1.KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE
1.1 Opšte karakteristike
-Krivična dela protiv imovine predstavljaju dela protiv prava na imovinu kao jednog od osnovnih
ljudskih prava koje je proklamovano i zaštićeno Ustavom (čl.58) kao i drugim zakonima i
propisima koji se odnose na ovu materiju.
-Pojam imovine u odnosu na ova krivična dela uzima se u najširem smislu tako da nju čine
pokretne i nepokretne stvari na kojima neko ima pravo svojine, a isto tako imovinu sačinjavaju i
imovinska prava i interesi.
-Pojam pokretne i nepokretne stvari u krivičnom pravu se uzima nešto drukčije nego u
građanskom pravu tako da se kao pokretna stvar smatra svaka ona stvar koja se može pokrenuti i
oduzeti, pa se u tom smislu kao pokretne stvari smatraju i delovi nepokretne stvari, ako se oni
mogu odvojiti i oduzeti (na primer, prozorska okna, radijatori, crepovi i svi uređaji ili njihovi
delovi koji se mogu demontirati i odneti). Pored toga kao pokretna stvar smatra se i svaka
proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls,
kao i računarski podatak i računarski program (čl. 112. st. 16. KZ). Kao računarski podatak
smatra se predstavljena informacija, znanje, činjenica, koncept ili naredba koja se unosi,
obrađuje ili pamti ili je unet, obrađen ili zapamćen u računaru ili računarskoj mreži (čl. 112. st.
18. KZ), a računarskim programom utvrđeni skup naredbi koje služe za upravljanje radom
računara, kao i za rešavanje određenog zadatka pomoću računara (čl. 112. st. 19. KZ).
-Krivična dela iz ove grupe mogu da se podele, u zavisnosti od toga na koju su imovinu
upravljena, na krivična dela protiv pokretne imovine, krivična dela protiv nepokretne imovine i
krivična dela protiv imovine uopšte.
-Posledica kod svih ovih krivičnih dela je nanošenje štete nečijoj imovini, dok kod nekih postoji i
pribavljanje za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi, pri čemu visina štete i pribavljanje
protivpravne imovinske koristi može biti od uticaja na postojanje težih oblika kod nekih od
krivičnih dela iz ove grupe.
-Krivična dela iz ove grupe izvršavaju se sa umišljajem (izuzev krivičnog dela prikrivanja koje
može biti učinjeno i iz nehata), a kod velikog broja ovih krivičnih dela traži se i namera da se
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA
2
sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, dok kod nekih može postojati namera da
se drugome pričini šteta.
-Postojanje namere da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist ukazuje na to da
se ova dela čine iz koristoljublja što ima odgovarajući uticaj na primenu novačane kazne kod
ovih krivičnih dela. U tom smislu kada je krivično delo učinjeno iz koristoljublja sud može
učiniocu izreći novčanu kaznu kao sporednu kaznu i kad ona nije za to delo izričito predviđena u
zakonu, a prilikom odmeravanja novčane kazne može je izreći i u višem iznosu, a u granicama
koje su u Krivičnom zakoniku propisane za krivična dela učinjena iz koristoljublja.
-Za krivična dela iz ove grupe gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti, ali u nekim
slučajevima se gonjenje preduzima po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi.
Sistematika grupe
a) Krivična dela protiv pokretne imovine
1) Krađa
2) Teška krađa
3) Razbojnička krađa
4) Razbojništvo
5) Utaja
6) Oduzimanje tuđe stvari
7) Neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila
b) Krivična dela protiv nepokretne imovine
1) Protivpravno zauzimanje zemljišta
2) Protivpravno useljenje
c) Krivična dela protiv imovine uopšte
1) Prevara
2) Neosnovano dobijanje kredita i druge pogodnosti
3) Sitna krađa, utaja i prevara
4) Uništenje i oštećenje tuđe stvari
5) Iznuda
6) Ucena
7) Zloupotreba poverenja
8) Zelenaštvo
9) Oštećenje tudjih prava
10) Prikrivanje
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA
4
-Treći teži oblik ovog krivičnog dela postoji ako se izvršilac bavi vršenjem ovog krivičnog dela
ili ako je krivično delo izvršeno od strane organizovane grupe. Pojmove bavljenja vršenjem ovog
krivičnog dela i vršenja od strane organizovane grupe treba shvatiti kao i kod krivičnog dela
iznude.
-Svi oblici ovog krivičnog dela vrše se sa umišljajem, a pored toga potrebno je da kod učinioca
postoji i namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi.
-Kazna propisana za ovo delo je zatvor od tri meseca do pet godina, za prvi teži oblik kazna je
zatvor od jedne do osam godina, za drugi teži oblik zatvor od dve do deset godina, a za treći teži
oblik zatvor od dve do dvanaest godina.
1.3 KRIVIČNO DELO UCENE
-U radu je najpre izložena etimologija reči ucena, a zatim su razmotreni kriminološki i
krivičnopravni aspekti krivičnog dela ucene. Ukazuje se na različite vrste ucena i analizira
psihologija ucenjivača, psihologija žrtve, izvori informacija i različita opravdanja ucenjivača.
Takode se analiziraju i elementi bića krivičnog dela ucene, njeno mesto kako u domaćem tako i u
stranim krivičnim zakonodavstvima i problemi vezani za razgraničenje ucene i drugih krivičnih
dela. Predložene su i izmene de lege ferenda.
-Krivično delo ucene većina običnih ljudi smatra najpodlijim od svih krivičnih dela, okrutnijim
od većine ubistava, zbog hladnokrvnog pripremanja i ponovljenog mučenja žrtve, neuporedivo
opasnijim po društvo od većine drugih dela kojima teorija daje prednost.
1.4 ETIMOLOGIJA REČI UCENA
-Reč ucena (blackmail) u engleskoj literaturi, prvi put se spominje u Valter Skotovom romanu
"Vaverly" gde se Vaverliju, koji je stranac u Škotskoj, objašnjava da je to novac (black monеу)
koji se plaća feudalnom veleposedniku kako bi lice koje mu plaća čuvao od napada drugih
veleposednika i razbojnika.
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH
STUDIJA
5
-Francuski lingvisti reč ucena (chantage) objašnjavaju na dva načina. Hatsfeld Darmesteter u
svom "Opštem rečniku francuskog jezika od 17. veka do naših dana" (iz 1926. god.) kažu da
izraz potiče od ribara i definišu ga "kao vrstu ribarenja pri kome se stvara buka koja ribu tera u
mrežu". Dok je deo pravnika podržao ovo shvatanje, javni tužilac Dupin smatra da je to vrsta
mreže jer, "ucena je kao mreža koja se polako obavija oko čoveka dok u nju ne padne."
-Nisard u svom "Kurioziteti francuske etimologije", kao i Larousse u ediciji iz 1929, poreklo
izvode od glagola "chanter" (pevati), tvrdeći kako je nekada "faire chanter" značilo mučenjem
izvući priznanje i da je od tog izraza, iz žargona, ova reč ušla u francuski jezik. To podržava i
rečnik francuske Akademije, edicija 1878, koji za ucenu kaže "to je izraz iz svakodnevnog
govora".
-Deo autora ranije srpske teorije koristio je termin šantaža, koji је očigledno preuzet iz
francuskom jezika, dok drugi autori koriste termin ucena. Vuk Karadžić u svom "Rečniku" iz
1898, kaže da "hajduci traže ucjenu kad uhvate čoveka". Slično objašnjenje nalazi se i u
"Rečniku srpskohrvatskog književnog jezika", Matice Srpske iz Novog Sada (izdanje iz 1976).
Ucena je pretnjom iznuđen novac (kad hajduci koga odvedu), suma novca koju vlast daje za
hvatanje kog odmetnika, dok u savremenom govoru predstavlja termin koji se često koristi u
političkim novinskim izveštajima (teroristi su pokušali uceniti vladu da udovolji njihovim
zahtevima).
-U svakodnevnom govoru, izraz uceniti, tretira se kao dovođenje u bezizlaznu situaciju,
primoravanje psihičkom prinudom.Naučna literatura razlikuje dva pojma, kriminološki i
krivično-pravni.
