KRIMINALISTIKA TAKTIKA – skripta II
1. OPERATIVNI ZNAČAJ PRIKUPLJANJA OBAVEŠTENJA?
Prikupljanje obaveštenja najčešće počinje od početnih indicija koje se odnose na
delo i učinioca ili neke druge okolnosti vezane za njih. Organi unutrašnjih poslova
ovde imaju dvostruku ulogu, prvo da otkriju i rasvetle krivično delo i učinioca, a drugo
da pronađu i obave razgovor sa licima koja će se kasnije pojaviti u krivičnom
postupku kao svedoci ili okrivljeni. Rezultati infromativnog razgovora mogu biti
zabeleženi u formi službene beleške, izveštaja o informativnojm razgovoru i
potpisane izjave lica koje je izjavu dalo. Potpisana izjava daje više mogućnosti
službenim licima, sudiji ili tužiocu oko rasvetljavanje krivičnog dela i ižvršioca, u
odnosu na obaveštenaj koja su data usmeno i u poverenju.
2. PROCESNI ZNAČAJ PRIKUPLJANJA OBAVEŠTENJA?
Prikupljanje obaveštenja ima za cilj utvrđivanje materijalne i procesne
presumptivnosti svedoka i okrivljenog. Cilj je da se takvi iskazi obezbede kao dokaz
za kasnije vršenje istražnih radnji, saslušanje svedoka i ispitivanje okrivljenog. Izjava
građana može biti od presudnog značaja za rasvetljavanje krivičnog dela i
dokazivanje nečije krivice. Neki iskazi koji su dati organu unutrašnjih poslova mogu
biti uzeti kao dokaz u slučaju da se radi o krivičnom delu za koje je propisana kazna
od 20 godina ili teža kazna i ako se na drugi način slučaj ne može rasvetliti. Takođe,
javni tužilac može sam tražiti obaveštenja od građana u vezi sa njihovim prijavama,
predpostavkama i izjavama.
3. PRIPREMA I OBAVLJANJE INFORMATIVNOG RAZGOVORA?
Svaki službeni razgovor sa licem mora biti predhodno dobro pripremljen, a to znači
poznavanje taktike i tehnike obavljanja razgovora sa licem, odnso njegovog
saslušanja ili ispitivanja. Pored toga, treba poznavati metod opšte kriminalne
psihologije i posedovati određeno iskustvo u vođenju informativnog razgovora. Zatim
je potrebno detaljno upoznavanje ličnosti sa kojom se obavlja razgovor, njenih
osobima, navika, provesije, sklonosti itd.Planski i sistematski se pripremaju radnje
obavljanja razgovora, izučavanje svih činjenica u vezi sa krivičnom stvari povodom
koga se vodi razgovor, upoznavanjem osobina i karakteristika lica sa kojim će se
razgovor obaviti, pripremanje osnovnih pitanja i taktike njihovog postavljanja,
određivanje mesta i vremena obavljanja razgovora, način beleženja podataka o
razgovoru. Informativni razgovor treba da ima tri faze, uvodnu fazu, fazu slobodnog
izlaganja i fazu replike.
4. OBMANA KAO SREDSTVO IZNUĐIVANJA ISKAZA?
Obmana nije dozvoljena kao sredstvo prilikom vođenja informativnog razgovora, pod
obmanom se podrazumeva namerno odaslata lažna informacija drugom licu i ima za
cilj da se ispitanik dovede u zabludu. Ona može biti uspešna ili neuspešna u
zavisnosti od toga da li je kod ispitanika proizvela zabludu ili ne. U kriminalistici
postoji razlika izmiđu lukavstva i obmane, pri čemu je lukavstvo dozvoljeno sredstvo
prilikom obavljanja razgovora.
5. INFORMATIVNI RAZGOVOR SA OŠTEĆENIM I ŽRTVOM KRIVIČNOG
DELA?
Oštečeni su lica koja su posebno zainteresovana za ishod rasvetljavanja krivičnog
dela, zato što su onu oštećeni tim delom i najčešće ga i prijavljuju. Oštećeni je lice
kome je ugorženo ili povređeno neko materijalno dobro, dok je žrtva lice prema
kome je neposredno izvršena radnja krivičnog dela. Žrtva uvek ima značajan izvor
podataka o delu i izvršiocu, ti podaci mogu biti od velikog značaja za organe
otkrivanja, ali mogu i paralisati njihov rad. Iskazi žrtve su značajni kod krivičnih dela
1
gde je žrtva neposredni svedok (telesne povrede, razbojništva, razbojničke krađe
pokušaji ubistva, silovanja itd). Kod pojedinih krivičnih dela žrtva nije uvek spremana
da prijavi delo i učinioca iz mnogo razloga kao što su srodstvo, neprijatnosti koje
mogu nastupiti kao u slučaju silovnja gde nakon prijavljivanja može slediti razvod
braka, smanjana mogućnost udaje, osuda sredine, razlog ne prijavljivnja može biti i
materijalna zavisnost od izvršioca, sažaljenje, pa čak i osveta prijavljenog lica. Zato
prilikom obavljanja razgovora treba utvrditi u kakvom se ličnom odnsu nalaze žrtva i
izvršilac. U slučaju da nastupe činjenice koji predpostavljaju da oštećeni ili žrtva da
je lažni iskaz, službeno lice ga treba upozoriti u najboljem trenutku da takvim
iskazom direktno podleže krivičnom gonjenju.
6. SPECIFIČNOSTI OBAVLJANJA INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA
ŽENAMA?
Žene su različite u poređenju sa muškarcima zbog svojih psihofizičkih stanja u koja
povremeno zapadaju, drugačije shvataju i reaguju na pojave i događaje, pa ih samim
tim različito i reprodukuju. Sva ova stanja imaju veliki uticaj na njihov iskaz, pa zato
treba imati posebnu taktiku prilikom obavljanja ragovora sa njima. One su dosta
emotivnije u odnosu na muškarce, osetljivije, zapažanja su motivisana osećanjima.
Sve te osobine se komplikuju u stanju menstruacije, trudnoće, porođaja, dojenja,
klimakterijuma, s obzirnom na takva stanja, takvi su im i iskazi. Zbog toga treba
poznavati specifičnosti ženske psihe, imati razumevanja za njih i poštovati njihovu
ličnost, mada i pored toga njih je teško i gotovo nemoguće razumeti, pa iz tog
razloga bi bilo najbolje prepustiti obavljanje razgovora sa ženama ovlašćenim
službenim licima ženskog pola.Žene u kontaktu sa službenim licima mogu biti veoma
drske i bezobzirne, često su sklone da i toku obavljanja razgovora glume razne
histerične napade, plač, nesvestice i time žele da obmanu službeno lice da im priđe,
a onda ga histerično napadnu za pokušaj siloanja. Da bi se izbegle obakve
komplikacije najbolje je da se razgovori sa ženama vode u prisustvu trećeg lica.
Pored toga, često su sklone da provociraju službena lica, pre svega muškog pola
svojim fizičkim izgledom i provokativnim oblačenjem, flertom s ciljem da se službeno
lice obmane i dekoncentriše u svom radu, da se na taj način prećuti o nekim
činjenicama i okolnostima ili da one saznaju neke činjenice od službenog lica za koje
nisu znale. S obzirom na sve ovo, službeno lice treba biti vrlo oprezno u radu sa
ženam, jer kao što kaže narodna izreka „ono što žena može iz mesta, đavo ne može
iz zaleta“.
7. PRIPREMA I OBAVLJANJE INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA DECOM I
MALOLETNICIMA?
osećaj sumnjičavosti i agresivnosti prema okolini. U kasnijim godinama se još više
smanjuju funkcije čulnih organa što negativno utiče na njihove mogućnosti i
orijentaciju na okolinu. Brzo se zamaraju, često trpe bolove, nervozna su i
nepristupačna, pa je u razgovoru sa njima potrebno dosta pažnje i strpljenja.
Informativni razgovor treba obavljati kod njih u stanu, dosta je teško komunicirati sa
licima koja nisu svesna svojih nedostataka, naročito kada je unapred narušeno
poštovanje njihove ličnosti. Stara lica bolje pamte događaje iz prošlosti nego iz
sadašnjosti jer su ranije njihova opažanja bila u mnogo boljem stanju, takođe su
sklona da izmišljaju kako bi prikrila svoje prekide u pamćenju. Pošto se brzo
zamaraju njihovo ispitivanje treba da traje što kraće ili sa prekidima. Zbog svih ovih
osobina treba izbeći vođenje rezgovora sa njima kad god je to moguće.
9. INFORMATIVNI RAZGOVOR SA OSUMNJIČENIM?
Osumnjičeni je lice za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo krivično delo, protiv
koga se još uvek ne vodi krivični postupak a najčešće nije ni podnesena krivična
prijava. Cilj ispitivanje je da se na osnovu prikupljenih indicija, obaveštenja i
sačinjenih verzija izvrši njihovo proveravanje, da se razjasne okolnosti koje treba da
potvrde ili ospore sumnji da je određeno lice izvršilac krivičnog dela. Vrši se
povodom provere alibija, utvrđivanja načina izvršenja ili motiva, kao i drugih razloga
vezane delo. Kao i u ostalim slučajevima informativnih razgovora i kod ovog treba
prvo sprovesti detaljne pripreme kao upoznavanje ličnosti sa kojom se obavlja
razgovor, njenih osobima, navika, provesije, sklonosti itd. Nakon ovog sledi
prikupljane podataka o osumnjičenom koje zavisi od konkretne situacije i na osnuvu
te situacije se određuje koji će se podaci prikupljati. Njih je moguće pribaviti na
različite načine, uvidom u razne evidencije i obavljanjem razgovora sa različitom
kategorijom lica koja su bila u ličnom kontaktu sa osumnjičenim ili stručnjacima koji
poznaju specifičnosti određene društvene grupe. Obično treba prikupiti lične
podatke, porodične, profesionalne, informacije kriminalnoj prošlosti, o sredini u kojoj
je osumnjičeni rastao, sticao vaspitanje i školsko obrazovanje, zatim utvrditi u kojoj
3
su meri na njega uticali drugi faktori poput političkih, religioznih, običajnih, kulturnih
itd.
Po završetku uvodne faze razgovora, osumnjičenom se daje mogućnost da izlaže
sve okolnosti dela koje su njemu poznate na čijem rasvetljavanju se radi, a tek
potom pristupa se postavljanju pitanja o pojedinostima. Pitanja i njihov redosled
treba unapred pripremiti, kao i redosled njihovog postavljanja. Službeno lice
uglavnom raspolaže činjenicama koje ukazuju na osumnjičenog kao izvršioca, pa
osumnjičeni iz tog razloga nastoji da sazna kakvim se dokazima protiv njega
raspolaže. Prilikom obavljanja razgovora treba non stop pratiti simptomatsku sliku
osumnjičenog jer ona može ukazati da nesto nije u redu sa osumnjičenim. Poželjno
je da ovakav vid informatinog razgovora ima i posmatrače koji ce posmatrati reakcije
osumnjičenog jer lice koje vodi razgovor ne može uvek i u svakom trenutku pratiti
sve pokrete i reakcije osumnjičenog. Rezultati ovog informativnog razgovora mogu
biti da osumnjičeni da priznanje za delo povodom koga se vodi ili da negira svoje
učešće u tom deli, ali i da daje lažni iskaz. Dobijeno priznanje je značajno samo ako
se uklapa u već utvrđene činjenice, a posebno ako doprinosi otkrivanju i
obezbeđenju novih dokaza. Spremnost osumnjičenog da prizna delo treba iskoristiti
za dobijanje podataka o brojnim pojedinostima i detaljima konkretnog slučaja, počev
od objašnjenja motiva, donošenja odluke i preduzimanja pripremnih radnji itd. Lažno
priznanje koje je dato u nameri da se neko drugo lice zaštiti, kao i druga lažna
priznanja ne obiluju detaljima, već se svode na prihvatanje predočenih
činjenica.Dokumentovanju informativnog razgovora se mora posvetiti posebna
pažnja. Iz praktičnih razloga se preporučuje tonsko dokumentovanje informativnog
razgovora, a potom njegovo pismeno uobličenje. To je taktički povoljnije jer pismeno
dokumentovanje pruža učiniocu koji daje neistinit iskaz mnogo više vremena za
razmišljanje kako da odgovori na pojedina pitanja i da izbegne kontradiktornosti sa
utvrđenim činjenicama.
10. POJAM, ZNAČAJ I VRSTE ALIBIJA?
Alibi je indicija ili činjenica koja ukazuje na nevinosti osumnjičenog ili okrivljenog pod
uslovom da se utvrdi da je u vreme izvršenja krivičnog dela lice na koga se alibi
odnosi bilo na nekom sasvim drugom mestu, a ne na mestu izvršenja krivičnog dela.
Značajan je za osporavanje činjenice da je okrivljeni, odnosno osumnjičeni bio na
mestu izvršenja krivičnog dela u vreme njegovog izvršenja. Alibi može biti pozitivan i
negativan, istinit i neistinit, potpun i delimičan. Pozitivan alibi utvrđuje da je
osumnjičeni ili okrivljeni u vreme izvršanja krivičnog dela bio na mestu izvršenja toga
dela, a negativni utvrđuje da osumnjičeni nije bio na mestu izvršenja toga dela u
vrema izvršenja, ali nije utvrđeno gde se tada nalazio. Alibi može biti istinit ili neistinit
u zavisnosti od toga da li se njegovim proveravanjem potvrđuju ili osporavaju
činjenice koje je osumnjičeni ili okrivljeni naveo u svojoj odbrani. Alibi može biti
potpun ako se odnosi na sva krivična dela ili delimičan ako se odnosi na pojedina
krivična dela.
11. PROVERA ALIBIJA – TAKTIKA I ZNAČAJ?
Proveravanje alibija treba obaviti detaljno i stručno. Osnovno sredstvo za proveru
alibija je sam iskaz okrivljenog ili osumnjičenog, pored ovog postoje i druga
dopusnska sredstva a to su iskazi drugih lica, odnosno svedoka, isprave, predmeti i
tragovi koji su nađeni na mestu izvršenja krivičnog dela i drugi načini i metrijalni
dokazi. U slučaju da ima više svedoka treba sprečiti njihovo međusobno
dogovaranje, razgovor treba obavljati sa svakim pojedinačno i usput se pridrzavati
načela operativnosti, brzine i iznenađanja. Treba postavljati pitanja koje lice
najmanje očekuje, koja izgledaju kao nevažna na koja lice nije moglo predvideti i u
skladu sa tim nije moglo pripremiti odgovor. Što se tiče značaja, proveru treba obaviti
po načelu hitnosti, značajno je tražiti obaveptenja od lica koju su neposredno pre, u
vreme i nakon izvršenja krivičnog dela bila na licu mesta, neposredno po saznanju o
4
krivičnom delu. Alibi koji nudi osumnjileni može biti mač sa dve oštrice. Lažni alibi ne
mora da znači krivicu osumnjičenog, on može nastati iz straha osumnjičenog da na
drugi način nece moći dokazati svoju nevinost. Od velike je važnosti da li je lice
mesta otvoren ili zatvoren prostor. Ako je otvoren treba utvrditi koji su prilazni putevi,
kojim je došla žrtva, kojim je došao i otišao izvršilac, da li ima nekih tragova itd. Kod
