UNIVERZITET „UNION NIKOLA TESLA”
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
BEOGRAD
DIPLOMSKI RAD
KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE
Mentor
Student
:
Prof. dr Milan Milošević
Beograd, 2016.
4
UVOD
Kriminalitet kao negativni društveni proizvod ispoljava se u vršenju niza aktivnosti
opasnih po društvo kojim se ugrožavaju osnovne društvene vrednoisti i kao takve
zakonskim propisima su definisane kao krivična dela za čije izvršioce je propisana
odgovarajuća sankcija. Sva dela koja su zakonima propisana kao krivična dela mogu se
podvesti pod određenu oblast kriminaliteta bilo da je to politički kriminalitet , opšti
kriminalitet, ekološki kriminalitet, privredni kriminalitet ili visokotehnološki kriminalitet.
Razvoj i funkcionisanje ekonomskog sistema sa svim svojim komponentama računajući
tu monetarni sistem, fiskalni sistem, sistem tržišne privrede kao i razvoj tehnike i
primenu tehničko tehnoloških dostignuća u svim segmentima ekonomskog, političkog I
društvenog razvoja i funkcionisanja društva uslovila je pojavu, raznovrsnost i sve veću
učestalost privrednog kriminaliteta koji nastaje u procesu proizvodnje, razmene i
potrošnje dobara i usluga.
Krivična dela protiv privrede propisana Krivičnim zakonikom Republike Srbije
obuhvataju sva devijantna kriminalna ponašanja koja su uperena na destabilizovanje i
podrivanje ekonomskog sistema, kojima se narušava monetarni sistem, ugrožavaju
javne finansije i prikriva nezakonito poreklo imovine, kojima se krše pravila zakonitog
poslovanja u privredi i poštenih tržišnih utakmica kao i sva neprihvatljiva ponašanja
vezana za nedozvoljenu proizvodnju i promet roba i usluga .
Promene društveno ekonomskih odnosa, razvoj i funkcionisanje tržišne privrede,
promena oblika svojine, raslojavanje stanovništva, razvoj industrije i globalizacija
uslovile su potrebu izvršioca privrednog kriminala da se prilagođavaju društvenim
promenama, da iznalaze nove metode, načine organizovanja, sredstva izvršenja i
objekte koji se napadaju vršenjem krivičnih dela kojima se narušava ekonomski sistem,
protivpravno ostvaruje imovinska korist, da se u potpunosti ili delimično izbegavaju
obaveze plaćanja poreza, doprinosa i drugih državnih dadžbina koje za posledicu imju
gomilanje prihoda iz vršenja krivičnih dela kod malog broja ljudi i nanošenje velikih šteta
kroz neostvarene prihode u budžetu što generalno slabi ekonomsku moć države,
destabilizuje privredu, nanosi štete privrednim subjektima izaziva poremećaje u
funkcionisanju tržišta.
Visok stepen organizovanosti sve više postaje odlika koji karakteriše veći broj krivičnih
dela iz oblasti privrednog kriminaliteta poput pranja novca, nedozvoljene proizvodnje,
nedozvoljene trgovineo oružjem, municijom, narkoticima, vozilima, umetničkim
predmetima dragocenostima , krijumčarenjem novca, retkih biljnih i životinjskih vrsta,
duvana, garderobe, hrane, alkoholni pića i sl. Kriminalne grupe se stvaraju i deluju
nezavisno od administrativnih državnih granica a kriminal uopšte, a posebno privredni
kriminal, se sve više internacionalizuje i dobija međunarodni karakter koji posledice
izaziva na svim prostorima svog posrednog ili neposrednog delovanja. Sve to
uslovljava ozbiljan zajednički pristup svih država na međunarodnom planu u
zajedničkoj borbi u suzbijanju i sprečavanju ispoljavanja različitih krivičnih dela protiv
privrede.
5
Diplomski rad urađen je na temu krivičnih dela protiv privrede kojih u skladu sa trenutno
važećim Krivičnim zakonikom Republike Srbije ima 25. Na predlog resornog
ministarstva i potrebe usklađivanja nacionalnih krivičnih zakonodavstava sa
ratifikovanim međunarodnim ugovorima Evropske Unije, Organizacije ujedinjenih nacija,
Saveta Evrope I drugih međunarodnih organizacija očekuje se izmena našeg Krivičnog
zakonika i uvođenje još 8 novih krivičnih dela protiv privrede, kojima bi se dodatno
pružila veća i efikasnija zaštita privrednom sistemu, građanima I svim privrednim
subjektima u Republici Srbiji.
Prvi deo rada obuhvata prezentovanje bitnih obeležja privrednog sistema i posledice
koje kriminal ostavlja na njegove tokove i funkcionisanje društva.
Drugi deo rada sadrži prezentaciju krivičnih dela protiv privrede propisanih Krivičnim
zakonikom Republike Srbije i brojnim drugim zakonima koji uređuju pojedine privredne i
ekonomske aktivnosti poput: Zakona o carini, Zakona o Narodnij banci Srbije, Zakona o
platnom prometu, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o poreskom postupku
i poreskoj administraciji, Zakona o žigovima, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o
stečaju, Kodeksa o poslovnoj etici i sl.
Treći deo rada sadrži prezentaciju krivičnih dela kojima se ugrožava monetarni sistem,
javne finansije i prikriva nezakonito poreklo imovine u koja spadaju:falsifikovanje novca,
falsifikovanje hartija od vrednosti, falsifikovaje i zloupotreba platnih kartica, falsifikovanje
znakova za vrednost, pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za
falsifikovanje, izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića, poreska utaja
neuplaćivanje poreza po odbitku, nranje novca i onemogućavanje vršenja kontrole.
Četvrti deo rada obuhvat obradu krivičnih dela kojima se krše pravila zakonitog
poslovanja u privredi i poštenih tržišne utakmice u koja spadaju : zloupotreba
monopolističkog položaja, neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge
posebne oznake robe ili usluga, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba u
vezi sa javnom nabavkom, prouzrokovanje stečaja, prouzrokovanje lažnog stečaja,
oštećenje poverioca , zloupotreba ovlašćenja u privredi , narušavanje poslovnog ugleda
i kreditne sposobnosti i odavanje poslovne tajne.
Peti deo rada obrađuje krivična dela vezana za nedozvoljenu proizvodnju i promet roba
i usluga koje obuhvataju : krijumčarenje, nedozvoljena proizvodnja, nedozvoljena
trgovina, obmanjivanje kupaca i falsifikovanje znakova, odnosno državnih žigova za
obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih metala.
Kako je osnovno obeležje privrednog kriminala, a posebno organizovanog kriminala
visok stepen prilagodljivosti novonastalim uslovima i ispoljavanje raznolikosti u načinu
izvršenja krivičnog dela u svakom delu rada sam prikaz različitih pojavnih oblika i načina
izvršenja prikazao kroz primere iz svakodnevnog života, kroz podatke objavljene u
dnevnoj štampi ili objavljene na sajtu policije i tužilaštva.
U poslednjem delu rada u zaključku sumirani su objekti i vrednosti kojima se pruža
krivičnopravna zaštita propisivanjem ovih 25 krivičnih dela protiv privrede i još jednom
iskazao potrebu na aktivaciju svih subjekata u nacionalnom i međunarodnom okviriu u
borbi za suzbijanje i sprečavanje krivičnih dela protiv privrede.
7
država članica revidiraju svoje zakone u skladu sa definisanim standardima koji bi bili
prihvaćeni od strane država članica kako bi se što lakše izborile sa privrednim
kriminalom koji već ima svoje raznolike oblike ispoljavanja kao i sa novim vidovima
privrednog kriminala koji može nastati kao rezultat budućeg ekonomskog i tehnološkog
razvoja I to na način što bi vlade deržava članica trebalo da :
1. Preduzmu mere kojima bi se olakšalo otkrivanje privrednih prestupa i krivičnih dela
kao i pokretanje krivičnog postupka uspostavljanjem policijske jedinice specijalizovane
za kontrolu privrednog kriminala.
2. Preduzmu sve potrebne radnje kako bi se osiguralo brzo i efikasno krivično pravo u
oblasti ekonomskog kriminala
3. Revidiraju svoje zakone o krivičnim sankcijama za krivična dela protiv privrede
U poslednjih dvadeset godina Savet Evrope i druge međunarodne organizacije i tela
davale su ogromnu podršku na prevazilaženju nedostataka u preventivnoj sferi i sferi
suzbijanja privrednog kriminala što je rezultiralo potpisaivanjem i ratifikovanjem brojnih
međunarodnih ugovora i konvencija vezanih za ovu vrstu krivičnih dela koje su podržale
gotovo sve zemlje u Evropi.
2. KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE PO KRIVIČNOM ZAKONIKU
REPUBLIKE SRBIJE
Krivična dela protiv privrede propisana su u glavi XXII Krivičnog zakonika članovima
223 do člana 245. Propisivanjem velikog broja različitih dela protiv privrede u najširem
smislu štite se sve one privredne delatnosti koje se odigravaju na prostoru Republike
Srbije a koje su vezane za
Monetarni sistem, ugrožavanje javnih finansija i prikrivanje nezakonitog porekla
imovine
Kršenje pravila vezanih za proizvodnju ili promet roba i usluga
Kršenje pravila u vezi sa zakonitim poslovanjem u privredi i poštenim tržišnim
utakmicama
Sa obzirom na posebni zaštitni objekat kao i razliku u radnji izvršenja krivična dela iz
ove grupe kogu se klasifikovati na :
1. Krivična dela kojima se narušava monetarni sistem, ugrožavaju javne finansije i
prikriva nezakonito poreklo imovine koje obuhvataju
Falsifikovanje novca
Falsifikovanje hartija od vrednosti
Falsifikovaje i zloupotreba platnih kartica
Falsifikovanje znakova za vrednost
