1.
Važenje krivičnog zakonodavstva RS (vremensko, prostorno i personalno)
Vremensko važenje krivičnog zakonodavstva označava da se na učinioca krivičnog dela
primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela. Ukoliko je posle izvršenja
krivičnog dela jednom ili više puta promenjen krivični zakon, primenjivaće se zakon koji je
najblaži za učinioca. Prostorno važenje označava da se krivično zakonodavstvo Republike Srbije
primenjuje na svakog ko ne njenoj teritoriji učini krivično delo. Pod teritorijom Republike Srbije
računa se i vazduhoplov, bilo da je vojni ili civilni, pa se na učinioca primenjuje krivični zakon
RS bez obzira da li krivično delo učinjeno u letu i bez obzira gde se vazduhoplov nalazio u
vreme izvršenja krivičnog dela. Krivično zakonodavstvo važi za svakog ko u inostranstvu učini
krivično delo koje se odnosi na ugrožavanje nezavisnosti, priznavanje kapitulacije ili okupacije,
ugrožavanje teritorijalne celine, napad na ustavno uređenje, ubistvo naših najviših predstavnika,
oružana pobuna, terorizam, sabotaža, diverzija, špijunaža i td...
Personalno važenje krivičnog zakonodavstva označava da krivično zakonodavstvo RS važi za
stranca koji van teritorije Srbije učini prema njoj ili njenom državljaninu krivično delo, ako se
zatekne na teritoriji Srbije ili bude ekstradiran.
2.
Pojam krivičnog dela
Krivično delo je ono delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je pritivpravno i
koje je skrivljeno.
Nema krivičnog dela ukoliko je isključena PROTIVPRAVNOST ili KRIVICA, iako postoje sva
obeležja krivičnog dela određena zakonom.
Pored navedenih objektivnih elemenata,potrebno je da postoje i subjektivna obeležja i to: da je
delo učinjno sa UMIŠLJAJEM ili IZ NEHATA.
3.
Osnovna obeležja krivičnog dela
Osnovna obeležja krivičnog dela su: radnja izvršenja, posledica, društvena opasnost dela,
protivpravnost i krivica učinioca. Pod radnjom izvršenja poodrazumeva se ponašanje učinioca
krivičnog dela zbog koga je došlo do izvršenja istog, bilo činjenjem ili propuštanjem. Radnja
izvršenja krivičnog dela je samo ona kojom se izvršava krivično delo i koja je sadržana u opisu
krivičnog dela. Na primer kod krivičnog dela krađe radnja izvršenja sastoji se u oduzimanju tuđe
pokretne stvari. Posledica je ne samo pretpostavka krivičnog dela, njegove društvene opasnosti,
već postojanje krivičnog dela kao društveno opasnog. Bez posledice nema krivičnog dela zbog
nepostojanja društvene opasnosti.Društveno opasno delo je ono delo koje ugrožava ili povređuje
određena pravna dobra, državu ili društvenu zajednicu kao celinu odnosno pojedinca, i koje je u
određenom vremenu i mestu i u sklopu brojnih ekonomskih, političkih, i drugih prilika upućuje
na zaključlak da je jedno ponsšanje učinioca društveno opasno. Protivpravnost postoji ako je
delo protivno normi koja zabranjuje izvesno ponašanje ili koja naređuje određeno ponašanje.
4.
Delo malog značaja (Neznatna društvena opasnost)
Jedno krivično delo gubi karakter krivičnog dela iako sadrži sva obeležja istog, jer predstavlja
delo malog značaja.
Delo je malog značaja ako je: a) stepen krivice učinioca nizak
b) ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i
c) ako opšta svrha rivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije
OVE ODREDBE MOGU SE PRIMENITI SAMO NA KRIVIČNA DELA ZA KOJA JE
PROPISANA KAZNA ZATVORA DO 3 GODINE.
Sudu je ostavljeno da procenjuje sve okolnosti konkretnog slučaja radi primene ovog instituta.
2
