УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Криминалитет белог оковратника
(мастер рад)
Ментор,
Кандидат,
Доц. др Дарко Димовски
Ниш, 2017
4
тужилаштво, којима је у опису посла откривање и гоњење учинилаца кривичних
дела, тако и лаика, народ генерално, који такве ситуације препознаје. Одређени
животни догађај, било ситуациони или континуирани, извршен најчешће уз
примену насиља, привући ће пажњу људи који ће препознати жртву, означити
учиниоца, узбунити јавност уопште и уколико испуњава раније наведене елементе,
биће процесуиран од стране надлежних државних органа. Може се слободно рећи
да ту почива кључна разлика, наиме, криминалитет белог оковратника, означимо га
због ове и осталих разлика као „неконвенционални“, одликује одсуство жртве.
Међутим, таква је ситуација само на први поглед. Ради се о одсуству директне,
опипљиве, очигледне жртве, док посредно изазива огромне жртве, најчешће
материјалне. То „одсуство“ жртве последица је тога што се ова кривична дела врше
без примене насиља, које само по себи изазива пажњу, па га друштво не доживљава
као озбиљну претњу. Следећа битна разлика је у начину и околностима у којима се
врши и следствено томе тежини откривања и доказивања. Јасно је да сваки
учинилац кривичног дела настоји да избегне откривање, прицесуирање и
кажњавање на овај или онај начин, али како се овај облик криминалитета врши
злоупотребом легалних занимања, подразумева врхунско познавање процедура
рада, високу стручност, познавање пословних токова који могу бити искоришћени
и у нелегалне сврхе, што је овде случај, те такав учинилац једноставно неће
дозволити остављање доказа иза себе. Поготово, када се узме у обзир профил
учиналаца кривичних дела која се могу повести под криминалитет белог
оковратника, што ће бити касније подробно описано. Већ на основу ових околности
јасније је откуд тај „невидљиви зид“ испред овог облика криминалитета и
фактички имунитет његових учинилаца.
Данас, у свету у ери неолибералног капитализма, могућности за његову појаву
су бројне, а последице умеју бити енормне, па чак и катастрофалне. Када је у
питању наша земља, која тежи евроатлантским интеграцијама, али која се још увек
налази у процесу транзиције, после свих недаћа које су је задесиле у последњих
четврт века, такође представља плодно тле за појаву и развој овог типа
криминалитета. Борба против њега, када се имају у виду све последице које из њега
произилазе, требало би да буде при врху листе приоритета. Такође, приликом
5
честих реформи кривичног законодавства код нас, па и приликом ове недавне,
евидентно је настојање законодавца да се учини квалитативни помак, с обзиром да
дела која спадају у овај тип криминалитета бивају мењана и допуњавана. С тога,
посебно је значајно темељно сагледати све аспекте предметне појаве како би
одговор био адекватан и примерен пракси, а све то у циљу олакшавања рада
правосудних органа приликом поступања у предметима овог типа, јер су управо
они прва линија одбране друштва од криминалитета уопште.
Како би проникли у суштину криминалитета белог оковратника, полазимо од
професионалног криминалитета, из разлога што су он и организовани
криминалитет његове подврсте. Изложена су схватања признатих аутора везана за
предмет рада и као резултат тога понуђена нова дефиниција. Затим, детаљно су
анализиране основне карактетистике овог облика криминалитета а такође желимо
указати на сличности и разлике у односу на организовани криминалитет, сродне
али опет себи својствене појаве. У даљим разматрањима дат је феноменолошки
приказ, са сагледавањем структуре учинилаца и анализирањем појединих случајева
како на међународном плану, тако и оних чије збивање је било везано за нашу
земљу. Након тога следи осврт на етиолигију криминалитета белог оковратника где
ће бити приказане најпризнатије теорије узрочности овог типа криминалитета, као
и неке до сада мање заступљене. У фокусу ће бити и практични део, кроз анализу
инкриминација које садржи важећи Кривични законик Републике Србије а
потпадају под овај тип криминалитета. Биће анализиране методе откривања и
доказивања које су у практичном раду на располагању полицији и правосудним
органима, као и проблеми на које у свом раду наилазе и могућа решења истих.
Такође, како је по нашем мишљењу потребно је не само репресивно, већ и
превентивно деловати на сузбијању криминалитета белог оковратника, уз
постојање ширег друштвеног консензуса, биће сагледани и модели шире
друштвене реакције.
Приликом спровођења теоријске анализе стручне литературе и законских
текстова с циљем формулисања предмета, циља и хипотетичког оквира
истраживања, коришћени су правно-догматски метод и упоредно-правни метод, а у
мањој мери и историјско-правни метод. Приликом оцене резултата коришћени су
3
С. Константиновић Вилић, В. Николић Ристановић, М. Костић,
Криминологија
, Ниш, 2012, стр.183
7
али и трговини опојним дрогама, оружјем, људима, организовањем проституције...
Као што међу легалним занимањима људи теже сталном напредовању и
доказивању, теже усавршавању, поштују правила струке и грешке своде на
минимум, уопште, труде се да буду што бољи у свом послу, како би више и
зарадили, таква је ситуација и међу професионалним криминалцима. Они кривична
дела врше брзо, спретно, вешто, не остављајући за собом доказе, што откривање и
процесуирање ових дела знатно отежава, последично томе, сва истраживања говоре
о томе како је у овој области тамна бројка криминалитета изразито велика,
упоређујући је чак са сантом леда (чији видљиви део може бити и десетак пута
мањи од оног под водом, алузија је јасна). Професионални криминалци се углавном
„специјализују“ за вршење само одређених врста кривичних дела, слично нпр.
лекарима за одређену област медицине, али међу њима има и тзв. политропних
криминалаца који врше разне врсте инкриминисаних дела.
Оно што би могло подвући као основне карактектеристике професионалних
криминалаца је следеће: као циљ имају стицање велике новчане добити и
непостојање осећаја гриже савести на њиховој страни, једноставно, не кају се што
зараду стичу на тај начин, иако су свесни његове противправности и могућих
последица за које држе да их неће погодити. Такође, професионални криминалци
ретко врше дела на истом подручју, већ се крећу на разним подручјима, па се отуда
овај тип криминалитета сматра интерлокалним, уједно, тиме смањују вероватноћу
откривања од стране државних органа и друштва уопште. Разлози који наводе
конкретног учиниоца да крене стазом криминалитета су различити али су се у
досадашњим истрашивањима као водећи искристалисали одсуство алтернативних
легалних могућности зараде и жеља (похлепа) да се стекне велики профит који би
водио лагодном животу на брз и лак начин. Због своје „каријере“, која се чак
упоређује са каријером талентованог човека, за професионалне криминалце се у
литератури могу срести и називи „прворазредни злочинци“ или „криминалци са
стилом.
3
