SEMINARSKI RAD
Predmet: KRIVIČNO PRAVO-posebni deo
Tema: Krivična dela protiv života i tela
Student:
Profesor:
Kristina Milosavljević
Doc. dr Ivan Joksić
Br. indeksa:
62/13
Novi Sad,
April, 2015.godina
SADRŽAJ
1. Uvod ............................................................................................................................................1
2. Opšte karakteristike......................................................................................................................2
3. Pojedina krivična dela...................................................................................................................2
4. Ubistvo (čl.113.kz).......................................................................................................................2
5. Teško ubistvo (čl.114.kz).............................................................................................................3
6. Ubistvo na mah (čl.115.kz)..........................................................................................................6
7. Ubistvo deteta pri porođaju (čl.116.kz)......................................................................................6
8. Lišenje života iz samilosti (čl.117.kz).........................................................................................7
9. Nehatno lišenje života (čl.118.kz)................................................................................................7
10. Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu (čl.119.kz)..........................................8
11. Nedozvoljen prekid trudnoće (čl.120.kz)...................................................................................9
12. Teška telesna povreda (čl.121.kz)............................................................................................10
13. Laka telesna povreda (čl.122.kz)..............................................................................................12
14. Učestvovanje u tuči (čl.123.kz)................................................................................................13
15. Zaključak..................................................................................................................................14
16. Literatura..................................................................................................................................15
OPŠTE KARAKTERISTIKE
Napad na život i telo se u svim društvima i epohama smatrao zabranjenim i stogo je
kažnjavan. Krivična dela protiv života i tela spadaju u kategoriju tzv. prirodnih krivičnih dela. Za
razliku od tzv.zakonskih krivičnih dela čije inkriminisanje zavisi od specifičnosti društveno-
ekonomskog uređenja, prirodna krivična dela predstavljaju takva dela koja su po svojoj suštini uvek
bila i biće inkriminisana nezavisno od društvenih promena
Najteže kazne u svim zakonodavstvima su predviđene za ovu kategoriju krivičnih dela. Krivična
dela protiv života i tela čine sva dela koja imaju za posledicu smrt ili telesnu povredu jednog lica,
prouzrokovanu protivpravnom radnjom drugog lica
Cilj inkriminacije ovih krivičnih dela je samo ZAŠTITA ŽIVOTA I TELA LJUDI.
Ova krivična dela poseduju određene karakteristike po kojima se razlikuju od KD koja
spadaju u druge grupe.
•
Život se štiti od samog začeća do smrti.
•
Utvrđivanje začeća odgovara utvrđivanju trudnoće.
•
Utvrđivanje smrti je veći problem sa pozicije krivičnog prava. Dostignuća savremene
medicine su omogućila da po prestanku vitalnih funkcija organizma, osoba bude samo
klinički, ali ne i aspolutno mrtva.
•
Apsolutna smrt podrazumeva nastupanje tzv.cerebralne smrti koja podrazumeva i prestanak
ostalih vitalnih funkcija
•
Telo čoveka se štiti od rođenja pa do smrti.
•
Da bi se smatralo da je nastupilo rođenje potrebno je da je počelo odvajanje ploda iz utrobe
majke, uz početak disanja, kao i to da je plod sposoban za vanmaterični život.
KD povrede života i tela
mogu se podeliti na 3 grupe: 1) KD povrede života – ubistvo.
Teško ubistvo, ubostvo deteta na mah, ubistvo deteta pri porođaju, lišenje života iz
samilosti, nehatno lišenje života i navođenje na ubistvo i pomaganje u samoubistvu; 2) KD
povrede ploda – nedozvoljen prekid trudnoće i 3) KD povrede tela – teška telesna povreda i
laka telesna povreda. Ubistvo na mah, ubistvo deteta pri porođaju i lišenje života iz samilosti
spadaju u privilegovana ubistva.
KD ugrožavanja života i tela
mogu se podeliti na krivična dela tuče gde spadaju
učestvovanje u tuči i ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči i svađi; i krivična dela
odbacivanja gde spadaju izlaganje opasnosti, napuštanje nemoćnog lica i nepružanje
pomoći.
POJEDINA KRIVIČNA DELA
UBISTVO (ČL. 113. KZ)
Ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina. Objekt ovog krivičnog
dela je živ čovek,odnosno ljudsko biće i to od rođenja pa do smrti. U krivičnom pravu kao trenutak
rođenja smatra se izdvajanje ploda iz majčine utrobe, ali se pri tome ne traži da izdvajanje bude
izvršeno u potpunosti, dovoljno je samo da se pojavi bilo koji deo tela. Od tog trenutka, uništavanje
ploda se smatra ubistvom, dok se uništavanje ploda pre nego što je započeo porođaj ne smatra
ubistvom, već nedozvoljenim prekidom trudnoće.
Radnja krivičnog dela se sastoji u preduzimanju bilo koje radnje kojom se prouzrokuje smrt
nekog lica
Sama radnja lišenja života nije preciznije određena, s obzirom na veliki broj različitih načina
prouzrokovanja smrti.
Radnja ovog dela može se sastojati kako u činjenju tako i u nečinjenju, odnosno u aktivnom
prouzrokovanju smrti i pasivnom dopuštanju da smrt nastane, a pod uslovom da je postojala
dužnost sprečavanja smrti.
Posledica krivičnog dela sastoji se u nastupanju smrti. Smrt ne mora odmah da nastupi. U
ovakvim slučajevima potrebno je sudsko medicinsko veštačenje jer se mora utvrditi da li je
nastupanje smrti bilo umišljajno ili se pak radi o teškoj telesnoj povredi kvalifkovanoj smrću.
Pod trenutkom smrti smatra se trenutak nastupanja moždane smrti, odnosno ireverzibilnog
oštećenja mozga i prestanka rada svih moždanih funkcija.
Postoje:
direktno uzrokovanje smrti
- podrazumeva ubistvo vatrenim oružjem, vešanjem,
spaljivanjem i sl.;
indirektno uzrokovanje smrti -
može biti kvarenje upravljačkog mehanizma na
vozilu i sl. (radnja sama po sebi ne izaziva neposrednu smrt već su potrebni dodatni uslovi); i
fizičko
( mehanički, hemijski i sl) i
psihičko
prouzrokovanje smrti (izazivanja straha i prepasti).
Do pojma običnog ubistva dolazi se sistemom eliminacije, odnosno utvrđuje se da li kod
konkretnog krivičnog dela ubistva postoji koje obeležje nekog drugog, posebnog, krivičnog dela
ubistva, pa ukoliko to nije slučaj, učinjeno krivično delo smatraće se ubistvom.
Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice koje protivpravno liši života neko drugo lice.
Krivično delo može se izvršiti sa umišljajem, a za postojanje dela dovoljan je i eventualni
umišljaj, tj.da je učinilac pristao na nastupanje smrti pasivnog subjekta. Umišljaj je svesno i voljno
ostvarenje krivičnog dela. Naš KZ predviđa dve vrste umišljaja:
direktni (dolus directus)
koji
postoji kada je učinilac svestan svoga dela i hteo je njegovo izvršenje i postoji svest o posledici
usled preduzete radnje; i
eventualni (dolus eventualis)
koji postoji kada je učinilac bio svestan da
usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica, te je pristao na njeno
nastupanje. Ukoliko je krivično delo izvršeno iz nehata, postojaće krivično delo nehatno lišenje
života.
Svesni nehat (
luxuria)
- postoji onda kada je učinilac bio svestan da usled njegovog
činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica ali je olako držao da će moći da je spreči
ili da ona neće nastupiti
Nesvesni nehat (
negligentia
)
– postoji onda kada učinilac nije bio svestan mogućnosti nastupanja
zabranjene posledice iako je, prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima, bio dužan I
mogao da bude svestan te mogućnosti.
TEŠKO UBISTVO
Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do četrdeset godina kazniće se: 1)
ko drugog liši života na svirep ili podmukao način; 2) ko drugog liši života pri bezobzirnom
nasilničkom ponašanju; 3) ko drugog liši života i pri tom sa umišljajem dovede u opasnost život još
nekog lica; 4) ko drugog liši života pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe;
5) ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz
bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda; 6) ko liši života službeno ili vojno lice pri vršenju
službene dužnosti; 7) ko liši života sudiju, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca ili policijskog
službenika u vezi sa vršenjem službene dužnosti; 8) ko liši života lice koje obavlja poslove od
javnog značaja u vezi sa poslovima koje to lice obavlja; 9) ko liši života dete ili bremenitu ženu; 10)
ko liši života člana svoje porodice kojeg je prethodno zlostavljao; 11) ko sa umišljajem liši života
više lica, a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porođaju ili lišenju života iz samilosti.
1
1
Krivični zakonik Srbije, čl.114.
