Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 2/2012
1
Prof. dr Aleksandar Radovanov
Redovni profesor i šef Gra
đ
anskopravne katedre Pravnog fakulteta Univerziteta
Privredna akademija u Novom Sadu
KRITI
Č
KA ANALIZA POJEDINIH ZAKONSKIH REŠENJA U
NOVOM ZAKONU O PARNI
Č
NOM POSTUPKU
Sažetak: Autor u svom radu daje kriti
č
ki prikaz novih zakonskih rešenja u Zakonu o
parni
č
nom postupku koja se odnose na osnovna na
č
ela i druge bitne institute parni
č
nog
postupka, a pre svega na nadležnost i sastav suda, stranke, zakonske zastupnike i
punomo
ć
nike, dostavljanje pismena, tužbu, suparni
č
are, u
č
eš
ć
e tre
ć
ih lica u parnici i
dokazivanje.
Klju
č
ne re
č
i: parni
č
ni postupak, na
č
ela, nadležnost suda, zakonski zastupnici,
punomo
ć
nici, dostavljanje, tužba, dokazivanje u parnici.
I. OSNOVNE ODREDBE
Osnovnim odredbama su regulisani predmet i osnovna na
č
ela parni
č
nog postupka. U
č
lanu 1. ZPP delimi
č
no je izmenjena definicija predmeta parni
č
nog postupka tako što je
propisano da se ovim zakonom ure
đ
uju pravila procedure u parnici za rešavanje sporova
povodom povrede prava li
č
nosti i sporova iz porodi
č
nih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i
drugih gra
đ
anskopravnih odnosa. Razlika u odnosu na definiciju predmeta parni
č
nog postupka
po ZPP-u iz 2004. god. je u tome što se u novom ZPP-u naglašava da se u parni
č
nom postupku
rešavaju sporovi povodom povrede prava li
č
nosti, dok u ranijem zakonu to nije bilo eksplicitno
izraženo.
I u novom ZPP-u su zadržana sva osnovna na
č
ela iz ranijeg zakona, ali su pojedina
na
č
ela detaljnije razra
đ
ena, odnosno pojašnjena, tako da su otklonjene neke dileme koje su se
javljale u praksi. Ovde je re
č
o raspravnom i istražnom na
č
elu kao radnim metodama za
prikupljanje
č
injeni
č
nog materijala, neophodnog za donošenje meritorne presude. Prema ZPP-u
iz 2004. god. bilo je propisano da ’’Sud utvr
đ
uje sve
č
injenice od kojih zavisi odluka o
osnovanosti zahteva’’(
č
lan 7.stav 2. ZPP iz 2004 god.). Ovakva formulacija je bila u koliziji sa
Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 2/2012
2
formulacijom stava 1 istog
č
lana kojom je bilo propisano ’’da su stranke dužne da iznesu sve
č
injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvr
đ
uju te
č
injenice’’ (
č
lan 7. stav 1. ZPP iz 2004 god.). Dilema je bila u tome kako postupati u situaciji
kada stranke nisu predložile sve
č
injenice i dokaze, od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva,
s obzirom na obavezu suda da utvr
đ
uje sve
č
injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti
zahteva. Mi smo ve
ć
u javnoj diskusiji povodom donošenja ZPP-a iz 2004. god. ukazivali na ovu
protivre
č
nost, ali je takav tekst zakona usvojen. Naravno, da se u praksi pokazalo razli
č
ito
postupanje suda u primeni ovih odredaba sa tendencijom na ekstenzivno tuma
č
enje istražnog
na
č
ela, mada je intencija zakonodavca bila suprotna, tj. na sužavanje primene istražnog na
č
ela i
što šire primene raspravnog na
č
ela kao logi
č
ne posledice još ve
ć
e afirmacije na
č
ela dispozicije
kao centralnog na
č
ela parni
č
nog postupka. Novelama ZPP-a iz 2009. god. (Službeni glasnik
Srbije 111/09) je donekle otklonjena ova dilema, ali tek sa formulacijom datom u novom ZPP-u
je potpuno jasno i precizno propisano da
ć
e „sud razmatrati i utvrditi samo
č
injenice koje su
stranke iznele i da
ć
e da izvede samo dokaze koje su stranke predložile“ (
č
lan 7.stav 2.). Ovim je
zakonodavac jasno izrazio svoj stav da u parni
č
nom postupku sud ne utvr
đ
uje više materijalnu
istinu, nego procesnu istinu, a to zna
č
i da je istina za sud ono što je stranka dokazala, a ne ono
što se stvarno desilo. Sud po službenoj dužnosti ne
ć
e utvr
đ
ivati
č
injenice i predlagati dokaze da
bi utvrdio istinu u postupku. Time je naš zakonodavac prihvatio osnovni postulat
anglosaksonskog prava. Ovo rešenje je svakako pragmati
č
no i za sud jednostavnije, ali sa
aspekta pravne zaštite i sigurnosti pravnih subjekata u ostvarivanju subjektivnih gra
đ
anskih
prava i zadovoljenja pravde mogu se staviti opravdane i ozbiljne primedbe, posebno kada se
imaju u vidu i ostale odredbe Zakona kojima se razra
đ
uje ovo na
č
elo, a što
ć
emo ukazati u
daljem izlaganju. Teza da se u parnici radi o zaštiti privatnih interesa, te da same stranke treba da
se brinu o svojim pravima i njihovoj zaštiti, a da sud treba samo da arbitrira i odlu
č
uje na osnovu
pravila o teretu dokazivanja mogla bi da se prihvati ako se po
đ
e samo od individualisti
č
kog
pristupa parni
č
nom postupku. Me
đ
utim, ako se po
đ
e od društvenog aspekta da sud kao državni
organ pruža gra
đ
anima jednaku i zakonitu pa i pravi
č
nu pravnu zaštitu, tada
č
isto
individualisti
č
ki aspekt parni
č
nog postupka ne bi mogao da se prihvati.
Sud je ovlaš
ć
en da u parnici primeni istažno na
č
elo samo kada oceni da se radi o
nedozvoljenom raspolaganju stranaka (
č
lan 3. stav 3. ZPP-a). Novina je da u nedozvoljeno
raspolaganje stranaka spada i ono koje je „suprotno dobrim obi
č
ajima“.
Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 2/2012
4
zakonom, ili da
ć
e ukazati strankama na mogu
ć
nost za rešavanje spora putem medijacije ili na
drugi sporazuman na
č
in. Time je stvorena zakonska mogu
ć
nost da se uvede obligatorna
medijacija što je slu
č
aj u mnogim uporednim zakonodavstvima. Ovakvo rešenje zakonodavca
treba pozdraviti, jer alternativni na
č
in rešavanja sporova treba što više afirmisati. Nažalost u
našoj zemlji rešavanje gra
đ
anskopravnih i privrednopravnih sporova putem arbitraže, medijacije,
koncilijacije je izuzetno retko. U razvijenim zemljama na ovakav na
č
in se rešava preko 70%
predmeta iz gra
đ
anskopravne i privrednopravne oblasti. Time se, s jedne strane, znatno vrši
rastere
ć
enje državnih sudova, a sa druge strane ostvaruje brža i efikasnija zaštita ugroženih ili
povre
đ
enih gra
đ
anskih subjektivnih prava. Svakako da ovo ne može da se postigne preko no
ć
i,
ali treba upoznavati gra
đ
ane sa prednostima takvog na
č
ina rešavanja sporova.
II. NADLEŽNOST I SASTAV SUDA
U ovoj materiji novi ZPP donosi nekoliko bitnih novina. Kada je re
č
o oglašavanju suda
stvarno i mesno nenadležnim, pojašnjene su neke odredbe koje su u praksi stvarale dilemu. Sud
i dalje u toku celog postupka pazi ex offo na svoju stvarnu nadležnost, ali viši sud prvog stepena
ne može da se oglasi stvarno nenadležnim ni po službenoj dužnosti ni po prigovoru tuženog
posle upuštanja tuženog u raspravljanje u pravnim stvarima iz nadležnosti nižeg suda prvog
stepena iste vrste. Tuženi je dužan da prigovor stvarne nenadležnosti iznese ve
ć
u odgovoru
na tužbu. Samo ako se tužba ne dostavlja na odgovor tuženi može da istakne prigovor
nenadležnosti najkasnije pre po
č
etka pripremnog ro
č
išta, a ako se ono ne održava, pre
otvaranja glavne rasprave.
Što se ti
č
e mesne nadležnosti bitna novina je što su propisani rokovi u kojima sud mora
da se oglasi nenadležnim. Tako
ć
e sud ex offo da se oglasi mesno nenadležnim, kada je u pitanju
isklju
č
iva mesna nadležnost drugog suda, u roku od 8 dana od dana prijema odgovora na
tužbu, a ako se tužba ne dostavlja na odgovor, u roku od 8 dana od dana prijema tužbe.
Ako se ne radi o isklju
č
ivoj mesnoj nadležnosti tada je tuženi dužan da istakne prigovor
mesne nenadležnosti u odgovoru na tužbu, a sud može da se oglasi nenadležnim u roku od 8
dana od dana prijema odgovora na tužbu. Ako se tužba ne dostavlja na odgovor tuženi može
da istakne prigovor mesne nenadležnosti najkasnije na pripremnom ro
č
ištu, a ako se ono ne
Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 2/2012
5
održava na glavnoj raspravi pre upuštanja u raspravljanje, o
č
emu sud mora da odlu
č
i u
roku od 8 dana od dana izjavljivanja prigovora.
Propisivanje rokova u kojima sud odlu
č
uje o prigovoru mesne nenadležnosti je svakako
dobro u cilju ubrzanja i efikasnosti postupka. Me
đ
utim, zapažamo da zakonodavac nije bio
dosledan u terminologiji jer kada se radi o isklju
č
ivoj mesnoj nadležnosti upotrebljava termin
’’sud
ć
e’’, a kada se radi o oglašavanju nenadležnim po prigovoru upotrebljava termin ’’sud
može’’ (
č
lan 19. stav 3.); a u stavu 4.
č
lana 19. je propisano da „sud mora“ da odlu
č
i, što stvara
zabunu u primeni ovih odredaba. Ovakvih nedoslednosti u terminologiji ima i u drugim
odredbama Zakona i na to
ć
emo ukazati u daljem izlaganju.
U
č
lanu 20. je predvi
đ
eno da u slu
č
aju izborne nadležnosti, sud
ć
e zatražiti od tužioca
da se izjasni u roku od 3 dana pre nego što ustupi predmet nadležnom sudu. U slu
č
aju da se
tužilac ne izjasni u odre
đ
enom roku, sud
ć
e da ustupi predmet sudu opšte mesne nadležnosti.
Ova odredba nije sasvim jasna jer ako se radi o elektivnoj mesnoj nadležnosti tužilac treba da se
izjasni ve
ć
prilikom podizanja tužbe u pogledu mesne nadležnosti suda.
Kod sukoba nadležnosti, sud koji je nadležan za rešavanje treba da reši ovaj sukob
nadležnosti u roku od 8 dana od dana prijema predmeta. Sukob nadležnosti izme
đ
u sudova
iste vrste rešava zajedni
č
ki neposredno viši sud, a sukob nadležnosti izme
đ
u sudova razne vrste
rešava Vrhovni kasacioni sud.
Stvarna nadležnost sudova je odre
đ
ena Zakonom o ure
đ
enju sudova Republike Srbije,
ali kako se odre
đ
uje vrednost predmeta spora, propisano je odredbama Zakona o parni
č
nom
postupku. Zadržana su rešenja iz ZPP-a 2004 god.. Novina je samo u
č
lanu 33. stav 3. gde je
propisano da
ć
e sud utvrditi vrednost predmeta spora u slu
č
aju kada se tužbeni zahtev ne odnosi
na nov
č
ani iznos, a tužilac je o
č
igledno suviše visoko ili suviše nisko ozna
č
io vrednost predmeta
spora. U tom slu
č
aju sud je dužan da brzo i na pogodan na
č
in proveri ta
č
nost ozna
č
ene vrednosti
predmeta spora i donese rešenje. Ovo je u praksi sud i ranije
č
inio iako eksplicitno u Zakonu nije
bilo navedeno. Ovo je sasvim logi
č
no jer zašto bi sud proveravao vrednost predmeta spora ako
ne bi imao ovlaš
ć
enja da rešenjem odre
đ
uje vrednost predmeta spora i koriguje iznos koji je
tužilac naveo u tužbi u slu
č
aju da na
đ
e da je tužilac suviše visoko ili suviše nisko ozna
č
io iznos
predmeta spora.
U pogledu sastava suda ima nekoliko zna
č
ajnih novina. Tako u prvom stepenu sporove
sudi sudija pojedinac, osim ako zakonom nije propisano da sudi ve
ć
e. Zakonom je propisano
da u prvom stepenu postupak sprovodi i sudi sudija pojedinac, a ve
ć
e
ć
e suditi ako se
Pravno-Ekonomski Pogledi, br. 2/2012
7
Kod suparni
č
ara brisana je odredba koja se odnosila na glavne i sporedne dužnike, ve
ć
je propisano da je kod suparni
č
ara nadležan sud koji je mesno nadležan za jednog od tuženih
(bilo kog nezavisno od toga da li se radi o glavnom ili sporednom dužniku).
Pošto su propisana dva nova posebna parni
č
na postupka nove su odredbe koje regulišu
mesnu nadležnost za su
đ
enje u sporovima za zaštitu prava potroša
č
a. Za ove sporove je
predvi
đ
ena elektivna mesna nadležnost, pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan je i sud na
č
ijem podru
č
ju potroša
č
ima prebivalište odnosno boravište. Ovo je u skladu sa direktivama
Evropske unije o zaštiti potroša
č
a.
Nova odredba je predvi
đ
ena za su
đ
enje u sporovima zbog povrede prava li
č
nosti u
pogledu mesne nadležnosti gde je predvi
đ
eno da je nadležan pored suda opšte mesne nadležnosti
i sud na
č
ijem podru
č
ju je štetna radnja izvršena ili sud na
č
ijem podru
č
ju tužilac ima
prebivalište, odnosno boravište.
Za su
đ
enje u sporovima za zaštitu prava na osnovu pismene garancije protiv
proizvo
đ
a
č
a koji je dao garanciju propisana je nova odredba kojom je pored suda opšte mesne
nadležnosti za proizvo
đ
a
č
a predvi
đ
ena i opšta mesna nadležnost za prodavca.
U sporovima protiv pravnog lica izvršeno je usaglašavanje sa materijalnim zakonom,
pa je umesto termina poslovna jedinica upotrebljen termin ogranak.
U sporovima iz naslednopravnih odnosa propisana je isklju
č
iva mesna nadležnost suda
pred kojim se vodi ostavinski postupak dok nije pravosnažno okon
č
an. Po ZPP-u iz 2004 god.
bila je predvi
đ
ena elektivna mesna nadležnost.
Novi ZPP na druga
č
iji na
č
in reguliše pitanje delegacije suda. Umesto odre
đ
ivanja
delegacije od strane neposredno višeg suda, sada se zahtev za delegaciju podnosi najvišem sudu
odre
đ
ene vrste koji odlu
č
uje o delegaciji. Detaljnije je razra
đ
en postupak za delegaciju suda.
Pravi se razlika da li zahtev za delegaciju podnosi sud po svojoj inicijativi ili na predlog
stranke. Razlozi za delegaciju su u suštini ostali isti. Ako zahtev za delegaciju podnosi sam sud
on se ne dostavlja strankama na izjašnjavanje, a ako predlog za delegaciju podnosi stranka, sud
ć
e dostaviti predlog protivnoj stranci da se izjasni u roku od tri dana od dana dostavljanja.
Predlog za delegaciju stranka može da podnese na pripremnom ro
č
ištu, odnosno prvom ro
č
ištu
za glavnu raspravu. Kasnije stranka može da podnese predlog samo ako je razlog za delegaciju
nastao posle tog momenta ili je stranka za razlog kasnije saznala, što mora da dokaže.
O predlogu stranke za delegaciju sud prvog stepena odlu
č
uje rešenjem u roku od 8
dana od dana prijema predloga i protiv ovog rešenja nije dopuštena žalba. Kada je prvostepeni
