

OSL policije samoinicijativno hapse samo kada se za neko lice osnovano  sumnja da je 

počinio   krivično   djelo   za   koje   se   goni   po   službenoj   dužnosti   ili   u   koliko   postoje   neke 

činjenice  prema kojima se određuje mjera pritvor od strane suda.

Osnovana sumnja da je počinjeno krivično djelo i da je nužno nečije hapšenje treba da 

postoji u momentu hapšenja.U koliko kasnije se skupljaju indicijalne i druge činjenice da bi 

se potvrdila takva osnovanost ulazi se u vode proizvoljnosti i u ozbiljno kršenje ljudskih prava 

i slobode.

Lice   zatečeno   pri   vršenju   krivičnog   dela   može   da   bude   uhapšeno   od   bilo   kog 

građanina tako da mora odmah da ga preda istražnoj sudiji ili policiji.

Uhapšeno lice može da se čuva pod nadzorom u zatvorenoj prostoriji u Ministarstva 

unutrašnjih  poslova  (MUP)  najduže do  24  časa ili se pušta  na slobodu  ili se privodi  do 

nadležnog istražnog sudije.

Da policija može da zadrži uhapšeno lice najduže do 24 časa predviđeno je u zakonu 

unutrašnjih poslova u slučaju kada lice koje je narušavalo ili ugrožavalo javni red i mir,kao i 

sa pravilnikom MUP-a prema koje OSL policije može da određeno lice liši slobode i to:

1)Zatečeno prilikom izvršavanja krivičnog djela za koje se goni po službenoj dužnosti

2)Za koje postoje   osnove sumnje da je počinio krivično djelo za koje se goni po 

službenoj dužnosti

3)Za koje je raspisana potraga od suda,kazneno-popravni dom ili MUP.

Bilo koji oblik lišenja slobode,odnosno ograničenje ili oduzimanje slobode kretanja na 

određeno lice u praksi sprovodi ga uniformisano ili civilno ovlašćena službena lica policije.

Pretres   je   istražna   radnja   koja   se   preduzima   u   cilju   pronalaženja   skrivenog   izvršioca 

krivičnog djela (KD), tragova krivičnog djela ili predmeta važnih za postupak. Tražene stvari 

nazivamo   objektima   pretresa.Pretresanje   lica   je   pravno   regulisano   pretraživanje   odjeće   , 

obuće, tijela  i ličnog prtljaga određenog lica koje se preduzima kada je vjerovatno da će se 

pronaći tragovi KD i predmeti važni za krivični postupak. 

5

Pretresanje lica se vrši na osnovu pismeno obrazložene naredbe suda i u prisustvu dva 

punoljetna građanina kao svjedoka. 

Pretres se može sprovesti i bez prisustva svjedoka ako nije moguće da se obezbijedi 

njihovo prisustvo, a postoji opasnost od odlaganja. PS mogu bez naredbe o pretresanju i bez 

prisustva svjedoka obaviti pretresanje lica prilikom:



izvršenja rešenja o privođenju,



prilikom lišenja slobode,



ako postoji sumnja da lice posjeduje oružje i oruđe za napad,



ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba oduzeti (čl. 

81. st. 5. ZKP),

U koliko se pretresanje vrši bez naredbe, PS (OSL) dužni su da o tome odmah podnesu 

izveštaj IS, a u koliko se postupak ne vodi nadležnom državnom tužiocu. Položaj lica koje se 

pretresa i pozicija OSL za vrijeme pretresanja treba da omogući brzo, efikasno i bezbjedno 

pretresanje. Kod klasičnog pretresanja licu se naređuje da se okrene zidu, stane na vrhove 

prstiju nogu i podigne ruke i vrhovima prstiju ruku osloni se na zid. Pretresanje se vrši redom 

od gore prema dole. Za pretresanje tijela angažuju se stručni zdravstveni radnici. Pretresanje 

ženskog lica vrši žensko lice, a za svjedoke se uzimaju ženska lica. 

7

životnih   formi   učinitelja   krivičnih   djela   (kriminalna   kriminografija)   i   način   ostvarenja 

konkretnih krivičnih djela (tehnika zločina). 

Negativna definicija kriminalističke taktike definira kriminalističku taktiku kao učenje 

o takvim temeljnim pravilima i radnim metodama kriminalističke nauke koje nisu tehničke 

prirode,   a   iznalaze   se   i   proučavaju   u   cilju   otkrivanja   i   razjašnjavanja   učinjenih,   kao   i 

sprječavanja budućih krivičnih djela. Izraz taktika dolazi od grčkog «taktike techne» što znači 

vještina   postupanja.   Najkraća   definicija   kriminalističke   taktike   bila   bi   da   je   ona   grana 

kriminalističke   nauke   koja   se   bavi   izučavanjem   i   primjenom   pravilnog   i   svrsishodnog 

postupanja u otkrivanju, istraživanju i suzbijanju krivičnih djela. U okviru kriminalističke 

taktike izučava se praksa otkrivanja, istraživanja, dokazivanja i spriječavanja kriminaliteta u 

cilju usavršavanja postojećih načina, metoda i pravila postupanja i pronalaženja novih, sve u 

cilju otkrivanja, razjašnjavanja i spriječavanja krivičnih djela, koja nisu tehničke prirode.

3

Kriminalistička   taktika   pruža   kriminalističkoj   praksi   najoptimalnije   modele 

kriminalističkog   postupanja   opće   prirode,   one   koji   važe   za   sva   krivična   djela.   Ona   vrši 

organsko   povezivanje   taktičkih   i   tehničkih   načina   rada,   kako   se   popularno   kaže,   taktika 

udahnjuje život tehnici. U okvirima kriminalističke nauke ne može se poduzeti bilo koja 

taktička, tehnička ili metodička radnja i mjera, bez primjene načela i pravila kriminalističke 

taktike.   Iz  do   sada  navedenog   može   se   zaključiti   da  je  kriminalistička  taktika  ispravan   i 

svrsishodan   postupak   kriminalista   u   istraživanju   i   dokazivanju   krivičnih   djela   i   postupku 

traganja za učiniteljima tih djela. Riječ je o misaonom i iskustvenom procesu pomoću kojega 

se usmjerava djelatnost kriminalista prema određenom cilju uz primjenu najsvrsishodnijih 

metoda. U konkretnom slučaju pojave i istraživanja krivičnih djela pravila kriminalističke 

taktike   omogućavaju   da   se   odredi   koja   kriminalističko-taktička   radnja   i   mjera   treba   biti 

primijenjena u konkretnom slučaju, kao i tehnička sredstva i metode, na koji način, kojim 

redoslijedom i kada, da bi se polučili optimalni rezultati. Tu spada određivanje vrste, sadržaja 

i redoslijeda pitanja na koja treba dobiti odgovore iz raznih izvora dokaznih informacija, 

osobito   personalnih.   Pravila   kriminalističke   taktike   koja   se   temelje   na   kriminalističkom 

iskustvu   i   spoznajama   različitih   nauke   ne   mogu   se   «apriori»   poznavati.   Pojavni   oblici 

krivičnih djela kao elementi interesa kriminalističke taktike odnose se na vrstu i tip krivičnog 

djela, te način njegovog učinjenja u najširem smislu te riječi. U pitanju su taktičko-psihološke 

zakonomjernosti   koje   spadaju   u   ovu   granu   kriminalističke   nauke.   Važan   objekt   interesa 

kriminalističke taktike je navedena kriminalna ili delinkventska taktika i tehnika. 

3

 Basarić M., Vejzagić N., 1998, Kriminalistika II, Fakultet kriminalističkih nauka, Sarajevo