КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА_______
Увод
Развојем техничко-технолошких достигнућа,дошло је до ситуацију да се
проширује оквир ризичних околности које могу да настану у односу на тело и
имовину.Тако се у оквире савремених кривичних законодавстава уносе и одредбе
које као објект кривичноправне заштите имају безбедност јавног саобраћаја.У нашем
позитивном праву те одредбе садржане су у глави двадесет шест КЗ-а под насловом
Кривична дела против безбедности јавног саобраћаја.Издвајање ових кривичних дела
у посебну главу представља правну традицију у нашој држави више од једног века,
док се у упоредном праву срећу случајеви у којима су та кривична дела у оквиру
главе кривичних дела против опште безбедности људи и имовине или у споредном
кривичном законодавсту.Решење у нашем праву може се прихватити с обзиром да је
учестало извршење кривичних дела из ове главе,нарочито чланова 289. и 297,па се
њима не може дати умањен значај њиховим дефинисањем у споредном
законодавству,док се у односу на норме,које спадају у кривична дела против опште
безбедности људи и имовине,глава двадесет и шест издваја тиме што има
специфичан објекат тј. безбедност људи и имовине само у оквиру јавног саобраћаја.
Превенција саобраћајних деликата
може се извршити на два начина : путем
мера које непосредно утичу на безбедност јавног саобраћаја и преко мера које утичу
на човека као савесног учесника у саобраћају.Мере које непосредно утичу на
безбедност јавног саобраћаја представљају материјално уређивање кретања возила
као физичке појаве,док су мере које утичу на човека друштвено регулисане,јер имају
карактер друштвене појаве.Да би се постигло задовољавајуће стање у јавном
саобраћају неопходно је да се евентуални недостаци у оквиру једних мера надоместе
другим мерама.У таквој ситуацији се нашло и наше законодавство приликом
дефинисања норми у глави двадесет шест,јер је имало као задатак да путем правних
норми надокнади недостатак материјалних средстава која би побољшала стање
саображајне инфраструктуре и самих возила.Међутим,без обзира на материјално
стање јавног саобраћаја и његове недостатке,примарни задатак правних норми је
деловање на друштвене факторе,у овом случају на свест учесника у саобраћају,чиме
би се смањио број саобраћајних деликата тј. људског фактора као узрока
саобраћајних несрећа.
Стање у судској пракси,иако показује велику заступљеност кривичних дела
угрожавања јавног саобраћаја,уствари не осликава реално стање о кршењу
саобраћајних прописа у нашој држави.Разлог томе је што одређени саобраћајни
деликти који за последицу имају имовинску штету мањег обима представљају поље
прекршајног права,а не кривичног,па се из уверења да се не ради о правом
криминалитету и да су ова кривична дела најчешће учињена из нехата,састављањем
нетачног записника на месту несреће,учинилац гони само за саобраћајни прекршај,а
не кривично.
Већина кривничних дела представља кршење прописа који су дефинисани другим
законима или подзаконским актима,па је самим тим њихова радња бланкетног
караткера.
1
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА_______
Нови КЗ-у у односу на ОКЗ и КЗ РС не уноси драстичне промене,осим што
обједињује безбедност ваздушног саобраћаја,која је била издвојена у ОКЗ-у,са
безбедностима у копненом и воденом саобраћају и предвиђа поједине промене у
распону казне затвора за поједине облике кривичних дела.
2
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА_______
тумачење правне норме.Најчешћи облици кршења прописа који воде до извршења
овог кривичног дела су:неприлагођена и непрописна брзина,непоштовање
приоритета пролаза пешака на пешачком прелазу,неуступање првенства
пролаза,непрописно претицање и обилажење,непрописно скретање и др.При
одсуству последице дела,у овом случају материјалне штете и телесне повреде,нема
кривичног дела угрожавања јавног саобраћаја,јер се не доводи у опасност живот и
имовина лица,па се учинилац гони само прекршајно.
Од значаја за радњу битно је и
начело поверења
.Оно представља претпоставку
поуздања учесника у саобраћају да ће се и други учесници придржавати саобраћајних
прописа,али постоје одређена лица према којима се не може поуздати у поштовање
прописа када: 1. је учеснику у саобраћају сасвим јасно да се други учесник у
саобраћају понаша непрописно,када је дужан да своје понашање прилагоди
ситуацији и тако избегне незгоду и 2. се у односу на одређена се може очекивати да
се понашају у складу са прописима,где се првенствено мисли на децу,инвалида и
старих лица.Код прилагођавања понашања при непридржавању прописима других
учесника,мора се тежити избегавању несреће,иначе,у случају нечињења су извршава
кривично дело.Чак иако у покушају избегавања несреће,учесник у саобраћају не успе
да је избегне,судска пракса сматра да кривично одговорност не постоји.Најчешће се
ови случајеви односе на неправилно прелажење пешака преко коловоза или
неправилно кретање по коловозу.Тешкоће се јављају код питања предвиђања
непрописног понашања других учесника,где је немогуће захтевати од учесника да
стално буде свестан непрописног понашања других,већ само онда када се то могло из
случаја закључити и када се то према искуству учесника очигледно могло очекивати.
Према деци,инвалидима и старим лицима потребно је применити већи ниво пажње,
јер је вероватноћа да ће они прекршити прописе повећана.У овом случају,скоро да
долази до искључења начела поверења,али се не сме отићи у крајност јер би се тиме
знатно успорило и отежало одвијање саобраћаја.
Возач је дужан да наилазећи на пешачки прелаз обрати посебну пажњу и
смањи брзину до те мере да у случају потребе може да заустави возило.
Неосновани су жалбени наводи браниоца окривљеног којима се истиче да је
оштећена која је учесник у саобраћају крива за ову саобраћајну незгоду јер је на
непрописан начин прелазила коловоз.
Правно схватање на које се бранилац у конкретном случају позива да возач
моторног возила који прописно и правилно управља возилом није дужан да предвиди
непрописне и перавилне поступке других учесника у саобраћају у конкретном случају
се не може применити јер је првостепени суд ценивши одбрану окривљеног у склопу
осталих изведених доказа утврдио да окривљени није обратио посебну пажњу нити
је испред пешачког прелаза смањио брзину до те мере да у случају потребе може да
заустави возило.
2
У пракси је врло чест случај да дође до учешћа више лица у угрожавању јавног
саобраћаја:
Кривично дело угрожавања јавног саобраћаја из члана 195. КЗ РС извршила су
двојица оптужених на тај начин што је првооптужени своје теретно возило
2
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж. 455/00 од 27.03.2000. и пресуда Другог општинског суда у
Београду К. 463/98 од 23.06.1998. године)
4
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА_______
зауставио једним делом на коловозу,а другим делом на банкини при чему није
укључио светла за означавање возила нити посебним знаком којим се означава
зауставњено возило обележио своје возило на коловозу,док другооптужени брзину
кретања свог возила није прилагодио видљивости и вожњи у ноћним условима као и
клизавом коловозу па када је другооптужени уочио теретно возило првооптуженог
које је било неосветљено и необележено услед неприлагођене брзине свог возила није
могао благовремено да се заустави нити да избегне судар кретањем у страну
(улево),већ је предњом десном страном свог возила ударио у задњу леву страну
заустављеног камиона услед чега су његови сапутници задобили тешке телесне
повреде.
3
Прва два става овог члана представљају умиљајна кривична дела,међутим важно
је истаћи да је умишљај уперен на кршење прописа,а не на последицу јер би се тако
остварило биће другог кривичног дела или стицај,а не угрожавања јавног саобраћаја.
То се нарочито мора односити на члан 297. који предвиђа наступање теже последице.
Када би умишљај био уперен на последицу,а не на кршење прописа било би учињено
кривично дело против живота и тела – кривично дело убиства из члана 113. или
кривично дело тешке телесне повреде из члана 121. КЗ-а,где би се само као средство
извршења могло наћи превозно средство.
Када је угрожавање јавног саобраћаја са смртном последицом дошло због ал-
кохолисаног стања возача, у односу на основно кривично дело постоји евентуал-
ни умишљај, а у односу на тежу последицу - смрт свесни нехат.
4
Проблеми се јављају код
разграничења умишљаја и нехата
,што се код овог
дела манифестује у примени различитих ставова члана 289.Тачније,поставља се
питање да ли је кривично дело учињено из евентуалног умишљаја или свесног
нехата.Као помоћ у разграничењу се користи Франкова формула,међутим, у овом
случају она не представља примењљиво решење,стога се у теорији јавља питање
безобзирности. Безобзирност може да се јави и код нехата,па се зато за постојање
умишљаја узима висок степен безобзирности,која се теже утврђује пошто у себи
сабржи субјективне компоненте,које су тешко утврдиве.Безобзирност се манифестује
кроз грубо кршење саобраћајних прописа,које се прецизно утврђује у сваком случају
понаособ,па се уствари на основу степена кршења прописа одлучује да ли је нехат
или умишљај.
Безобзирном вожњом се сматрају најгрубљи облици непрописне вожње као
што је управљање моторним возилом под утицајем алкохола,управљање возилом
од стране возача који није обучен за вожњу,управљање технички неисправним
возилом иако возач зна да је возило технички неисправно или када се из других
разлога вожња може окарактерисати као нарочито безобњирна јер се на основу
3
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж. 1159/00 од 7.11.2000. године)
4
(Пресуда Врховног суда Србије Кж. 1042/04 од 13. априла 2005. и пресуда Окру-
жног суда у Београду К. 773/03 од 5. априла 2004. године)
5
КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ БЕЗБЕДНОСТИ ЈАВНОГ САОБРАЋАЈА_______
Оптужени је основно кривично дело угрожавања јавног саобраћаја из члана 195.
став 1. КЗС извршио са евентуалним умишљајем.
Свест да забрањена последица може наступити, да је оптужени на њено насту-
пање пристао произилази из чињенице да је као возач теретног камиона био свестан
да због своје алкохолисаности (1 грам алкохола у крви) не може безбедно управљати
моторним возилом и поред тога он је у таквом стању, дакле компромитованих спо-
собности за безбедно управљање моторним возилом, предузео вожњу, услед чега је
дошло до осталих пропуста у његовој вожњи.
То указује да је оптужени пристао на наступање забрањене последице – угрожа-
вање јавног саобраћаја, довођење у опасност живота људи када је ово кривично дело
у основном облику извршио са евентуалним умишљајем.
Пошто је дошло до тешке последице – смрти једног лица, која тешка последица
се може приписати нехату оптуженог, то је квалификаторна околност за постоја-
ње кривичног дела тешког дела против безбедности јавног саобраћаја.
7
Учинилац поступа са евентуалним умишљајем и чини кривично дело из чл.
201. ст. 2. КЗС у вези кривичног дела из чл. 195. став 1. КЗС када зна да болује од
епилепсије и да му се у току вожње под постојећим условима (умор,
алкохолисаност) може догодити епилептични напад са губитком свести и
следствено томе саобраћајна незгода,што га у смислу чл. 163. ЗОБСП чини
неспособним за сигурну вожњу,па до таквог развоја догађаја и дође.
На основу горе изнетог суд је нашао да су се у радњама окривљеног стекли сви
битни елементи кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја
из чл. 201. ст. 2. КЗС у вези кривичног дела угрожавања јавног саобраћаја из чл. 195.
ст. 1. КЗС.Наиме,окривљени се као учесник у саобраћају на путевима није
придржавао саобраћајних прописа из чл. 163. и чл. 164. ст. 1. и 2. ЗОБСП јер је
моторним возилом управљао болестан од епилепсије и у уморном и алкохолисаном
стању са више од 0,5 г/кг алкохола у крви што је све довело до епилептичног
напада,губитка свести и саобраћајне незгоде.На тај начин је довео у опасност
живот и тело људи,услед чега је код другог наследила смртна последица.
Поред тога што је окривљеном,обзиром на његово образовање,узраст,чињеницу
да има положен возачки испит,и да је стога знао прописе из области безбедности
саобраћаја,без сумње било познато да је забрањено управљање моторним возилом
возачу који је под утицајем алкохола,посебно је био свестан,као што је утврђено у
чињеничном стању,да болује од епилепсије и да му се могу догодити епилептични
напади испровоцирани уморном и алкохолисаношћу.Самим тим је био свестан да
управљајући возилом у саобраћају под свим овим околностима може доћи до
епилептичног напада са губитком свести у току вожње што готово неминовно
доводи до саобраћајне незгоде.Из чињенице да се и поред тога није уздржао од
вожње у стању које може довести до епилептичног напада и тиме до саобраћајне
7
(Пресуда Врховног суда Србије Кж. 400/03 од 16. новембра 2004. и пресуда
Окружног суда у Београду К. 331/00 од 4. октобра 2002. године)
7
