1 . P O J A M K R I V I Č N O G P R A V A
-Osnovni cilj i svrha postojanja krivičnog prava kao grane pozitivnog prava jeste obavljanje
zaštitne funkcije. Ta zaštita se ostvaruje popisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i
propisivanjem krivičnih sankcija za ta dela, kao i uslova zanihovu primenu prema učiniocama
krivičnih dela.
-Cilj je suzbijanje kriminaliteta, odnosno pružanje zaštite najznačajnijim dobrima i vrednostima
od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju.
-Krivično pravo je neophodno za obezbeđenje osnovnih uslova za uspešan zajednički život.
-Krivično pravo je zakonsko pravo- pravo zasnovano na zakonu.
Za razliku od ostalih grana prava u kojima i drugi pravni aktisadrze pravne norme, jedini pravni
akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon. Međutim, mora postojati ivisok
stepen verovatnoće da će se te norme zaista primenjivati, da će se prema učincima krivičnih dela
primeniti kazna ilidruga krivična sankcija.
-Primarni cilj krivičnog prava nije primena kazne i krivičnih sankcija, već se on zasniva na
pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela. Samo u slučaju kada pojedinci iznevere
očekivanja u tom smislu, na njih se primenjuju krivičnesankcije. Krivično pravo može da
funkcioniše samo ako primena krivičnih sankcija u jednom društvu predstavlja izuzetak,ako se
one primenjuju samo u odnosu na jedan manji broj članova tog društva. Ako se kazna suviše
često primenjuje ona gubisvoj izuzetni karakter, a time i efikasnost, a suviše selektivna i retka
primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.
-Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog prava predstavlja
krivično pravo u objektivnom smislu
.Sistem zakonskih normi koje čine krivično
zakonodavstvo regulišu dve celine na koje se krivično pravo može podeliti, a to su njegov opšti i
posebni deo.
- O p š t i d e o
s a d r ž i o d r e d b e r e l e v a n t n e z a s v e i l i v e ć i n u k r i v i č n i h d e l a
-
Posebni deo
sadrži zakonske norme kojima se određena ponašanja proglašavaju
krivičnim delima.
-
Krivično pravo u subjektivnom
smislu jeste pravo na kažnjavanje.. Ono pripada samo državi,
ali nije neograničeno. Zasniva se na državnoj prinudi, pa je i krivično pravo kao grana prava i
kao deo javnog prava izrazito državno pravo.
-Što se tiče naziva ove grane prava, u većini zemalja koristi se naziv „kazneno pravo“
-Što se tiče sredstava za zaštitu od društveno opasnih ponašanja i njihovo suzbijanje, uobičajena
je njihova podela na represivna i preventivna.
-
Represivna sredstva
imaju za cilj primenu sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo ;
okrenuta su prošlosti.
-
Preventivnim sredstvima
se nadstoji sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što
je učinjeno; okrenuta su ka budućnosti
2.POJAM KRIVIČNOG ZAKONA I KRIVIČNOG ZAKONIKA
-
Krivični zakon
je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava
(opšteg ili posebnog dela)
.- Krivični zakon može biti shvaćen kao jedna zakonska norma ili kao sistemski zakon
koji reguliše materiju krivičnog prava,ali ne u potpunosti, jer bi to onda bila kodifikacija, tj.
kodeks – krivični zakonik.
5 . I Z V O R I K R I V I Č N O G P R A V A
-Izvori krivičnog prava se mogu deliti na osnovu različitih kriterijuma. Najvažnije su podela
na međunarodne i nacionalne
MEĐUNARODNI IZVORI
-Međunarodni ugovori su posredni izvor krivičnog prava. Ustav SRJ je predviđao
da međunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni predstavljaju deo unutrašnjeg
pravnog poretka.
- Jugoslavija je ratifikovala veći broj međunarodnih konvencija ( npr. Ženevske konvencije
iz 1949. i dopunski protokoli iz tekonvencije iz 1977.) na osnovu kojih je u svoje zakonovodstvo
unela veći broj krivičnih dela.
-Postoji i veći broj bilateralnih ugovora, pre svega u oblasti međunarodne pomoći u krivičnim
stvarima.
NACIONALNI IZVORI
1 .
U S T A V
-Ustav Srbije sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično
pravo. Prve su one koje određuju krivičnopravne principe podižu i na rang ustavnih principa
(npr. načelo zakonitosti). Druge su one koje predstavljaju osnov propisivanjaodređenih
inkriminacija (npr. predviđeno je da je nezakonito lišenje slobode kažnjivo).
-Pošto su realizovane kroz krivično zakonodavstvo, ove odredbe predstavljaju posredan izvor
krivičnog prava.
2 .
Z A K O N
-Zakon je jedini glavni i neposredni izvor našeg krivičnog prava. To je
posledica dosledno sprovedenog načela zakonitosti ukrivičnom pravu. To ne znači da je on
isključivi izvor krivičnog prava, jer se kao posredni i dopunski izvori javljaju i drugi pisani
pravni propisi.
-Zakonske izvore krivičnog prava u Srbiji predstavljaju KZ i krivičnopravne norme iz sporednog
zakonodavstva.
3 .
P O D Z A K O N S K I P R O P I S I
- Propisima koji imaju niži rang od zakona ne mogu se
propisivati krivična dela, niti instituti opšteg dela krivičnog prava.Međutim, oni mogu biti
dopunski izvori krivičnog prava onda kada krivični zakon upućuje na njih. To je slučaj kod
tzv. blanketnih krivičnih dela (npr. „nezadovoljna trgovina“, „nezakonit lov“, nedozvoljen prekid
trudnoće“, itd.).
4 .
S U D S K A P R A K S A
-Kao i u ostalim zemljama koje pripadaju evropskom
kontinentalnom pravnom sistemu u Srbiji sudska praksa, formalno, ne predstavlja izvor
krivičnog prava. Ali, ona ima veliki značaj i izvesnu kreativnu ulogu.
-Naročit značaj imaju odluke viših sudova i pravna shvatanja zauzeta u njima. Iako nisu
obavezne, one vrše veliki uticaj nashvatanje nižih sudova. Pravni stav zauzet u nekom slučaju
formalno važi samo za taj slučaj, ali po pravilu kada se rešava isto pravno pitanje sudovi vode
računa o stavovima viših sudova.
5 .
T E O R I J A K R I V I Č N O G P R A V A
-Nauka krivičnog prava ne predstavlja izvor
krivičnog prava.
-Uticaj nauke kp na kp je poželjan, i to kako na nivou stvaranja krivičnog zakona, tako i prilikom
njegove primene. Na našusudsku praksu stavovi teorije kp nedovoljno utiču.
6 .
O B I Č A J
-Običaj i običajno pravo ne predstavljaju izvor krivičnog prava.
- Npr. kod ubistva na mah. jedan od uslova je da je izvršilac bez svoje krivice doveden u stanje
jake razdraženosti napadom iliteškim vređanjem od strane ubijenog.
-Šta predstavlja „teško vređanje“ u velikoj meri zavisi i od postojećih običaja, jer nešto što je
u jednoj sredini uvredljivo udrugoj to ne mora biti.
6 .VREMENSKO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA
Kao i drugi zakoni, i krivični zakon stupa na snagu onog dana kada je to njime izričito propisano.
To može biti duže ili kraćevreme od dana donošenja zakona, ali je, po pravilu, duže nego kod
drugih zakona.
-Razlog je, pre svega, potreba da se građani upoznaju sa novim krivičnim zakonom, a kod
složenih rešenja i samim tim pravosudnim organima je potrebno izvesno vreme za upoznavanje
tih rešenja. Moguće je i da se propiše da to vreme traje iduže od godinu dana.
- Ukoliko nije izričito propisan dan stupanja na snagu krivičnog zakona, važi opšte pravilo, tj.
zakon stupa na snagu osmogdana od dana objavljivanja u službenom glasilu.
- Kod krivičnog zakona, zbog prirode materije koju reguliše, ne bi bilo opravdano predvideti
kraće vreme od 8 dana.
- U k.p. postoje određene specifičnosti vezane za vremensko važanje krivičnog zakona, to je
regulisano KZ
.-Pravilo je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja
krivičnog dela. To je nužna posledica važenja načela zakonitosti.
- Međutim, predviđen je jedan važan izuzetak od tog opšteg pravila, a to je obavezna
retroaktivna primena zakona koji je blaziza učinioca. Ako je novi zakon stroži za učinioca, on
se ni u kom slučaju ne može retroaktivno primeniti.
- Što se tiče zakona sa ograničenim vremenskim trajanjem, koji su stroži i donose se za određene
prolazne situacije (posle prolaska tih vanrednih okolnosti, ti zakoni prestaju da važe), novi KZ
rešava ovo pitanje tako što se na učinioca krivičnog delakoje je predviđeno zakonom sa
određenim vremenskim trajanjem primenjuje taj zakon bez obzira kad mu se sudi, osim akotim
zakonom nije drugačije određeno.
7.PROSTORNO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONA
-Pravila o prostornom važenju krivičnog zakonodavstva rešavaju pitanje čije će krivično
zakonodavstvo u konkretnom slučaju biti primenjeno. Svaka država teži tome da primeni
sopstveno k.z. onda kada za to ima interesa. Taj interes postoji kada jekrivično delo izvršeno na
teritoriji određene zemlje, kada je krivično delo učinio njen državljanin i kada je krivično
deloučinjeno protiv njenih interesa ili protiv njenog državljanina.
- U krivičnom pravu se primenjuju 4 principa: teritorijalni, personalni, realni (zaštitni)
i univerzalni princip.
TERITORIJALNI PRINCIP
( važenje našeg k.z. za dela učinjena u zemlji)
-Teritorijalni princip je osnovni princip važenja našeg krivičnog zakonodavstva, jer je svaka
država zainteresovana da nasvojoj teritoriji osigura primenu svog prava. On se u praksi najčešće
8. URAČUNAVANJE PRITVORA I KAZNE IZDRŽANE U
INOSTRANSTVU
Primenom nekog od principa prosstorne važnosti KZ, ako je učinilac deo kazne izdržao u
inostranstvu taj deo kazne uračunava se u kaznu koju je izrekao domaći sud za isto krivično delo.
9. P O J A M K R I V I Č N O G D E L A
-Određivanje opšteg pojma krivičnog dela predstavlja jedno od najvažnijih, ali i najsloženijih
pitanja u nauci krivičnog prava.
-
Opšti deo krivičnog prava
bavi se samo određivanjem opšteg pojma krivičnog dela
– utvrđivanjem opštih obeležja kojamora posedovati bilo koje ponašanje da bi se moglo smatrati
krivičnim delom.
-Osim tih obaveznih opštih obeležja, kodsvakog pojedinog krivičnog dela javljaju se
posebna,
konkretizovana obeležja,
koja čine posebne pojmove tih krivičnih dela,što predstavlja materiju
posebnog dela krivičnog prava.
- U našoj teoriji je i dalje prisutan klasičan pojam krivičnog dela koji potiče iz nemačke doktrine.
- Pojam krivičnog dela se određuje u formalnom i materijalnom smislu.
- Formalni pojam krivičnog dela
ograničava se na njegove pravne elemente, dok
materijalni
pojam
teži da odredi njegovu suštinu, odnosno sadržinu krivičnih dela.
Krivično delo je
radnja koja je u zakonu predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna I
učinjena sa krivicom.
1.radnja
2.određenost u zakonu - elementi krivičnog dela koji su objektivnog karaktera
3.protivpravnost
4.krivica -jedini element k.dela koji je subjektivnog karaktera
10. R A D NJ A K R I V I Č N O G D E L A
Kod nas je skoro opšteusvojena OBJEKTIVNO-SUBJEKTIVNA ili KAUZALNA TEORIJA
(naturalistički pojam radnje)koji potiče iz starije nemačke doktrine.
- Prema njoj
Radnja je voljni telesni pokret ili voljno prepuštanje da se preuzme
telesni pokret.
Radnja k. dela ima trostruku funkciju (ulogu):
1.
Osnovnog elementa
- ona je viši pojam(genus proximum) koji obuhvata sve oblike
ispoljavanja kažnjivog ponašanja. Onaobuhvata činjenje i nečinjenje, umišljajnu i nehatu radnju,
dovršenu i nedobvšenu radnju.
2.
Povezujućeg elementa
- ona predstavlja noseći stubjer se ostali elementi u pojmu kriv.dela
javljaju kao atributi radnje- uslovikoje radnja mora da ispuni da bi predtavljala kriv.delo
