KRIVIČNE SANKCIJE

Krivične sankcije su zakonom predviđene represivne mere koje se s ciljem suzbijanja kriminaliteta
primenjuju prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predvidjeno kao krivično delo na
osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka.

Elementi (osnovna obeležja) krivičnih sankcija su:

cilj krivičnih sankcija je suzbijanje kriminaliteta

one su po svojoj prirodi represivne mere

primenjuju se prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo

moraju biti predviđene zakonom

primenjuje ih , tj.izriče sud

izriču se u krivičnom postupku.

Represivnost kriv.sankcija

se ogleda u tome sto one predstavljaju odredjeno zlo ili pretnju zlom prema

uciniocu kriv.dela. Krivicne sankcije teze prevenciji kroz represivnost.

VRSTE KRIVIČNIH SANKCIJA

Sistem krivičnih sankcija kod nas sadrži četiri vrste krivičnih sankcija, a to su:

1. kazne
2. mere upozorenja
3. mere bezbednosti
4. vaspitne mere

Opsta svrha propisavanja kriv.sankcija se ogleda da se putem generalne i specijalne prevencije suzbiju dela
kojima se povredjuju ili ugrozavaju vrednosti zasticene krivicnim zakonodavstvom.

Prve 3 propisuje KZ, a poslednju, vaspitne mere ZOMUKD.

Pored navedenih, KZ poznaje i neke mere koje imaju izvesne slicnosti sa kriv.sankcijama, ali nisu
obuhvacene sistemom kriv.sankcija. Npr.

pravne posledice

ne izrice sud u krivicnom postupku, one

nastupaju po sili zakona kod osude za odredjena kriv.dela ili odredjene kazne. Postoji i

mera oduzimanja

imovinske koristi

koja takodje nije krivicna sankcija, jer ona ne predstavlja represivnju meru prema

ucioniocu (jer on mora samo da vrati ono sto je pribavio krivicnim delom).

KAZNA

Kazna je zakonom predviđena represivna mera koja se u cilju suzbijanja kriminaliteta primenjuje prema
učiniocu krivičnog dela na osnovu odluke suda nakon sprovedenog krivičnog postupka.
Razlika kazne u odnosu na krivične sankcije je u tome što se za primenu kazne traži da je učinjeno
krivično delo.

Najvaznija razlika izmedju krivicnih sankcija i kazne je sto se za primenu kazne zahteva
pretpostavka daje ucinjeno krivicno delo. Član 2 KZ sadrži načelo krivice koje zahteva postojanje
krivice kao neophodan uslov za primenu kazne „nulla poena sine culpa“.

Dakle, da bi se primenila

kazna mora postojati krivica. Kazna se bez krivice u savremenom pravu ne može zamisliti jer označava
negaciju krivičnog prava i krši njegova osnovna načela.

Opsta svrha primene kazne se ne ogleda u goloj represivnosti, odn.primene zla uciniocu kriv.dela, vec ona
sadrzi i odredjeni socijalno-eticki prekor koje drustvo upucuje uciniocu.

OPRAVDANJE I SVRHA KAZNE

U pogledu svrhe kažnjavanja formirane su 3 teorije: apsolutna, relativna i mešovita.

Apsolutna

podrazumeva da je svrha kazne vraćanje zla za učinjeno zlo, tj.sama je sebi cilj. Kazna je

retribucija – odmazda za učinjeno krivično delo. Ova teorija zasnovana je na idejama Kanta i Hegela.
Prema Kantu, smrtnu kaznu treba izvršiti i u odnosu na poslednjeg člana društva koji se nalazi u zatvoru,
po cenu nestajanja jednog društva.
Hegel se zalagao na kaznu kao „negaciju negacije prava“. Danas apsolutna teorija je deo prošlosti.

Relativna teorija

svrhu kazne vidi u suzbijanju vršenja krivičnih dela, odnosno kao prevenciiju

(Generalnu i specijalnu). Generalna deluje na potencijalne učinioce, a specijalna na učinioca koji je već
učinio krivično delo. Ova teorija je zastupljena kod nas.

Mešovita teorija

smatra da je svrha i jedno i drugo, i prevencija i retribucija.

KZ za razliku od većine stranih krivičnih zakonika izrićito određuje svrhu kažnjavanja kao specijalnu i
generalnu prevenciju. U okviru te opšte svrhe,

svrha kažnjavanja je

1. sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne vrši krivična dela
2. uticanje na druge da ne čine krivična dela
3. izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja
zakona (pozitivna generalna prevencija)

VRSTE KAZNI

Naš sistem kazni sadrži 4 kazne

1. zatvor
2. novčana kazna
3. rad u javnom interesu
4. oduzimanje vozačke dozvole.

U glavne spadaju zatvor i rad u javnom interesu. Glavna je u svakom slučaju zatvor, dok se novčana kazna,
rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole mogu izreći i kao glavne i kao sporedne.
Glavna kazna se izriče samostalno, s tim što se samo jedna kazna može izreći kao glavna.

KAZNA ZATVORA

Kazna lisenja slobode i pored svih nastojanja da se umesto nje uvedu alternativne kazne, predstavlja
najvazniju kaznu. Razlog za to je sto ona ima generalno preventivno dejstvo i sto neke druge kriv.sankcije
ne bi mogle postojati bez nje.

O uslovnom otpustu , kao i njegovom opozivanju,

odlučuje sud.

POJAM I SISTEMI NOVCANE KAZNE

Novcana   kazna   je   jedna   od   najstarijih   krivicnih   sankcija,   i   jedna   od   najcesce   primenjivanih.   Ona   je
postojala kao kompenzacija ostecenom ili njegovoj porodici u vidu odredjene novcane sume kako bi se
sprecila krvna osveta. Danas, ona se sastoji u placanju   odredjenog novcanog iznosa u korist drzave, a
narocito   je   pogodna   za   laksa   krivicna   dela,   ali   se   moze   primenjivati   i   na   podrucju   tzv.srednjeg
kriminaliteta.

Pored starog sistema koji podrazumeva propisivanje novcane kazne u odredjenom iznosu, pojavio se i
sistem koji se naziva

sistem dani

novcane kazne ili sistem dnevnih globa.

Ono sto je kljucno u tom sistemu i sto predstavlja njegovu osnovnu prednost jeste to da se vrednost jednog
dana utvrdjuje iskljucivo prema imovinskom stanju ucinioca cime se u znatnoj vecoj meri nego kod
sistema fiksnih iznosa postize to da novcana kazna jednako pogadja siromasne I bogate ucinioce krivicnih
dela.

Do vrednosti jednog dana se dolazi tako sto se utvrde mesecni ili godisnji prihodi ucinioca, zatim se od
toga oduzmu redovni troskovi koje ima, tj.utvrdjuje se u stvari koliko moze da ustedi, pa se ta usteda deli
sa brojem dana u mesecu, odnosno godini

NOVCANA KAZNA U NASEM KRIVICNOM PRAVU

KZ predvidja oba sistema novcane kazne tako sto novi sistem, koji naziva novcanom kaznom u dnevnim
iznosima postavlja kao primaran, a stari sistem (novcana kazna u odredjenom iznosu) postavlja kao
supsidijeran.

Novcana kazna u dnevnim iznosima-

Odmerava se tako sto se prvo utvrdjuje broj dnevnih iznosa, a zatim

visina jednog dnevnog iznosa. Broj dnevnih iznosa za ucinjeno krivicno delo odmerava se na isti nacin kao
I kada bi se odmeravala kazna zatvora u danima, s tim sto taj broj ne moze biti manji od 10, niti veci od
360 dnevnih iznosa (dana). Visina dnevnog iznosa se izracunava i utvrdjuje tako sto se od prihoda ucinioca
krivicnog dela u prethodnoj godini oduzmu nuzni rashodi koje je imao, pa se ta razlika podeli sa brojem
dana u godini. Vrednost jednog dnevnog iznosa ne moze biti manja od 500 dinara, niti veca od 50 000
dinara. Do iznosa odmerene novcane kazne dolazi se jednostavnim mnozenjem broja dnevnih iznosa (dana)
sa vrednoscu jednog dnevnog iznosa.

Novcana kazna u odredjenom iznosu-

Propisan je opsti minimum i maksimum novcane kazne. Opsti

minimum iznosi 10 000 dinara, a opsti maksimum million dinara, s tim sto je propisan znatno visi opsti
maksimum kod krivicnih dela izvrsenih iz koristoljublja.

KZ regulise pitanja izvrsenja novcane kazne i odnose se na oba sistema. U pogledu roka placanja novcane
kazne propisano je da se on odredjuje u presudi i da ne moze biti kraci od 15 dana ni duzi od 3 meseca, a
da sud u opravdanim slucajevima moze dozvoliti da osudjeni isplati novcanu kaznu i u otplatama, a rok
otplate ne sme biti duzi od 1god.
Ako osudjeni ne plati novcanu kaznu u odredjenom roku, dolazi do njenog pretvaranja u zatvor. Radi se o
tzv.

supletornom zatvoru

, za koji ne vazi vecina odredaba o kazni zatvora. Supletorni zatvor moze trajati

najduze 6 meseci, a ako je izrecena novcana kazna u iznosu vecem od 700 000 dinara, on ne moze biti duzi
od jedne godine. Umesto supletornim zatvorom, neplacena novcana kazna se moze zameniti kaznom rada u
javnom interesu. U tom slucaju, za svakih zapocetih 1 000 dinara novcane kazne odredjuje se 8 casova rada
u javnom interesu.

U slucaju da osudjeni isplati deo novcane kazne, ostatak se srazmerno pretvara u zatvor.

U slucaju da osudjeni isplati ostatak nocane kazne, izvrsenje supletornog zatvora ce se obustaviti.

Izricito je propisano da se posle smrti osudjenog novcana kazna nece izvrsiti.

RAD U JAVNOM INTERESU

- Pozitivne strane

: osudjeno lice ne gubi svoje drustvene kontakte, moze nastaviti obavljanje svoje

profesije, znatno su manji troskovi njenog izvrsenja, gradjani sa kojima je osudjeni u kontaktu mogu
imati na njega pozitivan uticaj

- Negativne strane

: nedostatak pogodnih humanitarnih i volonterskih organizacija, nedostatak onih

koji bi nadgledali izvrsenje ove sankcije, osudjeni dolaze u neposredan kontakt sa licima koja su vrlo
ranjiva (bolesna, stara lica)…

Kazna rada u javnom interesu se moze izreci za krivicna dela za koja je propisan zatvor do 3 godine ili
novcana kazna.

KZ postavlja 3 uslova



rad u javnom interesu mora biti rad koji je koristan za drustvo,



kojim se ne vredja ljudsko dostojanstvo i



koji se ne vrsi u cilju sticanja dobiti

KZ propisuje minimum i maksimum ove kazne. Rad u javnom interesu ne moze biti kraci od 60 casova,
niti duzi od 360 casova. Vremenski period u kome ce se obaviti odmereni broj sati rada u javnom interesu
jeste od jednog do 6 meseci i traje 60 casova u toku jednog meseca. Prilikom izricanja ove kazne sud
imajuci u vidu svrhu kaznjavanja, uzima u obzir vrstu ucinjenog krivicnog dela, licnost ucinioca, kao i
njegovu spremnost da obavlja rad u javnom interesu,odn.pristanak ucinioca.

U slucaju da osudjeni na kaznu rada u javnom interesu ne obavi casove rada koji su mu odredjeni, dolazi
do zamene kaznom zatvora tako sto ce se za svakih zapocetih 8 casova rada u javnom interesu odrediti
jedan dan zatvora.

desiti da ima propisan posebni minimum, a nema propisanog posebnog maksimuma, I tada ce se
koristiti opsti maksimum, I obrnuto). Kod novcane kazne, KZ vrsi propisivanje u okviru kaznenih
raspona kojisu propisani odredbama opsteg dela o novcanoj kazni.



Svrha kaznjavanja

- Prilikom odmeravanja kazne sud mora voditi racuna o tome da je u

konkretnom slucaju potrebno postici svrhu kaznjavanja.



Olaksavajuce i otezavajuce okolnosti

- Sluze tome da se u okviru propisane kazne, a

vodeci racuna o svrsi kazne, dodje do tacno odredjene kazne, tj.te okolnosti predstavljaju
neposredan osnov za odmeravanje kazne.

OLAKSAVAJUCE I OTEZAVAJUCE OKOLNOSTI

Kod olaksavajucih i otezavajucih okolnosti postoje dva koncepcijski razlicita pristupa prilikom
zakonodavnog regulisanja. Jedan nacin je nabrajanje olaksavajucih i otezavajucih okolnosti, dok drugi
podrazumeva samo uopsteno navodjenje okolnosti o kojima sud mora da vodi racuna prilikom
odmeravanja kazne.

Ukoliko neka od okolnosti ima karakter odlaksavajuce okolnosti u konkretnom slucaju, on ace uticati da
kazna bude bliza donjoj granici propisane kazne za to delo, i obrnuto, ukoliko ona ima karakter otezavajuce
okolnosti, to ce opravdati odmeravanje kazne koja se krece u pravcu maksimuma kazne za to krivicno delo.

Prilikom procenjivanja okolnosti od posebnog znacaja su sledeca pitanja:



Stepen krivice

- Uracunljivost, umisljaj (odnosno nehat), kao i svest o protivpravnosti kao

komponente krivice se mogu stepenovati.



Pobude iz kojih je delo ucinjeno

- Pobude, odnosno motivi se mogu eticki vrednovati sto je

znacajno za odmeravanje kazne.



Jacina povrede ili ugrozavanja zasticenog dobra

- Prilikom propisivanja kazne

zakonodavac procenjuje u kojoj meri neko ponasanje moze da ugrozi ili povredi zasticeno dobro.
Ova okolnost se mora konkretizovati i utvrditi u kolikoj meri je ucinjeno krivicno delo ugrozilo ili
povredilo zasticeno dobro. Do toga se dolazi kroz procenu nacina izvrsenja dela, sredstava za
izvrsenje i dr. a narocita je znacajna posledica.



Okolnosti pod kojima je delo ucinjeno

- To su sve okolnosti objektivnog karaktera koje se

ticu dela i konkretne situacije u kojoj je ono ucinjeno.



Raniji zivot ucinioca

- U vezi s ovom okolnoscu vazan je odnos ucinioca prema drustvenim

i moralnim normama koji je ispoljio pre izvrsenja krivicnog dela, a narocito da li je vrsio krivicna
dela ili ne. Ranija neosudjivanost se po pravilu smatra olaksavajucom okolnoscu.



Licne prilike ucinioca

- U sudskoj praksi se one po pravilu smatraju olaksavajucim

okolnostima (npr.nezaposlenost, lose zdravstveno stanje, da ucinilac ima maloletnu decu itd ).