УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН - НИКОЛА ТЕСЛА" У БЕОГРАДУ
ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО,
УНИВЕРЗИТЕТА „УНИОН - НИКОЛА ТЕСЛА" У БЕОГРАДУ
ПРАКТИЧАН РАД
Кривична дела против имовине
Студент:
4
објеката и њихово прегледање. Имовински криминалитет је појава
стара колико и сама људска заједница. Појавом вишка вредности,
који се огледао у било каквој имовини, од самог почетка је привлачио
пажњу људи склоних девијантном понашању који су тежили да себи
присвоје и ону имовину за коју су знали да им не припада. Ова врста
криминалитета је увек била забрањена за све слојеве друштва. Обим
имовинског криминалитета се стално повећавао, без обзира на
ретрибутивност казнене политике према учиниоцима. Увидевши то,
нарочито у последње време, многи криминолози и пенолози у први
план стављају савременије принципе, тзв. принципе ресторативне
правде у борби против имовинског криминалитета.
5
2. Појам и значење кривичних дела
Кривично дело је радња човека која је у закону предвиђена као
кривично дело, која је противправна и скривљена. Дакле, овако
одређен појам кривичног дела има четири конститутивна елемента,
при чему се дело човека, предвиђеност у закону и противправност
сматрају објективним, а кривица субјективним елементом.
Кривично дело је дело човека које правни поредак забрањује
под претњом примене кривичне санкције или је то људско понашање
које производи штетну последицу за друштво због које оно реагује
применом кривичне санкције према његовом учиниоцу. То је
друштвено негативан, штетан људски акт.
1
Али кривично дело није
само људски акт, већ и негативна, штетна друштвена појава којом се
повређују или угрожавају заштићене вредности, добра или интереси.
Дакле, кривично дело је понашање човека којим се повређују
нарочито вредна правна добра без којих друштво не би могло
опстати, или би била угрожена његова безбедност.
2
Када то кажемо очигледно је да кривично дело схватамо у
моралном смислу као злочин који је истовремено супротан моралу
прихваћеном у конкретном друштву. Како је кривично дело опасно по
друштво и морално недопуштено, учинилац због свог понашања
заслужује прекор (казну) друштва.
Такав социјални и морални појам кривичног дела указује на
моралну и социјалну суштину кривичног дела, која, у крајњем случају,
увек зависи од културних вредности и идеолошких опредељења
конкретног друштва.
1
Перић, O., Стoјaнoвић, З. (2016),
Кривичнo прaвo – Пoсебни деo
, Прaвни фaкултет,
Нoви Сaд, стр. 73.
2
Јoвaшевић, Д., Јoвaнoвић, Љ., Ђурђић, В. (2014),
Кривичнo прaвo - Пoсебни деo
,
Службени глaсник, Беoгрaд, стр. 122.
7
распрострањеније. Ради се о масовној појави, а као разлози за толику
распрострањеност наводе се лоша економска ситуација, недостатак
посла, жеља за осигураном егзистнцијом, олаким и брзим богаћењем
који води до лакшег и бољег живота, лакомисленост. Ово су неки од
разлога који могу да доведу до уласка у круг вршења имовинских
деликата чијим се вршењем присваја на противправан начин одузета
имовина а, из разлога стицања неке користи за себе или другога.
Најчешћи учиниоци ових кривичних дела против имовине јесу
малолетна лица мушког пола чешће него девојке, као и пунолетна
лица како мушког, тако и женског пола.
3
Упоредо са порастом ове врсте делтиката расте и потреба за
што бољим и ефикснијим начинима супротстављања овој врсти
криминалитета. Међутим, кривичноправна заштита имовине,
посматрана кроз различите историјске епохе није увек пружана у
истој мери, на исти начин и према свим лицима. Наиме, постојале су
неке категорије лица којима заштита имовине није пружана. Па тако
робови нису имали право заштите имовине, а поред тога заштита
имовине пружана је неједнако с обзиром на друштвени статус. У
периоду феудализма различит обим заштите имовине имали су
кметови од феудалаца и властеле, али како се друштво развијало, а
са њим и право и правна заштита, тако је и заштита имовине постала
доступна свима без обзира на друштвени статус, пол, класу.
3.2. Појам и подела кривичних дела против имовине
Кривична дела имовинског криминалитета веома су
распрострањена и према неким проценама у свету, али и код нас
чине око 50 % укупног криминалитета. Статистички подаци указују да
3
Кривични законик - („Сл. гласник РС“, бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр.,
72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019)
