UNIVERZITET U NOVOM SADU
FAKULTET TEHNI
Č
KIH NAUKA – NOVI SAD
Departman: INDUSTRIJSKO INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
Usmerenje: MENADŽMENT PREDUZE
Ć
A
Predmet: ME
Đ
UNARODNO POSLOVANJE
SEMINARSKI RAD
Kriti
č
ki osvrt na problem globalizacije
Predmetni nastavnik: Student:
Doc. dr Veselin Perovi
ć
Č
avi
ć
Ljiljana 1812/I2
Novi Sad, Decembar 2006.
2
SADRŽAJ:
Rezime………………………………………………………………......... 3
1.
Osnovne odlike procesa globalizacije…..……………………......... 3
2.
Pogled na globalizaciju…………………………………………. . . 5
3.
Razlozi za zaštitu trgovine……………………………………….. . 8
4.
Transnacionakni finansijski kapital – transnacionalne institucije.... 11
Zaklju
č
ak………………………………………………………………… 13
Literatura……………………………………………………………….... 15
4
zemlje moraju se nadmetati da ga privuku. Pod uticajem globalizacije, karakter ekonomskih i
društvenih ure
đ
enja pretrpeo je radikalan preobražaj. Sposobnost kapitala da ode na drugu
stranu pokorava sposobnos države da obavlja nadzor nad ekonomijom.
2
Dve grupe faktora imaju zna
č
ajnu ulogu u procesu rastu
ć
e integracije svetske ekonomije.
Jednu grupu
č
ine tehnološke prednosti zemlje naro
č
ito u oblasti informacija i komunikacija.
Druga grupa faktora obuhvata one institucionalne politike koje zemlja preduzima u cilju
snižavanja vešta
č
kih barijera u tokovima roba, usluga i kapitala, ali i mrežu me
đ
unarodnihin
institucija (Organizacija za ekonomsku obnovu i razvoj, Svetska trgovinska organizacija).
Od sredine osamdesetih godina proces globalizacije se zna
č
ajno ubrzava. Brža i snažna
integracija nacionalnih ekonomija u svetsku ekonomiju putem trgovine, finansija i
tehnologije, informacionih mreža i transkulturne saradnje, podstakla je prosperitet sveta u
celini.
Neke razvijene zemlje, poput Francuske, Nema
č
ke, Italije suo
č
avaju se sa problemom
nezaposlenosti, a Japan sa neizvesnostima na finansijskom tržištu. Za razliku od ovih zemalja
Sjedinjene Ameri
č
ke Države i Velika Britanija, kao i Australija, i Danska, Irska, Novi Zeland
i Holandija beleže povoljne ekonomske performanse.
Neke nerazvijene zemlje (ili zemlje u razvoju) poput Hon Konga, Singapura, Južne Koreje i
Tajvana,
č
ak u razvojnom smislu prelaze iz grupe zemalja u razvoju u ekonomski napredniju
grupu. Me
đ
utim, mnoge zemlje koje se nalaze na dnu svetske lestvice zemalja, mereno
nacionalnim dohodkom per capita, suo
č
avaju se sa teškim uslovima i problemima:
nedovoljnim ljudskim resirsima, siromašnom sirovinskom osnovom i politi
č
kom
nestabilnoš
ć
u, gra
đ
anskim ratovima i regionalnim konfliktima. Mnogi od tih zemalja teko
đ
e,
pate usled visokog nivoa javnih rashoda, spoljnih dugova, makroekonomske nestabilnosti i
lošeg vladinog upravljanja.
Kada je re
č
o tranzicionim ekonomijama, jedan od klju
č
nih elemenata njihove tranzicije
jeste njihova reintegracija u svetsku privredu. Ove zemlje su, pre okrtanja socijalizmu i
centralno – planskom upravljanju privredom, imale nacionalni dohodak per capita jednak
polovini ili dve tre
ć
ine dohodka ostvarenog u najrazvijenijim zemljama zapadne Evrope.
Napredaka je ostvaren u liberalizaciji trgovinskih i finansijskih aranžmanima, iako postoje
zna
č
ajne razlike izme
đ
u zemalja u obimu trgovinske liberalizacije. Najve
ć
i broj zemalja je
gotovo u potpunosti uklonio restrikcije kada je re
č
o teku
ć
im transakcijama i preduzeo
korake ka liberalizaciji finansijskih tokova. Reintegracija tranzicionih ekonomija u svetsku
privredu je u toku, a uspeh u tome procesu je razli
č
it od zemlje do zemlje. One zemlje koje
su u tom procesu najdalje odmakle, u smislu opšteg napredka u politici reforme, naprednije
su i u smom procesu reintegracije, ali i po svojim ekonomskim karakteristikama.
3
1.1 Mapa karaktera
Selekcija 1: Kako globalizacija reste svetske ekonomije teže da budu sve više integrisana.
Zašto se globalizacija dogodila?Kako tržišta postaju globalna? Kako firme mogu preživeti i
č
ak eksploatisati globalizaciju u poslovanju? Ovo poglavlje
ć
e obezbediti pozadinu za svako
od ovih pitatanja.
4
2
Soros, Dž.,
O globalizaciji
, Beogead, 2003, str 10.
3
Đ
uri
ć
-Kuzmanovi
ć
, T., isto, str. 20.
4
Begg, D., Ward, D.,
Economics for business, McGraww-Hill,
London, 2003, str. 344.
