1.Pojam kriminalistike
Kriminalistika je nauka koja pronalazi,usavršava i primenjuje određene naučne ili na
praktičnom iskustvu zasnovane metode i sredstva, koja su najpodesnija da se krivično delo
otkrije i razjasni, otkrije učinilac i obezbede dokazi, kao i da se spreči izvršenje planiranih
krivičnih dela. Kriminalistika je samostalna nauka. Kriminalistika se ne primenjuje samo u
oblasti krivičnog postupka,nego nalazi svoju primenu i u gradjanskom postupku.
2.Kriminalistička taktika
Bavi se oblicima krivičnih dela, načinom izvršenja, stručnim znanjem, veštinama, navikama,
običajima, shvatanjima, načinom života, psihologijom i tipologijom učinioca krivičnih dela.
Kriminalistička taktika izučava i usavršava sva ona pravila i razne metode koje služe
otkrivanju I razjašnjavanju izvršenih i sprečavanju budućih krivičnih dela. Ona proučava i
razrađuje osnovna pravila I metode koje su tipične za otkrivanje i istraživanje svih vrsta
krivičnih dela bez razlike.
3. Kriminalistička tehnika
Proučava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka.
Pomoću ovih metoda i sredstava pronalaze se, obezbeđuju i tumače tragovi i predmeti
krivičnih dela (materijalni dokazi )da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje
krivičnog dela i identifikaciju učinioca ili drugih lica (žrtve).
4.Kriminalistička metodika
Proučava fenomenologiju svake vrste krivičnog dela ponaosob i posebnosti koje važe samo
za otkrivanje, razjašnjavanje, presudjivanje i sprečavanje određene vrste krivičnog dela
( paljevine ili krađe, ubistva, falsifikata novca ili isprave..)
5. Kriminalistička stategija
6.Cilj i zadaci Interpola
Zadatak Interpola je da pomaže i razvija međunarodnu pomoć svih kriminalističkih službi u
okviru zakona onih zemalja koje su njegove članice. Dalji zadaci Interpola su da potpomaže i
izgrađuje i vrši pomoć svim onim institucijama, koje učestvuju u borbi i prevenciji protiv
kriminaliteta. Potrebno je reći da Interpol ne učestvuje i ne usaglašava policijske intervencije
kada je u pitanju politički delikt, protiv neke vere, rase ili vojni delikt. Interpol razmenjuje i
prikuplja podatke o zlocinima i po njihovim učiniocima, vrši identifikaciju sumnjivih osoba ili
lica za kojima je raspisano poternica, lišava slobode one učinioce za koje postoji
odgovarajući nalog suda neke države. Područje rada Interpola obuhvata sl.delikte: ilegalna
trgovina drogom, kradje,prevare, provable,ubistva,prostitucije,falsifikovanje umetničkih
slika, trgovina belim robljem. ..Interpol posvećuje posebnu pažnju izučavanju obima
primene nauke I tehnologije u borbi protiv kriminaliteta. Interpol raspolaže dobrom radio
mrežom u koju su uključene brojen države, međukojima I Jugoslavija. Bez ove mreže akcije
Interpola ne bi bile ni približno tako uspešne.Preko ove radio mreže Interpol svake godine
izmeni preko 400.000 depeša, poruka I razgovora.
7.Osnovne funkcije Europola
Evropska policijska služva (EUROPOL) je započela sa radom 01.07.1999.godine. Osnovne
funkcije Europol-a u odnosu na kriminalitet su analitička I informativna. Analitička funkcija
odnosi se na proučavanje uslova I drugih bitnih elemenata koji se odnose na fenomenologiju
I etiologiju kriminaliteta. Informativna funkcija se ostvaruje kroz stvaranje jednog centralnog
punkta u koji se slivaju sve relevantne informacije. EUROPOL nije jedinstvena policijska
služba sa izvršnim podacima, već on samo podržava nacionalne policijske službe u
suprostavljanju teškom kriminalitetu : ilegalna trgovina drogom, trgovina ljudima, pranje
novca, organizovani kriminalitet, terorizam,falsifikovanje novca…Sa ukidanjem čvrstih
granica između država članica EU, omogućeno je da policija jedne države pod određenim
uslovima može da deluje I na teritoriji druge države, u okviru EU.Sedište evropskog
policijskog ureda (Europol) je u Hagu u Holandiji, a njegov osnovni zadatak je da omogući
sprečavanje najtežih formi organizovanog međunarodnog kriminaliteta. Zadaci EUROPOLA
se odnose na: ubrzanje razmene informacija izmedju nacionalnih evrpskih policija, razvijanje
I delovanje na području edukativnog usavršavanja: edukacija policijskih službenika,
organizaciono I materijalno opremanje, razvijanjem metoda, sprečavanje krivičnih dela.
8.Vrste poternica
9.Navesti I objasniti kriminalistička načela
1) Načelo zakonitosti- Ovo načelo znači da se organi kojima je društvo odredilo zadatke u
suzbijanju kriminaliteta moraju strogo i dosledno pridržavati slova I duha pozitivnih
zakonskih propisa.
2) Načelo operativnosti i brzine- Ovo načelo ispoljava se u brzom I odlučnom ali smisljenom
postupanju. Sprost se uvek negativno odražava na rezultate rasvetljavanja krivičnih dela.
Veliki broj kriminalaca, pogotovu profesionalni I specijalizovani, deluju brzo I odlučno kako
za vreme, tako I nakon izvršenja krivičnog dela . Nastoje da se što pre udalje sa mesta
izvršenja dela, da što pre rasture plen I unište tragove krivičnog dela, da obezbede sigurnije
skrovište, da sedogovore sa prijateljima I obezbede lažan alibi. Sa protekom vremena I pod
uticajem drugih činilaca dolazi do promena u prvobitnom izgledu lica mesta. Kiša, sneg,
vetar, ljudska radoznalost I slični uticaji čine svoje. Delimično se ili potpuno uništavaju
tragovi krivičnog dela I proizvode novi. Svedoci napuštaju lice mesta tako da se kasnije
daleko teže pronalaze I identifikuju. Operativnost u radu nikako ne znači kabinetsko,
kancelarijsko, administrativno delovanje, već naprotiv živu, dinamičnu aktivnost na svim
mestima gde se mogu otkriti I prikupiti dokazi, činjenice I obaveštenja značajna za
sprečavanje I utvrđivanje krivičnog dela, otkrivanje I hvatanje izvršilaca krivičnih dela.
Raspisana potraga za opasnim krivcem označava početak brze, često munjevite akcije.
3) Načelo metodičnosti - Ovo načelo zahteva, da svako postupanje u konkretnom krivičnom
slučaju mora biti proučeno I planirano pre nego što će biti preduzeto. Celokupna aktivnost
na sprečavanju I otkrivanju krivičnih dela, na pronalaženju I obezbeđenju dokaza, otkrivanju
I identifikovanju nepoznatih izvršilaca, često predstavlja veoma složene I dinamične procese.
U takvim procesima redovno nastaju različite situacije I razne poteškoće, jer krivična dela se
često vrše pod zagonetnim okolnostima, izvršioci deluju perfidno, lukavo, znalački. Svaka
Delatnost organa unutrašnjih poslova se ovija u procesu blagovremenog saznanja o
činenicama koje ukazuju ili dokazuju da je izvršeno krivično delo, odnosno na osnovu kojih
se može utvrditi počinilac krivičnog dela. Organi untrašnjih poslova razvijaju organizovanu
delatnost i primenjuju adekvatne metode. Za organe unutrašnjih poslova karakteritična je
tzv. Operativna delatnost koja podrazumeva sprovođenje i korišćenje operativno taktičkih
mera (blokada, zaseda, praćenje...). Policajci u okviru vršenja pozorničke službe, svoju
pažnju zadržavaju na prostorima ge se često vrše krivična dela, otkriće sumnjiva kretanja u
trgovinskim radnjama, videće saobraćajni udes... Koliko god da se neka krivična dela mogu
zapaziti i videti, neka kr. Dela to ne mogu i zato se oni orjentišu na veliku pomoć građana.
Izdrađivanem odnossa sa građanima, time se omogućava šira, brža, opširnia saznanja u vezi
sa kr. Delom i njegovim učiniocima.
12. Prijave kao izvor saznanja
Krivične prijave su jedan od čestih saznanja za krivična dela, naručito iz saobraćajne
delikvencije I klasičnog kriminaliteta. Krivičnom prijavom smatra se svako obaveštenje dato
u pismenoj formi ili usmenom izjavom, sa ciljem da se ukaže na postojanje kr. Dela za koje
se goni po službenoj dužnosti ili da se pokrene krivično gonjenje. Prijave podnose oštećeni
(fizička i pr. Lica), državni organi, svedoci...1) Prijava oštećenog- Lice koje je oštećeno kr.
Delom samo po pravilu podnosi prijavu. Za neka kr. Dela kao što su to imovinski delikti, krvni
i seksulani delikti, prijave oštećenih predstavljaju najčešći način saznanja za to krivično delo.
Oštećeni prijavu može podneti pisemno ili usmeno javnom tužiocu ili organu unutrašnjih
poslova. Najčešće se usmeno prijavljuju krivična dela kako bi se dobilo na vremenu. 2)
Prijava preduzeća ili drugih pr. Lica- Prema ZKP-u ove organizacije su dužne da prijave
krivično elo, bez obzira ko je krivičnim delom oštećen. Svako službeno lice dužno je da prijavi
svako takvo delo za koje sazna i da obezbedi sve tragove, prdmete i dokaze o tom kr. delu.
3) Prijave inspekcijskih službi- Tržišna, finansijska, devizna i dr. Inspekcije su stručne službe
koje u oblasti privrednog poslovanja vrše kontrolu I otkrivaju prekršaje, privredne prestupe i
kr. dela. 4) Prijave zdravstvenih radnih organizacija- Klinike, bolnice, ambulante, službe hitne
pomoći u prilicu su da saznaju za pojedine vrste krivičnih dela. Uglavnom su to krivična dela
protiv života i tela kao što su teške telesne povrede, pobačaji i sl. One mogu obavestiti o kr.
delu usmeno, pismeno ili telefonom. 5) Prijave građana- Građani mogu biti očevici krivičnog
dela koje je izvršeno na štetu drugog lica ili mogu doći do saznanja u vezi sa kr. delom. Oni
mogu prijavu vrštiti putem telefona, pošte ili neposrednim ličnim kontaktom sa policajcem.
13. Anonimne i pseudonimne dostave
One su pismena obaveštenja čiji je podnosilac nepoznat. Anonimna dostava je nepotpisana,
a pseudonimna je potpisna izmišljenim imenom. Dostave možemo podeliti u tri grupe:
1)dobronamerne 2)zlonamerne i 3) obmanjujuće 1) Dobronamerne podnose dobronamrrni
građani u želji da obaveste organe kr. gonjenja o pripremama za izvršenje kr. dela , o
izvršenom kr. delu pod uslovom da ostanu anonimni. Razlozi za anonimnost mogu biti
različiti: strah od osvete, rodbniski, prijateljski odnosi sa licem koje se prijavljuje... 2)
Zlonamerne podnose zlonamerni građani. Odnose se na individualno određena lica.
Podnose se iz mržnje, ljubomore ili osvete.
3) Obmanjujuće podnose izvršioci krivičnih dela i saučesnici u želji da unesu dezinformaciju i
pogrešno usmere rad na rasvetljavanju krivičnog dela koje su izvršili. Sa svim anonimnim i
pseudon. Dostavama mora se oprezno postupati. Ne mogu se smatrati verodstojnom dok se
ne provri samam sadržina. Po pravilu, interveniše se samo kako bi se sprečilo izvršenje
nekog kr. dela. Indetifikovanje dostavljača može biti korisno kada su u pitanju
dobronamerne prijave, jer njen podnosilac može pružiti dodatne podatke. Ukoliko je prijava
zlonamerna, dostavljač se može krivično goniti. U cilju indetifikovanja anonimnog
dostavljača , mogu si primenjivati dređene metode.
14. Samoprijave
Dešava se da pojedina lica samoprijavljuju kao izvršioci krivičnih dela i to najčešće rade
usmeno. One mogu biti istinite i lažne. Istinite podnose izvršioci krivičnih dela, obično oni
koji su izvršili krivično delo u afektivnom stanju, iz nehata ili koji ne mogu odoleti psihičkom
destvu krivičnog dela. Okoreli kriminalac se samoprijavljue za jedno krivično delo da bi na taj
način otklonio sumnju za ostala krivična dela koja je izvršio. Neistinito se prijavljuju lica koja
nisu izvršila krivično delo, već neko drugo lice. Motivi lažnog samoprijavljivanja su različiti i
postoje 2 osnovne grupe: Motivi duševno zdravih lica mogu biti: ljubav prema bratu, sestri,
roditeljima zobg čega neko prima krivicu na sebe ili pak niske pobude: imajući u vidu blagost
zakona prema maloletnicima, maloletnik po nagovoru odraslog prima krivicu ili uz novčanu
nagradu punoletan prima krivicu na sebe. Lažne samoprijave duševno obolelih lica i
psihopata su evidentne u praksi. Neka duševna oboljena karakterišu se sklonostima za
samooptuživanje (melanholija- depresija) . Psihopate se lažno prijavljuju iz želje za
senzacijom kako bi bili u centu pažnje. Sdržina prijave se proverava sa poseebnom pažnjom i
pre vega se proverava da li je izvršeno takvo delo i druge okolnosti.
15. Uviđaj
Uviđaj predstavlja sistem raznovrsnih kriminalističkih radnji kojima se na mestu doagđaja,
opažaju neposredno ili posredno sve bitne okolnosti nastupelog događaja, stručno se
obrađuju tragovi I predmeti, uz misaonu rekonstrukciju događaja u cilju prikupljanja i
registrovanja svih kriminalističkih rečevantnih informacija, radi razjašnjenja krivičnog
događaja i dokaza. Uviđaj se preduzima kada je za utvrđivanje činjenice potrebno
neposredno opažanje. Takođe je pogrešno uviđaj isključivo povezivati sa traženjem tkz.
Materijalnih dokaza. Smatra se da skoro i ne postoje kr. dela kod kojih je apsolutno
isključena potreba vršenja uviđaja, a smatra se i da uviđaj uvek treba sporovoditi u pogledu
krvnih delikata gde spava samoubistvo, teške krađe, razbojništa, seksulani delikti,
razbojništva, saobraćajne nezgode, požari, teške nesreće na radu... U kriminalistici se pod
uviđajem, prvenstveno podrazumeva uviđaj mesta događaja, shvaćeno mnogo šire od mesta
izvršenja dela. Raznovrsnost događaja, promenljivost toka izvršenja, dosta uzroka i
posledica, mogućnost upotrebe različitih sredstava i način izvršena predstavljaju faktore koji
onemogućavaju stvaranje stalnih,krutih pravila vršenja uviđaja, povodm različitih krivičnih
dela: ubistva, požara, silovanja, provala itd. Uviđaji koji se vrše povodom raznovrsnih dela se
međusobno dosta razlikuju, gde se izdvajaju: mesto izvršenja kr. dela, obim i veličina gde se
