1.Pojam krivicnog prava-

Krivicno pravo je sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicna

dela I krivicne sankcije, kao I uslovi pod kojima se iste primenjuju prema uciniocima tih dela.
Krivicno pravo je zakonsko pravo, jer je zasnovano iskljucivo na zakonu. Kao krivicno pravo u
objektivnom smislu ono se moze podeliti na opsti I posebni deo. Opsti deo sadrzi odredbe
relevantne za sva krivicna dela, a posebni deo predvidja I regulise pojedina krivicna dela.
Krivicno pravo u subjektivnom smislu je pravo na kaznjavanje. Ono pripada samo drzavi.

Predmet krivicnog prava-

Krivicno pravna nauka, za predmet svog proucavanja, ima dva

pravna fenomena: krivicno delo I kaznu. Predmet krivicnog prava predstavljaju I instituti
saucesnistva, pripremnih radnji, pokusaja, dobrovoljnog odustanka, nuzne odbrane, krajnje
nuzde, slozenog I produzenog krivicno delo I drugi. U zizi interesovanja krivicnopravne nauke
od proslog veka nalazi se I sam ucinilac dela kao subjekt izvrsenja. Pitanjem krivicne
odgovornosti, odnosno uracunljivosti, a time I vinosti kao I njegovim oblicima umisljaju I
nehatu, takodje se bavi krivicno pravo kao svojim predmetom.

2.Izvori krivicnog prava-

Najvaznije su podele na medjunarodni I nacinoalne, ali postoje I

neposredni I posredni, kao I glavni (osnovni)I sporedni (dopunski)izvori.

Medjunarodni izvori-

medjunarodni

ugovori

su ratifikovani I objavljeni predstavljaju deo unutrasnjeg pravnog

poretka, sto se postize donosenjem, odnosno izmenama I dopunama nacinoalnog krivicnog
zakonodavstva, gde se odredjena ponasanja predvide kao krivicne dela I sankcionisu.

Nacionalni

izvori- Ustav

kao najvisi pravni akt sadrzi dve vrste odredaba od znacaja za krivicno pravo. Prve

su one koje krivicnopravne principe podizu na rang ustavnopravnih principa(nacela zakonitosti,
legaliteta idruge). Druge su one odredbe koje predstavljaju osnov propisivanja odredjenih
krivicnih dela.

Krivicni zakon

je autoritativan pravni akt donet od najviseg predstavnickog tela

u zemlji, kojim se regulise odredjena oblast krivicnog prava, a koji je donet kao jedna zakonska
celina. Za razliku od krivicnih zakona, krivicni zakonik je kodifikovani skup krivicnopravnih
propisa (krivicnih zakona)koji obuhvata celu materiju krivicnog prava.

Podzakonski propisi-

imaju nizi rang od zakona I zbog toga oni ne mogu propisivati krivicna dela, niti institute opsteg
dela krivicnog prava. Oni ne mogu biti dounski izvori kod tzv.blanketnih krivicnih dela kada
krivicni zakon upucuje na njih.

Sudska praksa-

Ona ima veliki znacaj za krivicno pravo. Bez

obzira na veliku preciznost krivicnopravnih normi, krivicni zakon ne moze u toj meri biti savrsen
da sudskoj praksi ne ostavlja odredjeni prostor koji se krece u granicama tumacenja, ali koji
donekle znaci I stvaranje prava.

Teorija krivicnog prava-

Uticaj nauke- teorije krivicnog prava

je daleko veci prilikom stvaranja krivicnog zakona, ali I prilikom pravilnog tumacenja njegove
primene. Iako ne predstavlja neposredni izvor krivicnog prava, uticaj nauke krivicnog prava na
krivicno pravo je pozeljan, I to kako na nivou stvaranja krivicnog zakona I njegovih izmena I
dopuna, tako I prilikom njegove primene.

3.Tumacenje u krivicnom pravu-

Tumacenje predstavlja odredjivanje preciznog, tacnog I

pravog smisla krivicnopravne odredbe na konkretan slucaj. Autenticno tumacenje koje daje organ
koji je tvorac zakona(kod nas republicka skupstina). Sudsko tumacenje daju sudovi, resavajuci
konkretne slucajeve u vidu obrazlozenja svojih odluka. Doktrinarno(naucno) tumacenje daje
krivicnopravna teorija-nauka krivicnog prava. Jezicko(ili gramaticko)tumacenje je
najjednostvniji metod tumacenja od koga se uvek polazi. Sistemsko tumacenje polazi od mesta
zakonske norme koju ona ima u pravnom sistemu. Logicko tumacenje koristi pravila logike kao
nauke o pravilnom misljenju. Komparativno(uporedno) tumacenje nema neki veci znacaj I moze

posluziti samo kao dopunski metod I orjentacija uz druge metode tumacenja. Istorijsko tumacenje
polazi od toga kako je zakon nastao I dolazi do onoga sta je zakonodavac normom hteo da
postigne, ili sta je ona objektivno znacila u vremenu kada je nastala.

4.Analogija u krivicnom pravu-

Аnalogija u savremenim krivicnopravnim sistemima ima dva

domena primena: kao nacin stvaranja prva I kao metod tumacenja zakona. Stvaranje prava putem
analogije vezano je za pitanje pravnih praznina. Primenjena   u ovom obliku analogija znaci
stvaranje opisa novih krivicnih dela na osnovu slicnosti sa onim inkriminacijama koje su vec
opisane kao takve u zakonu. Kada  je rec  o tumacenju putem analogije sasvim je druga situacija.
Ovo tumacenje u sustini predstavlja jednu vrstu logickog tumacenja. Ovde se radi o zakljucivanju
koje polazi od slicnog ka slicnom, za razliku od vec iznetog zakljucivanja od posebnog ka opstem
ili   opsteg   ka   posebnom.   Bez   obzora   sto   tumacenje   putem   anologije   u   krivicnom   pravu   nije
pozeljno, ono je u nekim slucajevima .neophodno. Cak postoje slucajevi kada zakon izricito
upucuje na ovaj nacin tumacenja.

5.Vremensko vazenje krivicnog zakona-

Krivicni zakon kao I drugi zakoni stupa na snagu onog

dana kada je u samom zakonu propisano, a to je najcesce osmog dana po njegovom objavljivanju.
U vezi sa stupanjem na snagu novog krivicnog zakona jedno od vaznih pitanja jeste koji ce se
zakon primeniti ako je krivcno delo ucinjeno u vreme vazenja starog zakona, a u vreme sudjenja
vazi novi. Vazi pravilo da se za svako krivicno delo sudi po zakonu koji je vazio u vreme
njegovog izvrsenja, jer je taj zakon prekrsen I tim je zakonom propisano kako ce se kazniti onaj
koji to delo ucini. Ovo je u skladu I sa poznatim pravilom da retroaktivna primena zakona nije
dozvoljena. Rec je o primeni zakona koji je blazi za ucinioca, cime se odstupa od principa
retroaktivnosti.

6. Prostorno vazenje krivicnog zakona-

Pravila u prostornom vazenju krivicnog zakona resava

pitanje ciji ce zakon u konkretnom slucaju biti primenjen da li zakon jedne ili druge drzave. U
krivicnom   pravu   izgradjena   su   I   prihvacena   cetiri   principa   koja   resavaju   pitanje   prostornog
vazenja   krivicnog   zakona:   teritorijalni,   personalni,   realni   I   univerzalni.   Prema   teritorijalnom
principu krivicni zakoni se primenjuju na svakog ko ucini krivicno delo na teritoriji drzave gde taj
krivicni zakon vazi. Prema personalnom principu vazi srpski Krivicni zakon vazi za drzavljane
Srbije   I   kad   u   inostranstvu   ucine   bilo   koje   krivicno   delo.   Ovde   se   radi   o   tzv.   aktivnom
personalnom principu. Prema realnom principu krivicni zakon jedne drzave primenjuje se na
svakog ko ucini krivicno delo na stetu te drzave ili njenih gradjana ili njihove imovine.  Kod nas
postoje  dve vrste realnog principa I to primarni I supsidijarni realni princip. Primarni realni
princip predvidja da nase krivicno zakonodavstvo vazi za svakog naseg drzavljanina I stranca ko
u inostranstvu ucini neko krivicno delo protiv ustavnog uredjena I bezbednosti Republike Srbije
ili   ucini   krivicno   delo   falsifikovanje   novca,   ako   se   falsifikovanje   odnosi   na   domaci   novac.
Supsidijarni realni princip odredjuje da nas krivicni zakon vazi I za strance koji u inostranstvu
ucine prema nasoj zemlji ili nasem drzavljaninu bilo koje krivicno delo. Univerzalni princip
predvidja vazenje naseg krivicnog zakona I za stranca koji prema stranoj drzavi ili prema strancu
ucini u inostranstvu krivicno delo za koje se prema nasem zakonu moze izreci zatvor u trajanju od
5 godina ili teza kazna.

7.Odnos krivicnog I ustavnog prava-

Medjusobnu vezu ove dve grane prava karakterise, pre

svega to sto I krivicno pravo kao I druge grane prava, mora da polaze od odredjenih ustavnih
nacela. Ustav kao najvisi pravni akt, pored ostalih drzavnih oblasti uredjuje principe ustavnosti I
zakonitosti, osnove organizacije I nacela rada sudova I tuzilastva I obavljanje drugih javih
funkcija. Krivicno pravo uzvraca ustavnom pravu tako sto pruza krivicnopravnu zastitu I samom
ustavnom uredjenju koje je ustavom utvrdjeno. Istaknute cinjenice da ustavno I krivicno pravo

Na bliskost ovih grana prava ukazuju pojedini instituti za koje je I danas u teoriji sporno kojoj
naucnoj disciplini pripadaju, materijalnom krivicnom pravu ili krivicnom postupku (zastarelost,
amnestija, pomilovanje I sl.);

b) Odnos sa drugim krivicnim naukama

1) Odnos sa

kriminologijom-

I krivicnom pravu I kriminologiji je cilj suzbijanja kriminaliteta. Kriminologija

to cini tako sto se bavi etiologijom (uzrocima) I fenomenologijom (pojavnim oblicima)
kriminaliteta. Kriminologija pruza krivicnom pravu saznanja do kojih ova nauka samostalno ne bi
mogla da dodje sopstvenim istrazivanjem, posebno ne u obimu I meri u kojoj to cini
kriminologija.

2)Penologija

se bavi izucavanjem procesa izvrsenja krivicnih sankcija. S obzirom

da je izvrsenje krivicnih sankcija uglavnom regulisano odgovarajucim zakonom o krivicnim
sankcijama a znatan deo predstavlja predmet regulisanja raznih podzakonskih I drugih propisa I
odluka, penologija ima kako pravne tako I vanpravne aspekte.

3)Predmet kriminalistike

jeste

otkrivanje krivicnih dela I njihovih ucinioca, zbog cega je ona bliza nauci krivicnog procesnog
prava, nego nauci krivicnog prava. U meri uspesnosti izvrsenja ovih zadataka kriminalistika daje
svoj doprinos krivicnom pravu, ciji je osnovni zadatak sprecavanje kriminalnog ponasanja.

Kriminalna politika

– politika suzbijanja kriminaliteta se bavi izucavanjem svih oblika

drustvene reakcije na kriminalitet. Kriminalna politika kao prakticna delatnost jeste racionalna I
organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Za razliku od krivicnog prava,
kriminalna politika se nije sasvim jasno izdiferencirala kao prakticna delatnost I kao naucna
disciplinam ona je I jedno I drugo.

13.Pojam medjunarodnog krivicnog prava

– Medjunarodno krivicno pravo je ona grana

medjunarodnog prava koja obuhvata pravila I propise sadrzanih u aktima medjunarodne zajednice
(uglavnom u konvencijama) I ugovorima (bilateralnim I multiliteralnim) zakljucenim izmedju
pojedinih drzava kojima se odredjuju medjunarodna krivicna dela I sankcije kao I skup propisa
kojima se predvidjaju uslovi o pruzanju medjunarodne pravne pomoci u pogledu primene
sankcija u ciniocima krivicnih dela. Ovako odredjeni pojam medjunarodnog krivicnog prava
ukazuje da I ova grana prava sadrzi odredbe materijalnopravnog I procesno pravnog karaktera. Za
razliku od domaceg krivicnog prava, koje odvojeno regulise materijalno od procesnog prava,
medjunarodno krivicno pravo sadrzi I jedne I druge odredbe zajedno.

14. Nastanak I razvoj medjunarodnog krivicnog prava

– Nastanak medjunarodnog krivicnog

prava, pa I nastanak medjunarodnog prava uopste vezan je za pojavu medjunarodnog ratnog
prava. Medjunarodno ratno pravo nastalo je kao potreba regulisanja pravila ratovanja I mirnog
resavanja sukoba zaracenih strana- drzava. Pojava medjunarodnog ratnog prava znacila je krupan
korak   ka   humanizaciji   rata   I   njegovom   postepenom   kontrolisanju.   Prvi   akti   koji   su   sadrzali
pocetnu ideju u regulisanju pravila ratovanja pojavili su se za vreme Francuske revolucije. Ova
ideja ostala je na nacionalnom planu sve do 1864.  Najveci uspeh u regulisanju ratnog stanja I
stvaranju   pravila   ratnog   prava   radi   zastite   ranjenika,   zarobljenika   I   civilnog   stanovnistva
predstavljaju Haske konvencije od 1899 I 1907 godine. Upravo ta ratna pravila utvrdjivanja I pre
konferencije u Hagu, znatno zaokruzena u celovit sistem na ovim sastancima I kasnije stalno
dopunjavana   I   usaglasavana   novim   propisima,   predstavljala   su   osnov   za   propisivanje
medjunarodnih krivicnih dela. Upravo poucene ovim primerom, saveznicke sile su jos tokom
Drugog   svetskog   rata,   a   narocito   pri   kraju   istog,   donekle   akte   medjunarodnog   karaktera   na
osnovu kojih su formirale medjunarodne vojne krivicne sudove u Nemackoj I Japanu.

15. Medjunarodna krivicna dela

– Medjunarodne zlocine Statut je odredio I definisao zlocine

protiv mira, ratne zlocine I zlocine protiv covecnosti.

a)Zlocin protiv mira

ssastoji se u

planiranju, pripremanju, zapocinjanju ili vodjenju napadackog rata ili rata kojim se krse
medjunarodni ugovori, sporazumi ili garancije ili u ucestvovanju u nekom zajednickom planu ili
zaveri za izvrsenje ma kog od gore navedenih dela;

b) Ratni zlocini

predstavljaju teze povrede

ratnih zakona I obicaja kao sto su: ubijanje, zlostavljanje, odvodjenje na prinudni rad civilnog

stanovnistva okupirane teritorije, ubijanje ili zlostavljanje ratnih zarobljenika, ubijanje talaca,
pljackanje javne ili privatne imovine, namerno razaranje gradova ili sela, ili pustosenje koje nije
opravdano vojnim potrebama.

c) Zlocini protiv covecnosti

sastoje se u ubijanju, istrebljenju,

porobljavanju, deportaciji ili cinjenju drugih necovecnih dela prema civilnom stanovnistvu pre ili
za vreme trajanja rata ili u proganjanju na politickoj, rasnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi. Za
ove zlocine Medjunarodni vojni sud u Nirnbergu, a kasnije I u Tokiu prvi put u istoriji
covecanstva osudio je ratne zlocince, izrekao im krivicne sankcije koje su izvrsene. Smatra se da
se ovim cinom rodilo medjunarodno krivicno pravo.

16. Krivicna odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu

– Danas je usvojeno shvatanje,

u zakonodavstvu evropskih zemalja I zakonodavstvu koje je radjeno po njegovom uticaju, da je
krivicna   odgovornost   osnov   kaznjivosti   I   da   njene   elemente   cine   svesti   volje-   dakle   princip
subjektivne   odgovornosti.   Ovako   odredjena   odgovornost   u   medjunarodnom   krivicnom   pravu,
zbog niza specificnosti nije se mog.o u potpunosti, posebno ne u pocetnom periodu resavati u
praksi. Tako je pitanje krivicne odgovornosti I kaznjavanja za ratne I druge medjunarodne zlocine
ostalo mrtvo slovo na papiru sve do Drugog svetskog rata- do sudjenja pred Medjunarodnim
vojnim sudom u Nirbergu. Ovaj sud je 1. oktobra 1946 doneo Nirbersku presudu u kojoj su prvi
put oglaseni krivicno odgovornim I osudjeni za ratne zlocine visoki drzavni I vojni rukovodioci
Treceg Rajha. Ovom presudom osudjeno je na smrt 12 lica na celu sa Geringom, 7 je osudjeno na
dozivotni zatvor na celu sa Hesom, dok su 3 optuzena krivicne odgovornosti. Tako je prvi put u
istoriji   covecanstva   uspostavljena   I   realizovana   krivicna   odgovornost   u   medjunarodnom
krivicnom pravu.

17. Komandna odgovornost u medjunarodnom krivicnom pravu

– Питање командне

одговорности покренуто је први пут пред крај Другог светског рата, тачније 1945. године,
када   је   откривено   да   су   јединице   под   командом   јапанског   генерала   Јамашите   учиниле
велике злочине, које он сам није учинио нити наредио. На основу теоријских расправа,
дефиниција у Статутима и досадашње судске праксе, пре свега наведених међународних
кривичних судова, могу се у најкраћем издиференцирати најбитнији елементи командне
одговорности,   тј.   одговорности   претпостављеног   за   радње   потчињеног,   а   то   су:   а)
постојање односа субординације и хијерархије између потчињеног и претпостављеног, б)
да   је   претпостављени   (командант,   заповедник)   знао   или   имао   разлога   да   зна   да   ће   се
извршити   или   да   је   извршено   кривично   дело,   ц)   да   претпостављени   није   предузео
неопходне и разумне мере да спречи дело или казни његове починиоце

18. Medjunarodni AD HOC tribunal

- Међународни кривични суд за бившу Југославију

(МКСЈ) основан је Резолуцијом 827 Савета безбедности. Паралелно са овим Судом
формиран је још један

ad hoc

Трибунал, а то је Међународни трибунал за злочине

почињене у грађанском рату у Руанди. Седиште овог суда је у наведеној афричкој држави.
Оба суда су привремена, формирана за суђење злочинима почињеним на тачно одређеним
територијама и у одређеном временском периоду, односно формирана су за тачно одређене
случајеве, због чега се и зову

ad hoc

трибунали. Заједничко за оба ова суда је и то што раде

паралелно, примењују иста правила поступка, исте принципе и користе исту судску
праксу.

19. Stalni medjunarodni krivicni sud

- Идеја о оснивању Међународног кривичног суда

настала је одмах после Другог светског рата. Надлежност овог суда се простире на
подручја држава које су потписале Статут, а на основу посебног уговора закљученог са
државом која није потписница Статута, надлежност се протеже и на територију те државе.

посебних елемената одређеног кривичног дела

Кроз биће кривичног дела конкретизују

се општи, заједнички елементи, својствени свим кривичним делима и по тим обележјима
нема разлике између појединих кривичних дела. Такође, може се рећи да биће кривичног
дела представља типизирање појединих облика кривичних дела. Због тога уместо бића
можемо користити појмове као крађа, убиство, клевета итд. Према томе, може се рећи да је
однос између општег појма кривичног дела и бића кривичног дела однос између општег и
посебног. Обележја бића кривичног дела могу бити објективна (спољна) и субјективна
(унутрашња). У објективна обележја спадају: радња извршења, последица, предмет радње,
средство, начин извршења, место и време извршења и лична својства. У субјективна
обележја спадају, пре свега, умишљај и нехат, али код појединих кривичних дела и намера
и побуда.

23.Radnja krivicnog dela

- Радња је освновно обележје кривичног дела. Она представља

вољно понашање човека којом се остварује кривично дело. Понашање које није вољно не
може се сматрати радњом у кривичноправном смислу. Радњом се остварује учествовање у
делу, било кроз радњу извршења или кроз саучесничку радњу. У најширем значењу, радња
кривичног дела је одређено понашање које је одређено у закону и којим се остварују и
остала обележја кривичног дела. Предузимање радње кривичног дела мора бити вољно јер
у противном нема радње кривичног дела, ако је она предузета под утицајем апсолутне
(неодољиве) силе. Вољно понашање човека као радња извршења кривичног дела може се
предузети

чињењем или нечињењем.

За постојање кривичног дела нечињења битно је да

је постојала дужност на чињење, јер само пропуштање дужног чињења може бити
кривично дело. Дужност на чињење може да произилази из више основа: а) када
произилази из неког

правног посла

– уговора или радног односа и б) када произилази из

неког

претходног чињења

којим је створена обавеза на чињење или којим је створена

опасност за друго лице. Кривична дела нечињења се деле на две групе:

на права

кривична дела нечињења и

неправа кривична дела нечињења

Права кривична дела

нечињења су она која су по самој својој природи неко нечињење.

Неправа кривична дела

нечињења нису по својој природи нечињење, нити су у закону одређена као нечињење, јер
се могу учинити и одговарајућим чињењем, али су у конкретном случају учињена путем
нечињења. С обзиром на допринос у остварењу кривичног дела радња кривичног дела се
може појавити као: а)

радња извршења

б)

радња подстрекавања

ц)

радња помагања

д)

радња организовања

Постоје кривична дела која имају

више радњи извршења

при

чему постоје две ситуације. Прва је да су две или више радњи

одређене кумулативно

–

морају бити све извршене да би постојало конкретно извршено кривично дело. Друга
ситуација код кривичног дела са више радњи извршења је кад су радње

алтернативно

одређене

тако да је за настајање кривичног дела довољно да је само једна од њих

извршена.

24. Posledica krivicnog dela

- Последица је произведена промена или стање у спољном

свету   које   настаје   као   резултат   дејства   радње   кривичног   дела.   Без   последице   нема
друштвено опасног дела, па ни кривичног дела. Код схватања последице у ширем смислу
полази се од тога да свако кривично дело има последицу, која се огледа у негативном
дејству   на   заштитном   објекту.   Код   оваквих   кривичних   дела   не   треба   утврђивати
последицу. Битно је да је радња извршена, јер довршење радње значи извршење кривичног
дела. Извршењем кривичног дела то добро је или

повређено или угрожено

Повреда се

може манифестовати у уништењу тог добра, његовом већем или мањем оштећењу или
чињењу неупотребљивим, тачније у изазивању неке промене тако да то добро није више у
оном стању у коме је било пре извршења кривичног дела. Последица кривичног дела у
виду угрожавања састоји се у изазивању опасности за правно заштићено добро, у стварању
могућности да то добро буде повређено. Та опасност да дође до повреде може бити већа