ВИСОКА ШКОЛА "АКАДЕМИЈА ЗА
ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ" ЧАЧАК
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
ЕЛЕКТРОНСКО БАНКАРСТВО
КРИПТОВАЛУТЕ
Ментор Студент
Милица Максимовић
Марко Покарајац
Бр.индекса 25/18
Чачак, 2018. година
САДРЖАЈ
УВОД
3
1. БИТКОИН
4
2. ПРОЦЕС ЗВАНИ „РУДАРЕЊЕ“
5
3. БЛОКЧЕИН
6
4. АЛТКОИНИ
9
ЗАКЉУЧАК
13
Литература
15
Марко Покрајац Криптовалуте
1. Биткоин
Биткоин, као концепт, се први пут спомиње 2008. године у чланку "Bitcoin: A Peer to-
Peer Electronic Cash System"[1] издатом од стране аутора познатог једино под
псеудонимом "Satoshi Nakamoto". Почетком 2009. године иста организација покреће
пројекат отвореног кода под називом Bitcoin-Qt и први биткоини се пуштају у промет.
Првих година постојања биткоин није имао скоро никакву вредност а активности су
биле јако слабе и углавном су се сводиле на размене биткоина између криптографских
ентузијаста.
Прва особа која је направила Биткоин трансакцију је корисник мреже под именом
"laszlo". Он је 22.05.2010. за 10 000 Биткоина купио две пице у вредности од 25$. Већ
средином 2011. године Биткоин добија на популарности и цена му достиже 32$ за један
Биткоин. Од тада вредност Биткоина стабилно расте и 2013. износила је 266$,
порастом вреднсоти расте и број трансакција, отварају се прве онлајн мењачнице
криптовалута и прве трговинске радње почињу да прихватају биткоин као средство
плаћања. Крајем 2013. године USS (United States Senate) признаје криптовалуте као
легитимно финансијско средство. Истог дана вредност Биткоина скаче на рекордних
1100$. Ту цену није дуго задржао јер је месец дана после тога Народна банка Кине
забранила употребу Биткоина и тиме избацила тржиште Кине преполовивши вредност
Биткоина на пола. Највећи скандал у вези са Биткоином се десио 2014. када је једна од
највећих мењачница "Mt.Gox"
суспендована због техничких проблема. Они су после
пар недеља прогласили банкрот због масивних тужби против њих због сумње да је
цела ствар исценирана и да до хакерског упада није ни било и да је пријављених чак
850.000 Биткоина у вредности од 473.000.000$ у то време. То се одразило на нови пад
цене Биткоина на берзи са 800$ на 400$. Од тада Биткоин бележи мали стабилан раст
све до средине 2017. године када долази до вртоглавог раста цене на берзи да би
15.12.2017. достигао цену од скоро 20.000$. Данас вредност Биткоина је 3.351$ (слика
1.) и у паду је задњих годину дана.
4
Марко Покрајац Криптовалуте
слика 1. приказ вреднсоти 1 Биткоина 17.12.2018.
2. Процес звани „рударење“
Приликом рурења Биткоина користи се Хеш функција SHA256. Хеш функција је
криптографска функција која податке произвољне дужине преноси у податке фиксне
дужине. Произвољни низови се конвертују у низове од 256 бита или 64 карактера у
хексадецималном систему, систему чији се запис састоји од десет цифара од 0-9 и
првих шест слова Енглеског алфабета.
Рудари су људи који поседују или изнајмљују опрему за рударење. Опрема је хардвер
комјутера који решева и обрађује трансакције које су предходно верификоване од
стране чворишта и пакује у блокове. Сви рудари се такмиче у креирању тих блокова.
Један блок не сме бити већи од 1 мегабајта тако да је ограничен број трансакција које
могу стати у један блок. Када неко направи блок шаље га на прверу осталима у peer-to-
peer мрежи на проверу, после провере ако је блок валидан победник добија 12.5
Биткоина + провизије на све трансакције које су ушле у тај блок.
Победник је онај који први креира блок чији Хeш је мањи од задатог броја. Тај задати
број је у директној вези са тежином рударења. Што је већи број рудара и њихова
збирна процесорска снага - то је тежина већа, а задати број мањи. Тај задати број се
5
