www.paragraf.rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju važeća verzija propisa,
poslednju verziju možete naći
OVDE
.
KRIVIČNI ZAKONIK
("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009,
121/2012, 104/2013 i 108/2014)
OPŠTI DEO
Glava prva
OSNOVNE ODREDBE
Nema krivičnog dela niti kazne bez zakona
Član 1
Nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno
zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja
zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno.
Nema kazne bez krivice
Član 2
Kazna i mere upozorenja mogu se izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo.
Osnov i granice krivičnopravne prinude
Član 3
Zaštita čoveka i drugih osnovnih društvenih vrednosti predstavlja osnov i granice za određivanje krivičnih
dela, propisivanje krivičnih sankcija i njihovu primenu, u meri u kojoj je to nužno za suzbijanje tih dela.
Krivične sankcije i njihova opšta svrha
Član 4
(1) Krivične sankcije su: kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere.
(2) Opšta svrha propisivanja i izricanja krivičnih sankcija je suzbijanje dela kojima se povređuju ili
ugrožavaju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
(3) Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo četrnaest
godina. Vaspitne mere i druge krivične sankcije mogu se izreći maloletniku pod uslovima propisanim
posebnim zakonom.
Glava druga
VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Vremensko važenje krivičnog zakonodavstva
Član 5
(1) Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.
(2) Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je
najblaži za učinioca.
(3) Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem
primenjuje se taj zakon, bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno.
Važenje krivičnog zakonodavstva na teritoriji Srbije
Član 6
(1) Krivično zakonodavstvo Republike Srbije važi za svakog ko na njenoj teritoriji učini krivično delo.
(2) Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za svakog ko učini krivično delo na domaćem brodu, bez obzira
gde se brod nalazi u vreme izvršenja dela.
(3)
Krivično zakonodavstvo Srbije važi i za svakog ko učini krivično delo u domaćem civilnom
vazduhoplovu dok je u letu ili u domaćem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u
vreme izvršenja krivičnog dela.
(4) Ako je u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana u stranoj državi pokrenut ili dovršen krivični postupak,
krivično gonjenje u Srbiji preduzeće se samo po odobrenju republičkog javnog tužioca.
(5) Krivično gonjenje stranca u slučajevima iz st. 1. do 3. ovog člana može se, pod uslovom uzajamnosti,
ustupiti stranoj državi.
Važenje krivičnog zakonodavstva Srbije za učinioce određenih krivičnih dela izvršenih u
inostranstvu
Član 7
Krivično zakonodavstvo Srbije važi za svakog ko u inostranstvu učini krivično delo iz čl. 305. do 316, čl.
318. do 321. i čl. 391. do 393a ovog zakonika ili iz člana 223. ovog zakonika, ako se falsifikovanje odnosi
na domaći novac.
Pritvor, svako drugo lišenje slobode u vezi sa krivičnim delom, lišenje slobode u toku postupka izručenja,
kao i kazna koju je učinilac izdržao po presudi inostranog ili međunarodnog krivičnog suda uračunaće se u
kaznu koju izrekne domaći sud za isto krivično delo, a ako kazne nisu iste vrste, uračunavanje će se
izvršiti po oceni suda.
Odgovornost pravnih lica za krivična dela
Član 12
Odgovornost pravnih lica za krivična dela, kao i sankcije pravnih lica za krivična dela uređuju se posebnim
zakonom.
Važenje opšteg dela ovog zakonika
Član 13
Odredbe opšteg dela ovog zakonika važe za sva krivična dela određena ovim zakonikom ili drugim
zakonom.
Glava treća
KRIVIČNO DELO
1. Opšte odredbe o krivičnom delu
Krivično delo
Član 14
(1) Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je
skrivljeno.
(2) Nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog
dela određena zakonom.
Iz
vršenje krivičnog dela nečinjenjem
Član 15
(1) Krivično delo je učinjeno nečinjenjem kad zakon propuštanje da se preduzme određeno činjenje
predviđa kao krivično delo.
(2) Nečinjenjem može biti učinjeno i krivično delo koje je zakonom određeno kao činjenje, ako je učinilac
propuštanjem dužnog činjenja ostvario obeležja tog krivičnog dela.
Vreme izvršenja krivičnog dela
Član 16
(1) Krivično delo je izvršeno u vreme kad je izvršilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kad je posledica
dela nastupila.
(2) Saučesnik je krivično delo učinio u vreme kad je radio ili bio dužan da radi.
Mesto izvršenja krivičnog dela
Član 17
(1) Krivično delo je izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili bio dužan da radi, tako i u mestu gde je
u celini ili delimično nastupila posledica dela.
(2) Pokušaj krivičnog dela smatra se izvršenim kako u mestu gde je učinilac radio, tako i u mestu gde je
posledica po njegovom umišljaju trebalo da nastupi ili je mogla da nastupi.
(3) Saučesnik je krivično delo učinio i u mestu u kojem je preduzeo radnju saučesništva.
Delo malog značaja
Član 18
(1) Nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja.
(2) Delo je malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili
neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana mogu se primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do
pet godina ili novčana kazna.
Nužna odbrana
Član 19
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani.
(2) Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije
istovremen protivpravan napad.
(3) Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio
granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od
kazne.
Krajnja nužda
Član 20
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi.
(2) Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga
istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije
veće od zla koje je pretilo.
(3) Učiniocu koji je sam izazvao opasnost, ali iz nehata ili je prekoračio granice krajnje nužde, može se
kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice krajnje nužde pod naročito olakšavajućim okolnostima
može se i osloboditi od kazne.
(4) Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila.
Sila i pretnja
Krivično delo je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je
olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može
učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio
dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Odgovornost za težu posledicu
Član 27
Kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se
kazna
može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time
nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.
Stvarna zabluda
Član 28
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi.
(2) Stvarna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu
neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje krivičnog dela ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi,
da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim.
(3) Ako je učinilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata, postojaće krivično delo učinjeno iz nehata kad
zakon takvo krivično delo predviđa.
Pravna zabluda
Član 29
(1) Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi.
(2) Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo
zabranjeno.
(3) Učiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to bio dužan i mogao da zna, kazna se može
ublažiti.
2. Pokušaj krivičnog dela
Pokušaj
Član 30
(1) Ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog
dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog
krivičnog dela samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.
(2) Učinilac će se za pokušaj kazniti kaznom propisanom za krivično delo, ili ublaženom kaznom.
Nepodoban pokušaj
Član 31
