Univerzitet u Beogradu
Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
Seminarski rad na temu: Krivično delo trgovina ljudima i socijalna kontrola
Predmet: Formalna i neformalna socijalna kontrola i prevencija kriminala i drugih poremećaja u
ponašanju
Mentor: Student:
Doc. dr Danica Vasiljević Prodanović Marija Stojanović
Beograd
2014.
Krivična dela trgovina ljudima i socijalna kontrola
2
Sadržaj:
1. Uvod …………………………………………………………………………………….....3
2. Trgovina ljudima kao jedan od najisplativijih kriminalnih aktivnosti .…………………....3
3. Krizna područja ……………………………………………………………………………4
4. Rute ……………………..…………………………………………………………………4
5. Zabrinjavajuća srpska i svetska statistika ……………...…………………………………..5
6. Uslovi trend rasta ………………………………………………………………………......6
7. Faktori trgovine ljudima …………………………………………………………………...6
8. Ko su trgovci ljudima ……………………………………………………………………...7
9. Profil žrtve ..……………………………………………………………………………......7
10. Krivična dela trgovina ljudima ………………………………………………………….....8
11. Mehanizmi borbe protiv trgovine ljudima u Srbiji: država i nevladine organizacije .........12
12. Smernice mehanizmima države …………………………………………………………..12
13. Nevladin sektor …………………………………………………………………………...13
14. Zaključak ...……………………………………………………………………………….14
15. Literatura …………………………………………………………………………………15
Krivična dela trgovina ljudima i socijalna kontrola
4
ratu i postkonfliktne zemlje, koje se pojavljuju kao zemlje porekla i tranzita žrtava. Među
državama destinacijama su i ekonomski razvijenije zemlje. Zemlje porekla su uglavnom slabije
razvijene zemlje istočne i jugoistočne Evrope, dok su najčešće destinacije ekonomski razvijene
države zapadne i severne Evrope.
Termini „zemlja porekla”, „zemlja tranzita” i „zemlja destinacije” nisu apsolutne
kategorije – jedna država može, u konkretnim slučajevima, imati različite uloge. Takođe,
ekonomska razvijenost i bogatstvo zemlje destinacije se ne mogu posmatrati ne zavisno od
situacije u zemlji porekla. Iako je problem trgovine ljudima usko povezan sa drugim socijalnim
problemima, kao što su siromaštvo, nezaposlenost, nepismenost, društvena isključenost, rodna
diskriminacija, nasilje nad ženama i decom, uglavnom se tretira kao izolovana pojava.
Broj žrtava, odnosno obim i karakteristike trgovine ljudima gotovo je nemoguće utvrditi sa
apsolutnom tačnošću. Ovo posledica nepostojanja zajedničkih kriterijuma svih aktera u borbi
protiv trgovine ljudima za identifikaciju žrtava i nepostojanja objedinjenog sistema sakupljanja
podataka, koji bi se primenjivao uz obavezu poštovanja privatnosti i identiteta žrtava.
Krizna područja
Rasprostranjenost, oblici i karakteristike trgovine ljudima zavise od političkih,
ekonomskih, socijalnih i istorijskih prilika određene države. Putevi trgovine ljudima idu od
istoka ka zapadu, od nerazvijenih ka razvijenim, siromašnih ka manje siromašnim i bogatim
zemljama, potom od područja koja se suočavaju sa ratom, političkom nestabilnošću, etničkim
konfliktima ka onima u kojima vladaju mir, demokratija, u kojima postoji makar relativna
politička stabilnost i izvesnost. Putevi trgovine ljudima prolaze kroz zemlje čije su granice lako
prolazne, koje imaju nedostatke u pravnoj regulativi, slab pravno-politički sistem, i u kojima je
zastupljen visok stepen korupcije (takva zemlja je npr. Bosna i Hercegovina).
Rute
Prva balkanska ruta jeste od istoka ka zapadu tj. preko Mađarske ka Zapadnoj
Evropi, preko Slovačke ka Zapadnoj Evropi, preko Grčke ka Italiji pa dalje ka Zapadu. Srbija i
region naše zemlje su uglavnom zemlje tranzita, mada u poslednje vreme postaju i zemlje
porekla, zbog svih ekonomskih problema koji se javljaju u poslednjim godinama. Bosna je jako
Krivična dela trgovina ljudima i socijalna kontrola
5
bitna tranzitna zona, kao što je pomenuto, jer ima laku prolaznost granica, nedostatak u pravnoj
regulativi, ograničenu kontrolu migracija, a Evropska Unija je blizu.
Druga centralno-evropska ruta polazi sa Bliskog i Dalekog istoka, ali iz centralne
Azije, Avganistana i Bangladeša i ide preko Rusije, Ukrajine i Litvanije ka Slovačkoj, Češkoj ili
Mađarskoj pa preko njih do drugih zemalja Evropske Unije.
Treća istočna ruta počinje u Rusiji i Belorusiji, ide preko Poljske pa sve do
zemalja Evropske unije.
Zabrinjavajuća srpska i svetska statistika
Tokom 2012. godine, Centar za zaštitu žrtava/Služba za koordinaciju zaštite žrtava
trgovine ljudima, identifikovala je ukupno 79 osoba. Od tog broja, 70 osoba je prepoznato kao
žrtve, a 9 kao potencijalne žrtve trgovine ljudima. Najveći broj identifikovanih žrtava državljani
su Republike Srbije (oko 91%), a većinu žrtava čine žene (oko 77%). Identifikovani strani
državljani/ke potiču iz Crne Gore (2), Bosne i Hercegovine (1), Moldavije (1), Rumunije (1),
Bugarske (1) i Tajlanda (1).
Deca čine 42% identifikovanih žrtava, što je nemalo povećanje od 40% u odnosu na prethodnu
godinu. Prema dobijenim podacima, najčešći oblik trgovine ljudima je seksualna eksploatacija
(42), a slede radna eksploatacija (12), prosjačenje (12), sklapanje prinudnog braka (6) i prinuda
na vršenje krivičnih dela (2). Za razliku od prethodne godine, u 2012. Centar nije zabeležio
nijedan slučaj trgovine ljudima u cilju nezakonitog usvojenja. U pet slučajeva lanac trgovine
ljudima prekinut je pre nego što je došlo do eksploatacije, pa nije poznato kojoj vrsti
eksploatacije bi žrtve bile izložene po dolasku na konačnu destinaciju.
Putem “ASTRA SOS” telefona, u 2012. godini, primljeno je ukupno 3050 poziva koje je uputilo
546 klijentkinja i klijenata, a od kojih je sa njih 380 ove godine ostvaren prvi kontakt. Za svih
deset godina rada “ASTRINE linije za pomoć”, nikada ranije nije bio upućen toliki broj poziva
na godišnjem nivou. Identifikovano je ukupno 29 žrtava trgovine ljudima, od kojih više od 30%
čine deca, tj. devojčice. Za razliku od prethodne godine, kada je uočen porast broja
identifikovanih muškaraca, sve žrtve identifikovane 2012. bile su osobe ženskog pola.
Zastupljenost državljanki Srbije ostala je preovlađujuća (27, odnosno 93%), a identifikovana je
po jedna žrtva bosanskog i ukrajinskog državljanstva. U pogledu vrste eksploatacije, najčešće se
radilo o seksualnoj eksploataciji (22). Dve osobe su eksploatisane kroz prinudu na brak, a po
