Uvod
U današnje vreme globalizacije i brzih i velikih promena u poslovnom
okruženju, veoma je važno imati pouzdan i kvalitetan način upravljanja, koje
mora biti temeljno na realnim, pouzdanim i pre svega objektivnim
informacijama. Pošto vlada veliko nepoverenje na tržištu u pogledu istinitosti
finasijskih izveštaja (koje je opravdano s pogledom na raznorazne malverzacije
i “friziranje“ istih), postoji potreba za traženjem nezavisnog mišljenja o
istinitosti , tačnosti i objektivnosti prikazanih informacija u finansijskim
izveštajima što se postiže
revizijom
, koju obavljaju ovlašćene javne
računovođe tj. eksterni revizori ili revizorske kuće koje imaju na raspolaganju
eksperte iz raznoraznih područja, pre svega iz ekonomske sfere, ali takođe i
pravnika, IT stručnjaka, itd...
Takođe upravljačkom kadru, tj. top menadžmentu je takođe važno da imaju
uvid u tekuće poslovanje kompanije, što u današnje vreme razvoja korporacija
predstavlja sve veći izazov usled velikog broja zaposlenih, poslovanja na više
mesta, gradova, pa i država... Te se stoga javlja potreba za angažovanjem
dodatnih kadrova u svrhe
interne
kontrole i
revizije
, koji će da ispituju i
kontrolišu aktivnosti koje se obavljaju u sklopu preduzeća, pružaju savetodavno
mišljenje kao i da učestvuju i preispituju procese pri sklapanju finansijskih
izveštaja.
Pored matičnog menadžmenta kompanije, među potencijalne korisnike
finansijskih izveštaja pripadaju: investitori; kreditori; finansijski analitičari;
sindikati; država; svi bivši, sadašnji i budući zaposleni; pa čak i konkurentske
firme. Imajući u vidu veličinu, tačnije bolje rečeno širinu korisnika finansijskih
izveštaja dolazi se do zaključka da je revizija izuzetno odgovoran posao, jer
potpis i izveštaj revizora služi da pruži objektivan nivo uverenja u tačnost
prezentiranih podataka u finansijskim izveštajima.
Što je privreda jedne zemlje razvijenija sve se više dodaje značaju
računovodstva i revizije, prvenstveno zato što se investitori po pravilu pre
opredeljuju za ona tržišta koje već poznaju i primenjuju međunarodne priznate
računovodstvene standarde o finansijskom izveštavanju.
Slobodno se može reći da revizija obezbeđuje viši nivo društvenog blagostanja,
jer na osnovu adekvatnih informacija dolaze adekvatne investicije,alokacija
ekonomskih resursa, adekvatne poslovne odluke u cilju poboljšanja
poslovanja...
U nastavku ovog rada ćemo detaljno objasniti i definisati pojam interne i
eksterne revizije, njihove sličnosti, razlike i podudaranja i proći proces revizije
od njenog planiranja, pa do kompletiranja izveštaja o reviziji.
1.
Istorija, pojam i značenje revizije
1.1 Istorija
Pošto je posao revizije usko povezan sa računovodstvom može se reći i da su
nastali u istom vremenskom razdoblju, a dokaze o obavljanju revizije su
antropolozi pronašli još u vreme Vavilonije, dakle oko 3000 godina pre naše
ere, takođe je poznato da se revizija obavljala i u staroj Kini, Grčkoj i Rimu.
Da bismo što bolje razumeli pojam revizije i njenu važnost u savremenom
poslovanju potrebno je poći od samog značenja tog pojma.
Reč “revizija“ je proistekla iz latinske reči “revidiere“ koja znači “ponovo
videti“ ili “pregledati“; stoga možemo izvući definiciju da
revizija predstavlja
naknadni pregled i preispitivanje poslovnih procesa i stanja.
S druge strane na engleskom govornom području se za reč “revizija“ koristi reč
“audit“, koju su koristili i stari Rimljani za reviziju i reč “audire“ koja znači
“slušati ili osluškivati“. Pošto se u početku revizija obavljala tako što su revizori
slušali izveštaje i kasnije ih usmeno prenosili korisnicima, ljudi su ih nazivali
“auditore“ što znači onaj koji sluša.
U Evropi, Italija kao jedna od kolevki računovodstva je počela razvijati reviziju
u 12. veku, a 15. veku i modernu reviziju. Kako se razvijalo društvo i njihovi
poslovi postajali sve kompleksniji tako se i razvijala i revizija uporedo (ili čak
možda je pravilnije reći posledično) sa njima. Tako na primer u srednjem veku
šerif je ubirao porez, bankar je brojao harač i bila je treća osoba koja je sve to
nadgledala. U početku se za reviziju kao primarni cilj vezivalo otkrivanje
pronevera, krađa, otuđenja i nelegalnih radnji, dok se od polovine 19 veka i
razvoja finansijskh tržišta i složenih hartija od vrednosti, više pažnje usmerava
na proveravanje istinitosti prikazanih pozicija u finansijskim izveštajima.
Moderna revizija se u praksi i teoriji najviše razvijala u Ujedinjenom
Kraljevstvu sve do dvadesetih godina ovoga veka kada su SAD preuzele primat
u ekonomskom razvijanju, a samim tim i unapređenjem računovodstva i revizije
Najuopšteniju definiciju revizije je dala “Američka računovodstvena
asocijacija“ i koja glasi
:
“Revizija je sistematičan proces objektivnog pribavljanja i ocene dokaza
koji se odnose na tvrdnje o aktivnostima i događanjima u cilju utvrđivanja
stepena povezanosti između tih tvrdnji i unapred utvrđenih kriterijuma,
kao i obaveštenje zainteresovanih korisnika o rezultatima te provere.“
A šta nam ova definicija govori? Raščlanjenje ove definicije bi bilo:
“Revizija je sistematičan proces...“-
To znači da je proces revizije dobro
organizovan,isplaniran i da će biti obavljen po međunarodnim standardima
revizije.
Revizija
mora
da se obavi “
objektivno“
inače neće biti validna i kredibilna.
“...
pribavljanje i ocene dokaza
...“- naglašava da je proces revizije istraživački
proces,a informacije koje dobija istraživanjem služe kao dokaz u ocenjivanju
tvrdnji menadžmenta. Proces pribavljanja dokaza je utvrđen MSR koji ćemo
kasnije detaljnije objasniti.
“...
tvrdnje o ekonomskim aktivnostima ili događajima
...“- Predstavljaju
izjave menadžmenta klijenata koje se mogu dokazati kao tačne ili ne. Neke od
tih tvrdnji se tiču pravilnog prezentovanja postojanja, dešavanja, vrednovanja,
vlasništva, prezentacija i obelodanjivanje kapitala. Gornji citat nam takođe
govori da je menadžment firme odgovoran za sve prezentovane informacije u
pismenim, usmenim i finansijskim izveštajima.
“...
stepen povezanosti između tvrdnji i unapred utvrđenim
kriterijumima
..“- nam govori da mi kao revizori ocenjujemo koliko su izjave u
skladu sa unapred utvrđenim standardima i principima. U finansijskom
izveštavanju najčešće se koriste “opšteprihvaćeni računovodstveni principi“
(GAPP)
“
obaveštavanje zainteresovanih korisnika o rezultatima obavljene
provere
“.- Nam govori da je u cilju prikladnog obaveštavanja zainteresovanih
subjekata neophodno napisati izveštaj o reviziji koji se priprema prema MRS
Prema gore navedenom može se reći da:
Revizija je proces prikupljanja i dokumentovanja informacija po precizno
određenim standardima i normama, radi izjašnjavanja mišljenja o tvrdnjama
menadžmenta o svim ekonomskim aktivnostima kao i koliko su te aktivnosti i
tvrdnje u skladu sa opštim principima računovodstva.
1.3. Cilj revizije
Osnovni zadatak i cilj revizije je zaštita interesa vlasnika kapitala, kreditora,
potencijalnih investitora, zaposlenih, kupaca, dobavljača i drugih, da svojim
nepristrasnim mišljenjem o realnosti podataka i objektivnosti finansijskih
izveštaja, ih uveri da su ti finansijski izveštaji odgovarajuća podloga za
donošenje ključnih odluka kako u upravljanju tako i u finansiranju,
kreditiranju...
Drugim rečima cilj revizije je da korisnicima Finansijskih izveštaja smanji
informacioni rizik i poveća kredibilitet finansijskih izveštaja.
1.4 Podele u reviziji
Dve glavne podele u reviziji su prema objektu revizije i prema mestu
angažovanja revizora.
1.4.1
Prema objektu revizije postoje 3 osnovne vrste revizije, a to su:
Revizija finansijskih izveštaja
Revizija poslovanja
Revizija doslovne primene zakona i propisa
Revizija finansijskih izveštaja
najčešće uključuje bilans stanja, bilans uspeha,
bilans novčanih tokova, izveštaj o promenama na kapitalu kao i dodatne
napomene i obelodanjivanja i uglavnom je vrše eksterni revizori i njen cilj je da
omogući revizoru da izrazi svoje ekspertsko mišljenje o tim izveštajima uzetim
kao celina.
Revizija poslovanja predstavlja
ispitivanje obima ostvarivanja zadataka i
ciljeva jedne firme (efektivnost), kao i u kojoj meri iskorišćavaju svoje resurse i
kapacitete radi ostvarivanja tih ciljeva (efikasnost) . Ova revizija se mora
sprovoditi na nivou celog preduzeća, neke grane pojedinačno (računovodstvo,
revizije finansijskih izveštaja, a koliko će biti uključeni u reviziju FI određuje
eksterni revizori kada vrše procenu kontrolnog rizika i ocenjuju koliko mogu da
se oslone na rad interne revizije i kontrole. Pošto su interni revizori zaposleni u
samom preduzeću koje treba da kritički ocenjuju ne može se reći da oni imaju
isti stepen nezavisnosti kao eksterni (nezavisni) revizori, ali stepen nezavisnosti
se povećava tako što su interni revizori odgovorni direktno pred predsednikom
kompanije ili upravnom odboru a zaobilaze odgovornost prema rukovodiocima
sektora i nižim stepenima menadžmenta.
Institut za internu reviziju (IAA-institute of internal auditors) je zadužen za
donošenje standarda, propisa, organizovanje ispita i izdavanje licenci za interne
revizore.
Eksterna revizija
predstavlja stručan naziv za stručnu i nezavisnu reviziju
finansijskih izveštaja koju na osnovu ugovora vrše eksterni revizori. Eksternu
reviziju vrše profesionalni eksperti koju poseduju licencu za reviziju i zaposleni
su u javnim računovodstvenim firmama, revizorskim kućama ili rade
samostalno i ne smeju biti zaposleni u bilo kakvoj drugoj vezi sa preduzećem
koje je predmet revizije. Cilj licenciranja i evidentiranja je da se obezbedi da
reviziju obavljaju stručni, kvalifikovani pojedinci čiji je rad nadgledan. Takođe
da bi se došlo do licence revizora potrebno je proći posebnu obuku, kako bi
primenjivali etičke i profesionalne standarde, kao i da svoje stečeno znanje
konstantno obavlja i usavršava u najmanju ruku tempom kojim se i sama
revizija razvija i usavršava.
Državna revizija
ima veoma široko polje rada jer obavlja sve tri vrste revizije
primarno usmerenu ka korišćenju i pribavljanju budžetskih sredstava, ali isto
tako i prema svim preduzećima u kojima država ima vlasnički udeo, raznih
vladinih organizacija, lokalnih i regionalnih samouprava, raznih pojedinaca
koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, kao i ugovora koje država
potpisuje sa domaćim i stranim korporacijama. Organizacija koja je zadužena
