Разбојничка крађа члан 205. Кривичног законика Републике Србије

1.Ко је на делу крађе ( кривично дело крађа је прописано у члану 203. Кривичног законика
Републике Србије ) затечен, у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против неког
лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело, казниће се затвором од једне
до десет година.
2.Ако вредност украдених ствари прелази износ од 1 500 000 динара, учинилац че се казнити
затвором од две до дванаест година.
3.Ако је дело из става 1. до 3. овог члана учињено од старне више лица или је неком лицу са
умишљајем нанесена тешка телесна повреда, учинилац ће се казнити затвором од три до
петнаест година.

Кривично дело разбојничке крађе представља сложено кривично дело, састављено из

кривичног дела крађе и кривичног дела принуде па стога садржи елементе та два крвична
дела.

Радња извршења

Радња извршења

се састоји у употреби силе или претње да ће се непосредно напасти

на живот или тело у намери да се украдена ствар задржи. То значи да је потребно да је крађа
већ извршена, то јест да је туђа покретна ствар одузета у намери да се њеним присвајањем
себи или другом прибави противправна имовинска корист, па је извршилац затечен на делу
крађе. Извршилац је затечен онда када се још налази на месту извршења или док односи
украдену ствар, односно кад извршилац још није дошао у „ мирни посед“ украдене ствари.

Извршилац разбојничке крађе примењује силу или озбиљну претњу у односу на оно

лице које га је затекло у вршењу крађе, али то не мора да буде власник ствари или лице у
чијем се поседу та ствар пре извршења кривичног дела налазила. Сила или претња се
употребљавају у намери да се украдена ствар задржи што значи да разбојничка крађа постоји
у оном случају када учинилац није успео да задржи украдену ствар.

У погледу вредноси украдене ствари став је судске праксе и теорије да се разбојничка

крађа може извршити и у погледу ствари које су предмет ситног дела крађе.

Извршилац код разбојничке крађе може бити само оно лице које је претходно

извршило крађу. Наведено дело се може извршити само са умишљајем, а осим њега мора
постојати да се украдена ствар задржи.

Став два овог кривичног дела је квалификован облик који постоји онда када вредност

украдених ствари прелази износ од 1 500 000 динара. За овај квалификовани облик дела
предвиђена је казна затвора од две до дванаест година.

У ставу три се подразумева најтежи облик разбојничке крађе, обај облик подразумева

две квалификаторне околности: прва је када ово кривично дело изврши више лица ( најмање
два лица ), а друга је када у току вршења овог кривичног дела долази до наношења тешких
телесних повреда. Па због природе овог кривичног дела тешка телесна повреда се наноси у
намери да се већ одузета ствар задржи а не да се одузме, што је случај код кривичног дела
разбојништва. За најтежи облик овог кривичног дела прописаног у ставу три овог члана
предвиђена је казна затвора од три до петнаест година.

Разбојништво члан 206. Кривичног законика Републике Србије

1. Ко употребом силе против неког лица или претњом да ће непосредно напасти на

живот или тело одузме туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи
или другом прибави противправну имовинску корист, казниће се затвором од две до
десет година.

2. Ако вредност одузетих ствари прелази износ од 1 500 000 динара, учинилац ће се

казнити затвором од три до петнаест година.

3. Ако је дело из става један и два овог члана учињено од стране више лица или је неком

лица са умишљајем нанесена тешка телесна повреда учинилац ће се казнити затвором
од три до петнаест година.

4. Ако вредност украдених ствари из става један овог члана не прелази износ од 10000

динара, а учинилац је ишао за тим да прибави малу имовинску корист, учинилац ће се
казнити затвором до три године.

5. За покушај дела из става 4. овог члана , казниће се.

Разбојништво је такође сложено кривично дело код кога се наалзе елементи кривичног

дела крађе и кривичног дела принуде, као и код разбојничке крађе. Али се од ње разликује по
томе што на првом месту долази примена принуде па тек онда узвршење саме крађе. Пошто
поседује елеменат насиља разбојништво се убраја у насилнички криминалитет.

Радња извршења

Радња извршења

овог кривичног дела сматра се одузимањем туђе покретне ствари

употребом силе или претње. Сила мора бити управљена против неког лица пре свега власника
ствари али може и према другом лицу. Претња је квалификована тј. прети се непосредно
нападом на живот или тело лица. Уколико се прети да ће се касније напасти на живот или
тело, или се прети неким другим злом неће постојати радња извршења кривичног дела
разбојништва. И претња као и сила не мора бити нужно управљена према лицу од којег се
одузима ствар. Може се претити и неком другом лицу код кога се ствар тренутно налази или
лицу које је у блиским или родбинским односима са власником те би га та претња погодила.

Принуда мора да се врши употребом силе или претње да ће с е непосредно напасти на

живот или тело. Под силом се подразумева употреба снаге која може бити телесна или
механичка. Према интензитету силе сила може бити неодољива –

vis apsoluta

, или

компулзивна -

vis kompulsiva

. Неодољива сила у потпуности физички савлађује неко лице, док

компулзивна сила у извесном смислу више подразумева психичку присилу. Претња треба да
је усмерена на спречавање слободе акције, слободе одлучивања и кретања и истовремено мора
бити таква да је онај према коме је упућена озбиљно схвати, а опасност која се ставља у
изглед претњом мора бити истовремена и непосредна. Употреба силе у циљу прекидања
физичке везе између неког лица и ствари у намери присвајања, због слабијег интензитета силе
( у случају истргнућа ствари из руке ) неће бити кривичног дела разбојништва већ ће бити
кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 3. Кривичног законика Републике
Србије.

Најтежи облик извршења овог кривичног дела прописан је у ставу 3. и он подразумева

две квалификаторне околности: прва квалификаторна околност постоји онда када кривично
дело разбојништва ућињено од стране више лица, најмање два лица ( саизвршиоца ). Да би
друга квалификаторна околност постојала морају бити испуњена два услова: први услов је да
је тешка телесна повреда нанесена при извршењу разбојништва, док други услов је да у
односу на први услов постоји умишљај извршиоца. Јер уколико би у односу на тешку телесну
повреду постојао нехат, радило би се о стицају основног дела разбојништва и нехатне телесне
повреде. За најтежи облик кривичног дела разбојништво прописана је казна затвора од три до
петнаест година.

За наведено кривично дело прописан је и привилеговани облик у ставу четри. Наиме,

криминалистико   политичко   оправдање   за   прописивање   овог   привилегованог   облика
разбојништва је сте чињеница да су у нашој пракси чести случајеви да се употребим силе или
претње одузимају ствари мале вредности, те да су судови (због прописивања блаже казне)
често   такве   случајеве   квалификовали   као   кривично   дело   изнуде,   иако   су   остварена  битна
обележја   кривичног   дела   разбојништво.   Дело   се   од   основног   разликује   према   вредности
одузетих ствари, као и у намери учиниоца да прибави малу противправну имовинску корист.
За   привилеговани   облик   овог   кривичног   дела   прописана   је   казна   затвора   до   три   године.