FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE DR. LAZAR VRKATIĆ – NOVI SAD
SEMINARSKI RAD
TEMA: KRIMINALNI
NAPAD NA IMOVINU
GRAĐANA
PROFESOR:
Dr. Ljubo Pejanović
ASISTENT
: Marija Mitić
STUDENT
: Aleksandra Zdravković
NIŠ, AVGUST 2017
Sadržaj:
1. Uvod……………………………………………………………str. 1
2. Pojam imovine………………………………………………...str. 2
3. Pojam i osnovne karakteristike opšteg
(imovinskog) kriminaliteta…………………………................str. 3
3.1. Krađa…………………………………………………....str. 4
3.2. Teška krađa……………………………………………..str. 5
3.3. Prevara………………………………………………….str. 7
3.4. Iznuda…………………………………………………...str. 8
3.5. Ucena……………………………………………………str. 9
3.6. Razbojnička krađa……………………………………..str. 10
3.7. Razbojništvo……………………………………………str. 11
4. Zaključak……………………………………………………...str. 12
5. Literatura……………………………………………………..str. 13
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
2. POJAM IMOVINE
35.
36. Pod pojmom imovine se uobičajeno podrazumeva celokupnost prava i obaveza
koja pripadaju pravnom subjektu. Pojam imovine izvodi se iz pojma ličnosti.
Imovina počiva na sledećim principima:
svako lice ima imovinu (neko može da ima dugove, ali ipak ima imovinu)
svako lice ima samo jednu imovinu (imovina je jedinstvena)
imovina je nedeljiva od ličnosti (dokle god je lice živo, ne može preneti imovinu
na drugo lice)
37. Imovina predstavlja jedno apstraktno jedinstvo i razlikuje se od prava i obaveza
koje je čine, jer prava i obaveze mogu da se menjaju, umanjuju ili potpuno
nestanu, ali time ne nestaje imovina koja postoji za čitavo vreme dok postoji jedno
lice.
38. Prema novijim pravnim teorijama imovinu čini skup svih imovinskih subjektivnih
prava jednog lica. Obaveze ne ulaze u pojam imovine, nego predstavljaju terete
imovine.
39. Pod pojmom imovine se često podrazumeva skup svih stvari, pa se govori o
“nepokretnoj” ili “pokretnoj” imovini. Ovakva terminologija se čak koristi ne
samo u teoriji nego ponekada i u zakonima.
40. Imovinu treba razlikovati od svojine jer ona predstavlja širi pojam i obuhvata
pored svojine i ostala imovinska prava.
2
41.
42.
43.
44.
45.
46.
2
Prof. Dr. Danica Popov – Građansko pravo (opšti deo – šesto izdanje) Novi Sad 2009 str. 163
47.
48.
3. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE OPŠTEG
(IMOVINSKOG) KRIMINALITETA
49.
50. Već je istaknuto da lica i imovinu preduzeća ugrožavaju dela opšteg kriminaliteta,
koji se može najsumarnije oderditi dela kao skup svih krivičnih dela koja ne
pripadaju političkom, privrednom i ekološkom kriminalitetu. Proizilazi da su za
problematiku obezbeđenja lica, imovine i poslovanja preduzeća od posebnog
značaja dela imovinskog kriminaliteta, koja se vrše na štetu preduzeća, odnosno na
poslovnom prostoru preduzeća, ustanova i organizacija.
51.
52. Imovinski kriminalitet je skupni naziv za krivična dela koja su uperena protiv
imovine i čijim vršenjem se praktično ostvaruje protivpravna imovinska korist za
izvršioca krivičnog dela ili neko drugo lice. Ova krivična dela se vrše protiv
imovine bez obzira na njeno vlasništvo i bez obzira da li se radi o pokretnoj ili
nepokretnoj imovini ili imovinskim pravima ili interesima. U krivičnom pravu
postoje dve vrste krivičnih dela koja spadaju u oblast imovinskog kriminaliteta:
1) krivična dela protiv imovine koja su isključivo usmerena protiv imovine
2) krivična dela koja su usmerena protiv drugih društvenih vrednosti (npr: protiv
sluđbene dužnosti ili privrede)
53.
54. Prema tome imovinski kriminalitet obuhvata veoma različite vrste kriminalnih
ponašanja sa nizom posebnih formi i specifičnostima u načinu izvršenja,
napadanim objektima, ostavljenim tragovima i kriminalističkim merama
otkrivanja. Međutim, bez obzira na krivično pravnu i kriminalističku raznolikost
sva ta krivična dela povezuje motiv učinioca za sticanjem imovinske koristi i
sklonost ka ponavljanju krivičnih dela.
55. Krivična dela opšteg (imovinskog) kriminaliteta spadaju u grupu najbrojinijih
izvršenih krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti.. U obezbeđenju lica i
