ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ И ПРАВО

Београд

Семинарски рад

Тема: КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ИМОВИНЕ

Професор: Милан Милошевић Студент:Милош Стефановић

Бр. Идекса: I108-16
Смер:Безбедност

Садржај

Увод........................................................................................................3-5
Крађа ......................................................................................................5
Тешка крађа............................................................................................6-7
Разбојништво .........................................................................................7-8
Утаја...........................................................................................................8
Превара.....................................................................................................9
Ситна крађа, утаја и превара...................................................................9
Одузимање туђе ствари...........................................................................9
Изнуда ......................................................................................................10
Уцена ...................................................................................................10-11
Зеленаштво..........................................................................................11-12
Противправно усељење..........................................................................12
Оштећење туђих права.......................................................................12-13
Прикривање .............................................................................................13
Закључак...................................................................................................14
Литература................................................................................................15

Имовина се обично јавља у облику покретне (а то је ствар која се може премештати
са места на место без промене својства) или непокретне ствари (предмета) односно
других имовински права и интереса који се по правилу могу вредносно изразити у
новцу. Код појединих кривичних дела објкт заштите је не било која покретна ствар већ
одређена ствар (моторно возило).
Имовински криминалитет је скупни назив за кривична дела која су упрена против
имовине и чијим вршењем се практично остварује противправна имовинска корист за
извршиоца кривичног дела или неко друго лице. Ова кривична дела се врше против
имвине без обзира на њено власништво и без обзира да ли се ради о покретној или
непокретној имовини или о имовинским правима или интересима.
Кривично правна заштита имовине се остварује само овим кривичним делима, већ
многим другим кривичним делима као што су кривична дела против: службене
дужности, безбедности јавног саобраћаја, привреде итд. Разлика је у томе што је у
кривичним делима против имовине једини објект заштите имовина, док се код других
кривичних дела имовина штити уз неки други објкт, добро или вредност које има
приоритет.
Код ових кривичних дела се као објект заштите углавном налази имовина у виду
покретне ствари, док се код других кривичних дела може јавити и непокретна
имовина. Код малог броја кривичних дела из ове главе као објект заштите се могу
јавити имовинска права односно интереси.
Основна карактеристика ових кривичних дела је врста последице. Последица се
обично јавља у виду повреде која обично наступа на имовини другог физичког или
правног лица и то углавном у облику штете. Та штета је обично имобвинског
карактера и огледа се у смањењу или у спречавању увећања постојеће имовине.
Такође је карактеристично, за ову групу кривичних дела, да се та штета може,
углавном новчано изразити и то према трентним тржишним условима и то у време
извршења радње кривичног дела. Сама висина штете представља објективни услов
кажњавања или представља отежавајућу или олакшавајућу околност.
Када је у питању мотив извршења ових кривичних дела на страни учиниоца у време
предузимања радње извршења обично је то прибављање противправне имовинске
користи за себе или за неко друго физичко или правно лице или пак намера да се
проузрокује нека штета физичком или правном лицу или побуда у виду
користољубља. То, у ствари, значи да је основни мотив који се јавља код учиниоца
намера или побуда. Постојање намере или побуде такође доприноси и код
одређивања степена кривице. Ова дела се врше искључиво са директним
умишљајем.
Постојање кристољубља као субјективног елемента на страни учиниоца дела
омогућава суду да учиниоцу овог дела:
1) Изрекне кумулативно новчану казну уз казну затвора и
2) да при изрицању новчане казне ову одмери у границма знатно вишим од
максимума предвиђеног за ову групу кривичних дела – до општег минимума који
износи 10 000 000 динара.

Кривични законик Републике Србије
Проф. Др Милан Милошевић, КРИВИЧНО ПРАВО, ФОРКУП-НОВИ САД, 2013.
Проф. Др Војислав Ђурић, Проф. Др Драган Јовашевић, КРИВИЧНО ПРАВО (ПОСЕБНИ ДЕО),

НОМОС-БЕОГРАД, 2006.

За ову групу кривичних дела закон углавном предвиђа новчане казне(као главне или
споредне) и казне затвора као главне и то као алтернатива новчаним казнама. Поред
њих постоје и имовинске казне (врста казни према добру које се изрицањем ових
казни одузима. То су казне којима се осуђеном лицу одузима одређена имовина. Оне
су настале веома рано у историји кривичног права јој у доба претварања приватне
освете у композицију и откупнину. Оне су данас веома често изрицане кривичне
санкције посебно у случају извршења имовинских кривичних дела или у случају
извршења кривичних дела код којих је извршилац мотивисан користољубљем или
намером прибављања противправне имовинске користи.
Гоњење за кривична дела против имовине се обично предузима по службеној
дужности осим за следећа кривична дела: крађа, тешка крађа, превара, неовлашћено
коришћење туђег возила, злоупотреба поврења и прикривање ако су учињена према
брачном другу, лицу са којим оштећени живи у трајној ванбрачној заједници, сроднику
по крви у правој линији, брату или сестри, усвојиоцу или усвојенику или другим
лицима са којима учинилац живи у заједничком домаћинству, гоњење се предузима по
приватној тужби.
По предлогу се гоњење предузима код кривичних дела утаје и зеленаштва, док се
гоњење за дела која су учињена на штету имовине грађана предузима па приватној
тужби у следећим случајевима: ситне крађе, утаје, преваре, одузимање туђе ствари,
уништење и оштећење туђе ствари, противправно заузимање земљишта,
противправно усељење и оштећење туђих права

Крађа

Кривично дело крађе припада групи дела против имовине. Објект је туђа покретна
ствар. У кривичном праву се покретна ствар сматра свака ствар која може да се
покрене или премести са једног места на друго,што значи да сепојам покретне ствари
схвата шире него у грађанском праву. У Кривичном праву се се покретним стварима
сматрају и предмети које се у грађанском правутретирају као непокретна имовима,
нпр. делови који се могу одвојити од непокретне ствари којој припрадају. Крађа се
састоји у одузимању од фругог туђе покретне ствари како би се себи или другоме
прибавила противправна имовинска корист, а изврсилац мозе бити свако лице. Ствар
која је у сусвојини може бити предмет крађе од стране једног сувласника, јер крађом
одузима један део који није његов. Ствар која није ни у чијем власништву не може
бити предмет крађе, али ако су те ствари приликом издавања дошле у нечије
притежање оне могу да буду предмт крађе. Покушај крађе је могућ, а по изричитом
ставу законодавца он је и кажњив.Дело је свршено када је учинилац досао у такву
фактичку власт н ствари које му омогућавају слободно коришћење и располагање.
Казна за крађу у покзшају је новчана или казна затвора до 3 године и предузима се по
службеној дужности.Међутим, ако је крађа учињена брачном другу, лицу са којим
учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродноку по крви, гоњење се
предузима по приватној дужности.
.