Kritike procesa globalizacije: Primer Rusije i Srbije

Milan Subotiæ

UDK:316.32:327(470)(497.11)

Institut za filozofiju i društvenu teoriju

Pregledni èlanak

Beograd
E-mail:

[email protected]

KRITIKE PROCESA GLOBALIZACIJE:

PRIMER RUSIJE I SRBIJE

Nacrt istra

ivaèke teme

Apstrakt:

U radu je izlo

en nacrt teme kojom æe se autor baviti u narednom

istra

ivaèkom ciklusu u okviru projekta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Po-

lazeæi od „globalizacije“ kao kljuène reèi tekuæih debata o politièkoj, ekonomskoj i
kulturnoj sudbini savremenog sveta, autor je predmet svog istra

ivanja ogranièio na

kritike procesa globalizacije koje su formulisane u Rusiji i Srbiji. Sadr

inski, plani-

rano istra

ivanje æe biti posveæeno analizi i interpretaciji razlièitih filozofsko-teorij-

skih, politièkih i ideoloških argumenata kritièara procesa globalizacije u politièkom
i kulturnom

ivotu Rusije i Srbije. Predlo

eni komparativni pristup treba da omoguæi

sagledavanje uticaja koji na domaæe kritièare globalizacije imaju protivnici tog pro-
cesa u Rusiji, kao i da olakša razumevanje razlika u opiranju procesima globalizaciji
koje su posledica razlièitog politièkog, ekonomskog, vojnog, kulturnog i meðunarod-
nog polo

aja ove dve zemlje u savremenom svetu. Osnovni cilj istra

ivanja je proce-

na teorijsko-argumentativnih i praktièno-politièkih kapaciteta kritika globalizacije u
ove dve postkomunistièke zemlje.

Kljuène reèi:

globalizacija, politika, neoliberalizam, tranzicija, kritika glo-

balizacije, postkomunizam, Rusija, Srbija.

Tema „Kritike procesa globalizacije: primer Rusije i Srbije“

prijavljena je u okviru projekta „Moguænost primene modernih filo-
zofsko-politièkih paradigmi na transformaciju društva u Srbiji/Jugo-
slaviji“. U formulisanju predlo

ene teme rukovodio sam se kako

sopstvenim istra

ivaèkim interesovanjima, tako i opštim problem-

skim okvirom koji je odreðen nacrtom zajednièkog projekta.
U ovom tekstu æu u formi kratkog obrazlo

enja poæi od tvrdnje da

„globalizacija“ predstavlja jednu od dominantnih paradigmi savre-
mene politièke filozofije, socijalne teorije i politikologije, te skicirati

295

FILOZOFIJA

IDRUŠTVO

XXI

Rad nastao u okviru projekta „Moguænost primene modernih filozofsko-po-

litièkih paradigmi na transformaciju društva u Srbiji/Jugoslaviji“ koji finansira Mini-
starstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

neke od osnovnih tematskih celina u okviru kojih se sukobljavaju
njeni savremeni zastupnici i kritièari. S obzirom da debate o globali-
zaciji imaju poseban znaèaj za „zemlje u tranziciji“, obrazlo

iæu

osnovne razloge za izdvajanje sluèaja Srbije i Rusije u planiranim
istra

ivaèkim aktivnostima, te formulisati poèetni hipotetièko okvir

koji æe ih usmeravati. Na kraju, sastavni deo ovog nacrta je selektiv-
na bibliografija koja sadr

i spisak radova od kojih polazim kao od

materijala za dalje istra

ivanje.

Tokom poslednjih desetak godina „globalizacija“ je postala

jedan od onih sveobuhvatnih koncepata uz pomoæ kojih se ne samo

analiziraju

objašnjavaju

, veæ i

kreiraju

društveni, ekonomski i po-

litièki procesi savremenog sveta. Kao deo „nove planetarne vulgate“
(Burdije), „globalizacija“ je postala obavezujuæe „opšte mesto“ ne
samo akademskih rasprava, veæ i jezika medija i politike

. Ona je po-

tisnula stari kategorijalni aparat epohe Hladnog rata i zauzela cen-
tralno mesto u politièkom i teorijskom diskursu nakon sloma
komunizma i poèetka „tranzicije“ postkomunistièkih društava u
liberalno-demokratska društva sa tr

išnom privredom

. Urušavanje

komunizma i globalno širenje demokratskih vrednosti i institucija,
kombinovano sa potvrðivanjem superiornosti tr

išno strukturisane

privrede, vodilo je uverenju o konaènoj univerzalizaciji kapitalistiè-
kog liberalno-demokratskog modela društva (Fukuyama). Ove pro-
mene nisu bile ogranièene samo na strukturu i sadr

aj ideološkog

polja, veæ su svojim posledicama zadirale u redefinisanje èitavog si-
stema meðunarodnih odnosa: „U 1989. godini meðunarodni politiè-
ki sistem koji je trajao tri veka i zasnivao se na balansu moæi i
imperijalnim te

njama, okonèan je u Evropi. Ta godina ne oznaèava

296

MILAN

SUBOTIÆ

Prema U. Beku (Beck): „Globalizacija je sigurno najšire korišæena (ali i po-

grešno korišæena) kljuèna reè u diskusijama skorašnjih godina, a biæe to i u narednim
godinama. Takoðe, ona je jedna od najreðe definisanih, najmaglovitijih i pogrešno
shvatanih, kao i politièki najdelotvornijih reèi“ (Beck, 2000: 19).

Stoga, autor jedane od najuticajnijih knjiga o globalizaciji, M. Voters (Wa-

ters), veæ na poèetku svoje knjige istièe da je globalizacija „

koncept 90-tih godina

“

(Waters, 1995:1). Time se istièe postojanje kvalitativne razlika izmeðu „globalizacij-
ske paradigme“ i ranijih naèina tematizovanja

internacionalnih

ekonomskih, politiè-

kih i kulturnih odnosa i procesa.

skih i politièkih subjekata i institucija jedinstvenog globalnog dru-
štva: „Globalizacija se mo

e shvatiti kao proces (ili skup procesa)

koji ovaploæuje promenu prostorne organizacije socijalnih odnosa i
aktivnosti, promenu koja je izazvana

transkontinentalnim

ili

regio-

nalnim

tokovima i mre

ama aktivnosti, interakcija i moæi“ (Held,

McGrew at all, 1999). Tako, u ekonomskoj sferi, koncept „nacional-
ne privrede“, biva zamenjen modelom jedinstvenog (globalnog)
tr

išta na kome deluju moæne transnacionalne korporacije, svetske

finansijske organizacije i finansijski „kapital bez domovine“. Za
ekonomiste, „globalizacija“ je, pre svega, „proces pretvaranja po-
sebnih

nacionalnih privreda

integrisanu svetsku

privredu“ (Silbert

and Klodt, 1999), proces u kome se na globalnom nivou sve više
uklanjaju prepreke („deregulacija“) za finansijske transakcije, slo-
bodnu trgovinu i širenje tehnologije. Stoga, po mišljenju Kenièi
Omae, savremeni ekonomski razvoj dovodi do „kraja nacionalnih
dr

ava“ èija se ekonomska uloga smanjuje u korist novih meðu-

avnih regionalnih entiteta, transnacionalnih korporacija i organi-

zacija poput Meðunarodnog monetarnog fonda (IMF), Svetske ban-
ke (WB) i Svetske trgovinske organizacije (WTO). Po ovom
gorljivom zagovorniku globalizacije, nacionalna dr

ava u ekonom-

skom smislu postaje „nostalgièna fikcija“ i „kartografska iluzija“
koju razaraju investicije, industrija, informatika i individualna po-
trošnja („èetiri I“ – Ohmae, 1995). Istina, teza da dr

ava gubi ulogu

organizatora i regulatora ekonomskog

ivota, nije nu

no praæena

tvrdnjom o smanjenju i nestajanju njenih politièkih funkcija (kontro-
la teritorije, oèuvanje zakonskog poretka, itd), kao i njenog emocio-
nalno-simbolièkog znaèaja. Ali, proces globalizacije u politièkoj
sferi obièno se predstavlja kao proces u kome se dr

ava, radi uspešne

integracije u „meðunarodnu zajednicu“, odrièe klasièno shvaæenog
suvereniteta usvajajuæi „opšte“ standarde prema kojima se rukovodi
u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Na taj naèin, globalnim širenjem de-
mokratskih vrednosti i re

ima, otvara se problem gubitka „simetriè-

nosti“ i „podudarnosti“ odnosa izmeðu onih koji donose politièke
odluke i onih na koje se te oluke odnose, tj. „regionalna i globalna
meðupovezanost dovodi u pitanje tradicionalno rešavanje kljuènih
problema demokratske teorije i prakse unutar nacionalne dr

ave“, a

„sam proces upravljanja mo

e da se istrgne iz okvira nacija-dr

ava“

(Held, 1997: 32). Èinjenica da demokratski izabrana vlast na nacio-
nalnom nivou èesto donosi politièke odluke koje više zavise od šireg

298

MILAN

SUBOTIÆ

meðunarodnog okru

enja i organizacija, nego od empirijske volje i

interesa sopstvenih biraèa („naroda“), ubla

ava se tezom o „global-

nom društvu“ i „globalnoj (politièkoj) kulturi“. U svakom sluèaju,
nezavisno od mnogobrojnih i razlièitih odreðenja „globalizacije“,
treba imati u vidu da ona, pored deskriptivnog, ima i normativno
znaèenje: na osnovu opisa tekuæeg procesa integracije sveta, formu-
liše se potreba i/ili nu

nost kreiranja jedinstvenog globalnog

pravnog prostora, kao i svetskih organa ekonomskog i politièkog
upravljanja. Po mnogim ocenama, èoveèanstvo je krajem XX veka
ušlo u novo „Globalno doba“, te mora radikalno izmeniti institucije
ekonomskog i politièkog

ivota da bi uspešno rešavalo stare i odgo-

varalo na nove (ekološke, bezbednosne, ekonomske) probleme koje
to doba donosi (Albrow, 1996). Drugim reèima, uspešan odgovor na
izazove savremenosti zahteva novu teorijsku i praktièku paradigmu
koja nastaje iz uverenja da „mnogi savremeni problemi ne mogu biti
adekvatno shvaæeni na nivou nacija-dr

ava, tj. u uslovima zasebnih

zemalja i njihovih internacionalnih odnosa, veæ zahtevaju konceptu-
alizaciju u uslovima globalnog procesa“ (Sklair, 1992: 143).

Ipak, normativno-praktièka i ideološka funkcija globalizacij-

ske paradigme je, u krajnjoj liniji, oslonjena na teorijske radove u ko-
jima se proces globalizacije razlièito tematizuje – od najopštijih
filozofskih pristupa u kojima ovaj fenomen slu

i kao podsticaj za re-

definisanje „veèitih pitanja“ u svetlu teze o kraju Moderne, do socio-
loških, politikoloških i ekonomskih radova u kojima se analiziraju
pravci, dinamika i posledice razlièitih dimenzija svetske integracije.
Ne gubeæi iz vida pretenziju na obuhvatnost „globalizacijske paradig-
me“, iz analitièkih razloga mogu se razlikovati njeni razlièiti tematski
segmenti kojima se „globalistièki pristup“ sadr

inski-predmetno di-

ferencira. Tako, na primer, amerièki sociolog Èiz-Dan (Chase-Dunn)
istièe najmanje pet dimenzija globalizacije koje treba pa

ljivo raz-

likovati i posebno prouèavati – ekonomsku, politièku, kulturnu,

299

FILOZOFIJA

IDRUŠTVO

XXI

Ovo premeštanje istra

ivaèkog interesa sa nivoa nacija-dr

ava i njihovih

meðusobnih odnosa na analizu najva

nijih problema u svetskom okviru zahteva

odgovarajuæi teorijski aparat koji je u nastajanju. Osnovni teorijski pristupi globali-
zaciji, prema L. Skler, mogu okvirno biti podeljeni u èetiri grupe: (1) teorije svetskog
sistema; (2) teorije globalno-kulturološkog pristupa; (3) teorije globalnog civilnog
društva i (4) teorije globalnog kapitalizma (Sklair, 1999: 149). Ovim teorijama mo

emo dodati politikološke i geopolitièke teorije koje fenomen politièke moæi temati-

zuju u globalnim, a ne tradicionalnim meðunarodnim (meðu-dr

avnim) okvirima.