PRAVNE TEME
, Godina 2, Broj 4, str. 200-215
│
200
343.61(497.11)
KRIVIČNO DELO UBISTVO U ZAKONODAVSTVU REPUBLIKE SRBIJE
Msc Emir Bećirović
*
Apstrakt:
Nepovredivost života čoveka, a time i njegova krivičnopravna zaštita
apsolutni su. Od krivičnopravne zaštite odustaje se samo u određenim slučajevima,
gde je lišavanje života drugog lica jedini način da se zaštiti život, odnosno u
slučajevima isključenja protivpravnosti (nužna odbrana i krajnja nužda). U radu je
obrađeno krivično delo ubistvo sa krivično
-
pravnog i kriminalističkog aspekta. Što se
tiče krivično
-
pravnog aspekta tu je obrađeno ubistvo i svi oblici ubistva koji postoje u
našem krivičnom zakonodavstvu dok sa kriminalističkog apsekta obrađena je
metodika otkrivanja i dokazivanja krivičnog
dela ubistva.
Ključne reči: obično ubistvo, teško ubistvo, privilegovano ubistvo,
tragovi, uviđaj,
obdukcija,
leš
.
Uvod
Pod ubistvom se, u smislu Krivičnog zakonika Republike Srbije,
podrazumeva protivpravno lišenje života jednog ili
više lica. Kao krivično delo, ono
može biti izvršeno na različite načine, uz upotrebu najraznovrsnijih sredstava.
Međutim, način i sredstvo izvršenja kod ubistva nisu bitni za njegov pojam. Tako,
ono može biti učinjeno radnjom činjenja, ali i radnjom propuštanja sa umišljajem ili
iz nehata.
Krivična dela ubistva propisana su članovima 113, 114, 115, 116, 117, i 118,
Krivičnog zakonika Republike Srbije, a obradićemo ih na sledeći način:
1. Obično ubistvo (član 113 KZ RS)
Ubistvo je protivpravno lišavanje života drugog lica.
1
Način izvršenja
ubistva može biti veoma različit, a ubistvo se može izvršiti različitim sredstvima i
pod različitim okolnostima. Krivično delo ubistvo ima nekoliko zajedničkih
obeležja, a to su:
*
Saradnik u nastavi Departmana za pravne nauke, Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.
1
Lj. Lazarević, Komentar krivičnog Zakonika Republike Srbije, Savremena administracija, Beograd,2006 str. 339.
Krivično delo ubistvo u zakonodavstvu Republike Srbije
│
201
• radnja
2
• nastupanje smrti,
• protivpravno lišavanje života drugog lica, i
• živo ljudsko biće kao objekt krivičnog dela.
Radnja izvršenja običnog ubistva sastoji se u lišavanju života drugog lica.
To znači da radnja izvršenja može biti svaka ona radnja koja je podobna da
prouzrokuje smrt
drugog lica. Krivično delo ubistva može se izvršiti samo prema
živom čoveku. U vezi sa tim postavlja se pitanje momenta početka i završetka
života, odnosno nastupanja smrti, od čega zavisi postojanje objekta radnje kao
bitnog elementa bića krivičnog dela."
3
Radnja krivičnog dela ubistva se sastoji u
svakoj delatnosti koja je podobna da prouzrokuje smrt jednog čoveka.
4
Posledica
krivičnog dela jeste smrt drugog lica. Između radnje izvršenja i posledice, za
postojanje krivičnog mora postojati uzročna veza.
U širem smislu, ubistvo predstavlja uništavanje ljudskog života, a to je
protivpravno oduzimanje života nekog lica. Sa aspekta krivičnog prava, ubistvom
se smatra samo ono oduzimanje života lica koje je izvršeno protivpravno. Tako,
zaključujemo, pod pojmom
ubistva ne može se podrazumevati nastupanje smrti
kao posledica saobraćajnog udesa ili ubistvo nastalo izvršenjem smrtne kazne.
Ubistvom bi se smatralo i izvršenje smrtne kazne ako bi oduzimanje života izvršilo
lica koje nije ovlašćeno za izvršenje smrtne
kazne. Kod krivičnog dela ubistva
neposredan objekt može biti samo čovek, odnosno živo ljudsko biće. Tako, objekt
ubistva može biti svaki čovek od rođenja do smrti, bez obzira na njegovu starost i
zdravstveno stanje. Ne može objekt ubistva biti plod u utr
obi majke, jer se kao
ljudsko biće, u smislu krivičnog dela ubistva smatra samo plod koji je već zreo za
odvajanje od utrobe.Međutim, treba znati da za postojanje ubistva, nije potrebno da
je plod potpuno odvojen od utrobe, već je dovoljno da je započet proces rađanja.
Ljudsko biće može biti objekt ubistva sve do momenta prestanka života u
njemu. Znači da objekt ubistva ne može biti leš. S druge strane, objekt ubistva može
biti lice koje boluje od neizlečive bolesti ili lice na samrti sve dok mu se ne ugas
i
život u potpunosti. Krivična dela protiv života i tela imaju nekoliko zajedničkih
obeležja, po kojima se razlikuju od ostalih dela koja imaju za posledicu smrt ili
telesnu povredu nekog lica.
Postoji sporno pitanje da li lišavanje života jednog lica
po njegovom pristanku treba smatrati ubistvom.
Samoubistvo, odnosno svojevoljno oduzimanje života, ne smatra se
krivičnim delom, ali nije dozvoljeno ustupanje ovog prava drugom licu, jer bi to
predstavljalo krivično delo ubistvo. Neka zakonodavstva ovo smatra
ju kao
privilegovano (lakše) ubistvo, a prema našem zakonu, tretira se kao lišenje života iz
samilosti.
2
M. Bošković, Kriviminološki leksikon, Matica srpska, Novi Sad, 1999, str. 294.
3
Z. Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Službeni glasnik, Beograd, 2006, str. 320
-321.
4
J. Tahović, Komentar krivičnog zakonika, Drugo izdanje, Savremena administracija, Beograd,1962, str.77
-78.
Krivično delo ubistvo u zakonodavstvu Republike Srbije
│
203
2)
posledici - koja se ispoljava u nastupanju smrti.
3)
subjektivnom elementu -
umišljaju učinioca da sa radnjom
izvršenja prouzrokuje smrt.
10
2.1.2.
Ubistvo na podmukao način
Teško ubistvo kada se izvrši na podmukao način, karakteriše se velikim
intenzitetom tajnosti i prikrivanja u
postupanju dolaska do žrtve, kako bi se žrtva
lišila života uz pružanje što manjeg otpora i iskoristila njena bespomoćnost. Znači,
lišenje života ovim načinom predstavlja postojanje prikrivenosti i lukavosti
naročitog intenziteta i gotovo redovno je praćeno iskorišćavanjem bezazlenosti i
poverenjažrtve.
11
Podmuklost je subjektivno-objektivna kategorija. Objektivna
strana se ogleda u načinu delovanja, a subjektivna u naročito ispoljenoj lukavosti i
prepredenosti učinioca. To je negativna ljudska osobina.
2.
2. Teška ubistva s obzirom na okolnosti i posledice izvršenja
2.2.1.
Ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju
Krivično delo ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju tretirano je u
članu 113 stav 1 tačka 2 Krivičnog zakonika Republike Srb
ije. Kod ovog dela
neophodno je postojanje bezobzirnog nasilničkog ponašanju.
Pre izvršenja
krivičnog dela ubistva učinilac se ponaša drsko, krajnje bezobzirno, bahato,
maltretira žrtvu, izaziva tuču, grubo zlostavlja i vređa žrtvu i slično, što znači da je u
pit
anju tipično siledžijsko ponašanje.
To je, u najširem značenju, fizičko ili psihičko maltretiranje drugog lica.
Tri su obeležja za pravilno određivanje sadržine ovog krivičnog dela, i to:
-
postojanje nasilničkog ponašanja učinioca krivičnog dela;
- postoj
anje bezobzirnog nasilničkog ponašanja;
-
lišavanje života nekog lica pri takvom ponašanju.
2.2.2.
Ubistvo gde se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica
Za ovaj oblik teškog ubistva karakteristična su dva obeležja: prvo, da je
umišljajnim lišenjem života jednog lica doveden u opasnost život i nekog drugog
lica, i drugo, da je učinilac u odnosu na ovu opasnost postupao sa umišljajem. Na
ovaj način se jednom radnjom ostvaruju sa umišljajem dve posledice
-
lišavanje
života jednog lica i dovođen
je u opasnost drugog lica.
12
Ovde se radnja izvršenja preduzima opšteopasnom delatnošću ili
10
S. Jakovljević, Krivično delo ubistva na svirep način, Beograd, 1975, Jugslovenska revija za kriminologiju i
krivično pravo br.3, str.361.
11
R. Petrović, Karakter krivičnog dela ubistva iz stava 3.člana 135 KZ, Niš, 1964, Zbornik radova Pravnog
fakulteta, str. 93.
12
Lj.Lazarević, op. cit, str. 103.
204
│
Emir Bećrović
opšteopasnim sredstvom na mestima ili pod okolnostima gde postoji objektivna
mogućnost da poginu i druga lica. Činjenica da će se dovesti u opasnost životi i
drugih
lica načinom ili sredstvom izvršenja ubistva mora biti poznata učiniocu,
tako da on pristaje da pod tim okolnostima izvrši nameravano delo.
13
2.2.3. Ubistvo više lica
Kada neko sa umišljajem liši života više lica, a nije reč o ubistvu na mah,
ubistvu d
eteta pri porođaju ili ubistvu iz samilosti, čini teško krivično delo ubistvo
više lica, koje je inkriminisano članom 113 stav 1 tačka 9 KZ RS.
Za ovo svršeno delo bitno je da su sa umišljajem lišena života dva ili više
lica. Nevažno je da li je posledica
nastupila jednom radnjom ili nizom radnji. U
prvom slučaju, radilo bi se o idealnom sticaju, a u drugom o realnom sticaju, kada
učinilac ne treba da je osuđivan za ranije ubistvo. Ovo krivično delo ne obuhvata
laka privilegovana ubistva (ubistvo na mah, ub
istvo deteta pri porođaju i ubistvo iz
samilosti).
2.2.4. Ubistvo pri izvršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke
krađe
Ovaj oblik krivičnog dela teškog ubistva postoji kada je ubistvo nekog lica
izvršeno pri vršenju krivičnog dela razbojništva ili razbojničke krađe, što znači da
je ovo složeno krivično delo koje u sebi sadrži više objekata. Prvenstveni objekat
radnje je čovek, a zaštitni objekat je ljudski život, što je kod ovog krivičnog dela
prioritetno u odnosu na razbojništvo ili razbojničku krađu, koji predstavljaju
kvalifikatornu okolnost.
14
2.2.3.
Teška ubistva s obzirom na pobude učinioca
2.3.1. Ubistvo iz koristoljublja
Pod koristoljubljem se u smislu člana 113, stav 1 tačka 5 Krivičnog
zakonika Republike Srbije ne podrazumeva samo
težnja da učinilac ubistvom
pribavi kakvu korist za sebe, nego i za drugog. Ta korist može da bude imovinska ili
neimovinska.
Ovo krivično delo postoji kad se lišavanje života nekog lica vrši u nameri da
se na taj način za sebe ili drugog ostvari neka mat
erijalna korist. Postizanje
materijalne koristi smatra se, kako ostvarenje neke materijalne dobiti, tj. uvećanje
imovine, tako i sprečavanje umanjenja imovine do koga je inače trebalo da dođe.
Delo se najčešće vrši radi postizanja protivpravne imovinske ko
risti, tj. koristi na
koju se nema pravo, ali ovaj oblik teškog ubistva postoji i kad se
ono vrši radi
13
Lj. Čumburović,Ubistva u Novom Pazaru, Beograd, 2007, str. 101.
14
G. Božilović Petrović,Teško ubistvo, Beograd, 2011, str. 269.
