1.Pojam kriminalistike
Kriminalistika je nauka koja pronalazi,usavršava i primenjuje određene naučne ili na praktičnom
iskustvu zasnovane metode i sredstva, koja su najpodesnija da se krivično delo otkrije i razjasni,
otkrije učinilac i obezbede dokazi, kao i da se spreči izvršenje planiranih krivičnih dela.
Kriminalistika je samostalna nauka. Kriminalistika se ne primenjuje samo u oblasti krivičnog
postupka,nego nalazi svoju primenu i u gradjanskom postupku.
2.Kriminalistička taktika
Bavi se oblicima krivičnih dela, načinom izvršenja, stručnim znanjem, veštinama, navikama,
običajima, shvatanjima, načinom života, psihologijom i tipologijom učinioca krivičnih dela.
Kriminalistička taktika izučava i usavršava sva ona pravila i razne metode koje služe otkrivanju I
razjašnjavanju izvršenih i sprečavanju budućih krivičnih dela. Ona proučava i razrađuje osnovna
pravila I metode koje su tipične za otkrivanje i istraživanje svih vrsta krivičnih dela bez razlike.
3. Kriminalistička tehnika
Proučava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka.
Pomoću ovih metoda i sredstava pronalaze se, obezbeđuju i tumače tragovi i predmeti krivičnih
dela (materijalni dokazi )da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivičnog dela
i identifikaciju učinioca ili drugih lica (žrtve).
4.Kriminalistička metodika
Proučava fenomenologiju svake vrste krivičnog dela ponaosob i posebnosti koje važe samo za
otkrivanje, razjašnjavanje, presudjivanje i sprečavanje određene vrste krivičnog dela ( paljevine
ili krađe, ubistva, falsifikata novca ili isprave..)
5. Kriminalistička stategija
6.Cilj i zadaci Interpola
Zadatak Interpola je da pomaže i razvija međunarodnu pomoć svih kriminalističkih službi u
okviru zakona onih zemalja koje su njegove članice. Dalji zadaci Interpola su da potpomaže i
izgrađuje i vrši pomoć svim onim institucijama, koje učestvuju u borbi i prevenciji protiv
kriminaliteta. Potrebno je reći da Interpol ne učestvuje i ne usaglašava policijske intervencije
kada je u pitanju politički delikt, protiv neke vere, rase ili vojni delikt. Interpol razmenjuje i
prikuplja podatke o zlocinima i po njihovim učiniocima, vrši identifikaciju sumnjivih osoba ili lica
za kojima je raspisano poternica, lišava slobode one učinioce za koje postoji odgovarajući nalog
suda neke države. Područje rada Interpola obuhvata sl.delikte: ilegalna trgovina drogom,
kradje,prevare, provable,ubistva,prostitucije,falsifikovanje umetničkih slika, trgovina belim
robljem. ..Interpol posvećuje posebnu pažnju izučavanju obima primene nauke I tehnologije u
borbi protiv kriminaliteta. Interpol raspolaže dobrom radio mrežom u koju su uključene brojen
države, međukojima I Jugoslavija. Bez ove mreže akcije Interpola ne bi bile ni približno tako
uspešne.Preko ove radio mreže Interpol svake godine izmeni preko 400.000 depeša, poruka I
razgovora.
7.Osnovne funkcije Europola
Evropska policijska služva (EUROPOL) je započela sa radom 01.07.1999.godine. Osnovne
funkcije Europol-a u odnosu na kriminalitet su analitička I informativna. Analitička funkcija
odnosi se na proučavanje uslova I drugih bitnih elemenata koji se odnose na fenomenologiju I
etiologiju kriminaliteta. Informativna funkcija se ostvaruje kroz stvaranje jednog centralnog
punkta u koji se slivaju sve relevantne informacije. EUROPOL nije jedinstvena policijska služba
sa izvršnim podacima, već on samo podržava nacionalne policijske službe u suprostavljanju
teškom kriminalitetu : ilegalna trgovina drogom, trgovina ljudima, pranje novca, organizovani
kriminalitet, terorizam,falsifikovanje novca…Sa ukidanjem čvrstih granica između država članica
EU, omogućeno je da policija jedne države pod određenim uslovima može da deluje I na
teritoriji druge države, u okviru EU.Sedište evropskog policijskog ureda (Europol) je u Hagu u
Holandiji, a njegov osnovni zadatak je da omogući sprečavanje najtežih formi organizovanog
međunarodnog kriminaliteta. Zadaci EUROPOLA se odnose na: ubrzanje razmene informacija
izmedju nacionalnih evrpskih policija, razvijanje I delovanje na području edukativnog
usavršavanja: edukacija policijskih službenika, organizaciono I materijalno opremanje,
razvijanjem metoda, sprečavanje krivičnih dela.
8.Vrste poternica
9.Navesti I objasniti kriminalistička načela
1) Načelo zakonitosti- Ovo načelo znači da se organi kojima je društvo odredilo zadatke u
suzbijanju kriminaliteta moraju strogo i dosledno pridržavati slova I duha pozitivnih zakonskih
propisa.
2) Načelo operativnosti i brzine- Ovo načelo ispoljava se u brzom I odlučnom ali smisljenom
postupanju. Sprost se uvek negativno odražava na rezultate rasvetljavanja krivičnih dela. Veliki
broj kriminalaca, pogotovu profesionalni I specijalizovani, deluju brzo I odlučno kako za vreme,
tako I nakon izvršenja krivičnog dela . Nastoje da se što pre udalje sa mesta izvršenja dela, da
što pre rasture plen I unište tragove krivičnog dela, da obezbede sigurnije skrovište, da
sedogovore sa prijateljima I obezbede lažan alibi. Sa protekom vremena I pod uticajem drugih
činilaca dolazi do promena u prvobitnom izgledu lica mesta. Kiša, sneg, vetar, ljudska
radoznalost I slični uticaji čine svoje. Delimično se ili potpuno uništavaju tragovi krivičnog dela I
proizvode novi. Svedoci napuštaju lice mesta tako da se kasnije daleko teže pronalaze I
identifikuju. Operativnost u radu nikako ne znači kabinetsko, kancelarijsko, administrativno
delovanje, već naprotiv živu, dinamičnu aktivnost na svim mestima gde se mogu otkriti I
prikupiti dokazi, činjenice I obaveštenja značajna za sprečavanje I utvrđivanje krivičnog dela,
otkrivanje I hvatanje izvršilaca krivičnih dela. Raspisana potraga za opasnim krivcem označava
početak brze, često munjevite akcije.
preduzetih radnji, mera akcija, zahvata na području sprečavanja I otkrivanja krivičnih dela.
Racija-blokada se vrši javno. Ukoliko se pripreme za njeno sprovođenje ne izvedu diskretno,
uvelk će postojati opasnost da nepozvani saznaju kada će se, gde, odnosno koji objekat
blokirati. Nije nikakva tajna da se organi unutrašnjih poslova koriste racijama-blokadama, jer
sun a to ovlašćeni, ali se iz taktičkih razloga drži u tajnosti kada će se I gde sprovesti planirana
blokada I postaviti zaseda.
11. Delatnosti policije
Delatnost organa unutrašnjih poslova se ovija u procesu blagovremenog saznanja o činenicama
koje ukazuju ili dokazuju da je izvršeno krivično delo, odnosno na osnovu kojih se može utvrditi
počinilac krivičnog dela. Organi untrašnjih poslova razvijaju organizovanu delatnost i primenjuju
adekvatne metode. Za organe unutrašnjih poslova karakteritična je tzv. Operativna delatnost
koja podrazumeva sprovođenje i korišćenje operativno taktičkih mera (blokada, zaseda,
praćenje...). Policajci u okviru vršenja pozorničke službe, svoju pažnju zadržavaju na prostorima
ge se često vrše krivična dela, otkriće sumnjiva kretanja u trgovinskim radnjama, videće
saobraćajni udes... Koliko god da se neka krivična dela mogu zapaziti i videti, neka kr. Dela to ne
mogu i zato se oni orjentišu na veliku pomoć građana. Izdrađivanem odnossa sa građanima,
time se omogućava šira, brža, opširnia saznanja u vezi sa kr. Delom i njegovim učiniocima.
12. Prijave kao izvor saznanja
Krivične prijave su jedan od čestih saznanja za krivična dela, naručito iz saobraćajne delikvencije
I klasičnog kriminaliteta. Krivičnom prijavom smatra se svako obaveštenje dato u pismenoj
formi ili usmenom izjavom, sa ciljem da se ukaže na postojanje kr. Dela za koje se goni po
službenoj dužnosti ili da se pokrene krivično gonjenje. Prijave podnose oštećeni (fizička i pr.
Lica), državni organi, svedoci...1) Prijava oštećenog- Lice koje je oštećeno kr. Delom samo po
pravilu podnosi prijavu. Za neka kr. Dela kao što su to imovinski delikti, krvni i seksulani delikti,
prijave oštećenih predstavljaju najčešći način saznanja za to krivično delo. Oštećeni prijavu
može podneti pisemno ili usmeno javnom tužiocu ili organu unutrašnjih poslova. Najčešće se
usmeno prijavljuju krivična dela kako bi se dobilo na vremenu. 2) Prijava preduzeća ili drugih pr.
Lica- Prema ZKP-u ove organizacije su dužne da prijave krivično elo, bez obzira ko je krivičnim
delom oštećen. Svako službeno lice dužno je da prijavi svako takvo delo za koje sazna i da
obezbedi sve tragove, prdmete i dokaze o tom kr. delu. 3) Prijave inspekcijskih službi- Tržišna,
finansijska, devizna i dr. Inspekcije su stručne službe koje u oblasti privrednog poslovanja vrše
kontrolu I otkrivaju prekršaje, privredne prestupe i kr. dela. 4) Prijave zdravstvenih radnih
organizacija- Klinike, bolnice, ambulante, službe hitne pomoći u prilicu su da saznaju za pojedine
vrste krivičnih dela. Uglavnom su to krivična dela protiv života i tela kao što su teške telesne
povrede, pobačaji i sl. One mogu obavestiti o kr. delu usmeno, pismeno ili telefonom. 5) Prijave
građana- Građani mogu biti očevici krivičnog dela koje je izvršeno na štetu drugog lica ili mogu
doći do saznanja u vezi sa kr. delom. Oni mogu prijavu vrštiti putem telefona, pošte ili
neposrednim ličnim kontaktom sa policajcem.
13. Anonimne i pseudonimne dostave
One su pismena obaveštenja čiji je podnosilac nepoznat. Anonimna dostava je nepotpisana, a
pseudonimna je potpisna izmišljenim imenom. Dostave možemo podeliti u tri grupe:
1)dobronamerne 2)zlonamerne i 3) obmanjujuće 1) Dobronamerne podnose dobronamrrni
građani u želji da obaveste organe kr. gonjenja o pripremama za izvršenje kr. dela , o izvršenom
kr. delu pod uslovom da ostanu anonimni. Razlozi za anonimnost mogu biti različiti: strah od
osvete, rodbniski, prijateljski odnosi sa licem koje se prijavljuje... 2) Zlonamerne podnose
zlonamerni građani. Odnose se na individualno određena lica. Podnose se iz mržnje, ljubomore
ili osvete.
3) Obmanjujuće podnose izvršioci krivičnih dela i saučesnici u želji da unesu dezinformaciju i
pogrešno usmere rad na rasvetljavanju krivičnog dela koje su izvršili. Sa svim anonimnim i
pseudon. Dostavama mora se oprezno postupati. Ne mogu se smatrati verodstojnom dok se ne
provri samam sadržina. Po pravilu, interveniše se samo kako bi se sprečilo izvršenje nekog kr.
dela. Indetifikovanje dostavljača može biti korisno kada su u pitanju dobronamerne prijave, jer
njen podnosilac može pružiti dodatne podatke. Ukoliko je prijava zlonamerna, dostavljač se
može krivično goniti. U cilju indetifikovanja anonimnog dostavljača , mogu si primenjivati
dređene metode.
14. Samoprijave
Dešava se da pojedina lica samoprijavljuju kao izvršioci krivičnih dela i to najčešće rade usmeno.
One mogu biti istinite i lažne. Istinite podnose izvršioci krivičnih dela, obično oni koji su izvršili
krivično delo u afektivnom stanju, iz nehata ili koji ne mogu odoleti psihičkom destvu krivičnog
dela. Okoreli kriminalac se samoprijavljue za jedno krivično delo da bi na taj način otklonio
sumnju za ostala krivična dela koja je izvršio. Neistinito se prijavljuju lica koja nisu izvršila
krivično delo, već neko drugo lice. Motivi lažnog samoprijavljivanja su različiti i postoje 2
osnovne grupe: Motivi duševno zdravih lica mogu biti: ljubav prema bratu, sestri, roditeljima
zobg čega neko prima krivicu na sebe ili pak niske pobude: imajući u vidu blagost zakona prema
maloletnicima, maloletnik po nagovoru odraslog prima krivicu ili uz novčanu nagradu punoletan
prima krivicu na sebe. Lažne samoprijave duševno obolelih lica i psihopata su evidentne u
praksi. Neka duševna oboljena karakterišu se sklonostima za samooptuživanje (melanholija-
depresija) . Psihopate se lažno prijavljuju iz želje za senzacijom kako bi bili u centu pažnje.
Sdržina prijave se proverava sa poseebnom pažnjom i pre vega se proverava da li je izvršeno
takvo delo i druge okolnosti.
15. Uviđaj
Uviđaj predstavlja sistem raznovrsnih kriminalističkih radnji kojima se na mestu doagđaja,
opažaju neposredno ili posredno sve bitne okolnosti nastupelog događaja, stručno se obrađuju
tragovi I predmeti, uz misaonu rekonstrukciju događaja u cilju prikupljanja i registrovanja svih
Materijalni uslov za pretresanje u pogledu pretresanja stana i ostalih prostorija okrivljenog
odnosi se na verovatnću da će se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da će se pronaći tragovi
krivičnog dela. Takva verovatnoća se svodi na određenu procenu suda. Pretresanje se
preduzima ukoliko je verovatno da će se na taj način 1.uhvatiti učinilac krivičnog dela za kojim
se traga 2.pronaći leš ili delovi leša 3.pronaći tragovi krivičnog dela 4.pronaći predmeti važni za
krivični postupak.
Objekti pretresanja mogu biti: lica i njihov prtljag, prostorije, prevozna sredstva, kao i slobodan
prostor. Pretresanje se obavlje preko dana, ali izuzetno, ukoliko je pretresanje danju započeto,
može se nastaviti i noći. Obim i priprema uglavnom zavise kako od prirode i cilja pretresanja
tako i od vremenskih mogućnosti. Postoje slučajevi kada je vršenje pretresanja izuzetni hitno,
zbog čega se i nema dovoljno vremena za pripremu. Planom se rešavaju i bitna organizacija
taktičko-tehnička pitanja kao što su vreme početka pretresanja, okvirno vreme trajanja, broj
ovlašćenih službenih lica koji će vršiti pretres, itd. Pribor se pre započinjanja pretresanja
kompletira i u njega uglavnom spadaju: sredstva za pakovanje i obeležavanje pronađenih stvari,
sredstav za osvetljavanje, oruđe za otvaranje brava, itd. Način pretresanja se najčešće određuje
na samom mestu gde se vrši pretresanje. Držalac stana ili lice koje ga zamenjuje, zajedno sa
svedocima, treba da je stalno prisutno tokom pretresanja radi davanja potrenih ovlašćenja ili da
bi otvorili zaključanu prostoriju.
O svakom pretresanju stana i drugih prostorija se pravi zapisnik, koji potpisuje lice kod koga ili
na kome se vrši pretresanje, kao i svedoci. Fotografije, odnosno video kaseta se u vidu
kriminalističko-tehničkih priloga, se daje zajedno sa zapisnikom o pretresanju..
17.Vođenje informativnih razgovora sa građanima
Informativni razgovor koji sa građanima obavljaju službena lica organa unutrašnjih poslova su
neformalne prirode i bez procesne vrednosti, tako da njihovi rezultati po pravilu ne mogu da
imaju dokazni značaj u postupku, ali oni imaju ogromno važnost za prikupljanje važnih
informacija i pronalaženja dokaza. Prikupljanje obaveštenja se može ostvariti: 1. na mestu
događaja, već u toku vršenja uviđaja 2.Pozivanjem građana 3.Razgovorom sa pritvorenicima
4.Razgovorom sa licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora. Razgovor sa građanima na
mestu događaja ima veliki operativni značaj, jer moguće da se pilikom izlaska na mestu mesta,
tu zatekli očevici, potencijalni svedoci, a moguće i osumnjičeni. Kada se građani pozivaju radi
vođenja informativnog razogovra, neophodno je da se u pozivo naznači razlog pozivanja, i da će
se lice opomene da će biti prinudno dovedeno u slučaju neodazivanja na poziv. Od lica koja se
nalaze u pritovru ili na izdržavanju krivične sankcije, se mogu prikupiti veoma značajne
informacije: 1.radi otkrivanja krivičnih dela istog okrivljenog(osuđenog) za koje se ne vodi
krivični postupka 2.Radi otklanjanja saučesnika 3.u cilju otkrivanja učinilaca krivičnih dela u
čijem okrivljeni(osuđeni) nije učestvovao. Osobe koje mogu da pruže važna obaveštenja se
mogu pronaći i na niz drugih načina, zavisno od situacije, pomoću organizacija, npr. preduzeća,
kada je upitanju privredni kriminal, putem rutinske kontrole, ili kada je poznato da se kreće u
krugu mogućih izvršilaca, ili već poznatih prestupnika ( narkomana itd.)
